Divimo se lepotama u svetu a u svojoj okolini često ih i ne primećujemo. Tako nadomak Kragujevca protiče reka Dulenka.
Dulenka izvire na istočnim padinama Gledićkih planina, kod uzvišenja Gomile, a kod sela Dragoševca spaja se sa Županjevačkom rekom i čine reku Lugomir, levu pritoku Velike Morave. Dužina reke Lugomir od izvorišta Dulenske reke,pa do ušća u Veliku Moravu,je oko 50 km.
Dulenska reka se spominje i kao Dulenka[1][2].
Reka je dugačka 30 km, sa površinom sliva od 78 kmv, a prosečni protok je 0,6 m³/s.
U izvorištu kod sela Dulene izgrađeno je veštačko jezero (Dulensko jezero) iz kojeg se grad Kragujevac snabdevao vodom.
Početkom osamdesetih sam često odlazio do Dulenke, uglavnom na pecanje sa ocem, s obzirom da ta reka protiče pored njegovog sela na potezu između Rekovca i Jagodine. Međutim, u roku od nekoliko godina reka je postala jedna od najzagađenijih u Srbiji, jer su seljaci formirali nezgodnu osobinu da svo đubre bacaju tu, plastike je bilo na sve strane. Poslednji put sam je posetio pre oko petnaest-dvadeset godina i koliko se sećam tada situacija sa zagađenjem nije bila strašna, nakon dvehiljadite je očigledno sprovedena akcija čišćenja. Ako danas pišete o Dulenki kao o prirodnoj lepoti, to znači da se reka još uvek nalazi u korektnom ekološkom stanju, što je dosta neobično ako se sagleda mentalitet našeg naroda, mada sve to možda ima i veze sa tim što u predelu gde reka protiče sada živi znatno manje ljudi nego pre trideset-četrdeset godina.
U selu Velika Kruševica odakle su moji,reka odavno presusila. Tuga.