17. oktobra, 2023. godine u 8:14, na mejl svih redakcija i novinara koji su se prijavile na mejling listu Skupštine Grada Kragujevca ( a ima ih brzim prebrojavanjem 44 ), stigao je identičan mejl sa Word dokumentom od Grada Kragujevca Odeljenja za za komunikacije, naslovljen sa ‘’Obaveštenje o Velikom školskom času’’.
- Spomen park Kragujevački oktobar i grad Kragujevac obaveštavaju javnost da će u subotu 21. oktobra, Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski gospodin Jovan uz sasluženje sveštenika šumadijske eparhije služiti moleban kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u 10 sati. Veliki školski čas, na kome će biti izvedena poema „Šum, Šumarice“ pisca Darka Cvijetića u režiji Marka Misirače, počeće u 10,30 sati.’’
Baš kako i dolikuje našem zanimanju, objavili smo vest o tome da se prvi put za gotovo 60 godina uzastupnog održavanja, Veliki školski čas pomera sa 11h na 10:30. Daljeg objašnjenja nije bilo.
Odbronicima Skupštine grada u toku prethodnih dana stigle su i pozivnice za prisustvovanje Velikom školskom času. Na prvoj ( kao što i sami možete videti), kao vreme održavanja Velikog školskog časa stoji 11 časova. Na drugoj (takođe priloženoj), vreme održavanja Velikog školskog časa pomereno je na 10:30. Na obe pozivnice, koje je Skupština grada Kragujevca popslala svojim odbornicima, potpisan je gradonačelnik u ostavci, Nikola Dašić.
Nakon toga se pojavila i, doduše nepotvrđena informacija (a pouzdana informacija), da postoji mogućnost skraćenja Velikog školskog časa na 30 minuta. Ta informacija dodatno je uznemirla javnost.
I to s pravom. Od kada se rodite u gradu na Lepenici, slušate o dve stvari, o tome kako je Kragujevac u svemu uvek bio prvi i tome kako je stradao u svakom ratu koji je zadesio ovaj nesrećni Balkan – s posebnim pijetetom prema Šumaricama i spomeniku V3. I gotovo da nema Kragujevčanina koji nije imao bar nekog svog među streljanima ili onima koji su pukom srećom preživeli ili pobegli pred Nemcima.
S tim pričama smo odrastali i dobro pamtimo svaki detelj koji su nam prabake i pradeke, bake i deke, za one starije i roditelji, pričali. I nastavljamo i danas da te priče prenosimo s kolena na koleno. One vremenom, istina, gube na autentičnosti, ali suština ostaje. Kragujevac je stradao te krvave jeseni, a tog 21. oktobra, stradali su i oni koji nikada nisu stigli ni da pomisle na svoje potomke, a kamoli da te priče prepričavaju svojoj deci, unucuma, praunucima.
11 časova je vreme koje je 1964. za održavanje Velikog školskog časa obadrano simbolično, kao vreme početka časa sa koga su đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije odvedeni u smrt.
Za gotovo 60 godina održavanja Velikog školskog časa, satnica se nije menjala. Bez obzira na to ko je bio na čelu grada ili države.
Pomalo i zbunjeni nedostatkom objašnjenja, a s druge strane naviknuti na ‘’omertu’’ koja vlada kada je dostupnost informacija u pitanju, pokušali smo i da o tome zašto je bitno nastaviti tradiciju i koliko je Veliki školski čas bitan za ovaj grad i njene građane, razgovaramo i sa kragujevačkim istoričarima. Ali ‘’omerta’’ se izgleda uvukla i u te redove. Te nakon celodnevnog dana telefoniranja, ubeđivanja i objašnjavanja, ostali smo i za tu informaciju kratkih rukava.
- Zloupotreba Šumarica i Velikog školskog časa na bilo koji način je nedopustiva. Kragujevački oktobar je najveća tragedija u istoriji čovečanstva i nije mi jasno ko sebi daje za pravo da širi informaciju o skraćivanju Velikog školskog časa.
Ovim rečima oglasio se gradonačelnik u ostavci, Nikola Dašić, nakon gotovo 36 sati od kada je inicijalna vest objavljena i pozvao svoje građane, da prisustvuju Velikom školskom času u 11 časova.
Ni reč objašnjenja o ponovnom vraćanju satnice, ni reč izvinjenja za slučajno ili namerno prethodno pomeranje. U stilu odgovora na koji smo, priznajemo, do sada već navikli, ne samo kada je grad u pitanju, već i država, sa retorikom napadanja umesto pokajanja, jer drugi su ti koji šire dezinformacije.
Možda i nije bilo u planu skraćenje Velikog školskog časa na ‘’štrajkčkih’’ pola sata, ( iako nepotvrđene, a pouzdane informacije, jer zahvaljujući opštoj ‘’omerti’’ takvim jedino barataju mediji ovih dana, govore drugačije), ali jedno ‘’izvini’’ nije bilo na odmet.
Jedan veliki Lala je davnih dana napisao ‘’ta teška strana reč – izvini’’ i izgleda da je bio u pravu, jer se to ‘’izvini’’ odavno više ne prevodi i ne koristi u srpskom jeziku.