Raško Katić sa 40 godina još gospodari pod obručem, kao u najboljim danima, dok je nosio dresove Partizana i Crvene zvezde, a u rodni Kragujevac se vratio da bi na poljoprivrednom gazdinstvu ubirao plodove svoga rada, i celu sportsku priču u tom gradu podigao na viši nivo.
Jednostavno, nije mogao da se odrekne košarke. Iako je planirao prošle godine da završi karijeru, nije uspeo da odoli igri koja mu je donela mnogo radosnih trenutaka u životu.
- U Belgiji sam odlučio da prestanem da igram košarku profesionalno. Splet okolnosti je bio takav, imam tri sina, idu u školu i nisam mogao da igram negde, a da ne budem sa porodicom. Selidbe, jednostavno, više nisu dolazile u obzir. Došao sam u Kragujevac i tu su me dočekala dva drugara koja vode klub, imali su ideju i ponudili mi da igram za Radnički. Izašli su mi u susret, mogu da treniram kada hoću, ali se trudim da to ne zloupotrebljavam. Na obostrano zadovoljstvo sve se pogodilo i ispala je jedna lepa sportska priča, rekao je Katić.
Nekadašnji reprezentativni centar je trenutno najbolji strelac Košarkaške lige Srbije sa prosečno 23,2 poena po meču, a pažnju javnosti najviše je privukao na utakmici trećeg kola protiv ekipe Napretka ubacivši 41 poen. Igrači u domaćem prvenstvu veoma poštuju Raškovu karijeru zbog čega ga na terenu posmatraju sa određenom dozom respekta.
- Ima dosta igrača koji cene moju karijeru i moj rad i ja vidim da oni to strašno poštuju, ali postoje i oni koji žele da preskoče neke lestivce. Naravno, sve je to mladost i ja to potpuno razumem, istakao je Katić.
Pored toga što aktivno igra košarku, Raško živi mirnim porodičnim životom, posvetio se poljoprivredi, uzgajanju borovnica i zdrave hrane u svom domaćinstvu u Cvetojevcu nadomak Kragujevca.
- Uzgajam borovnice i proizvodim zdravu hranu za svoje potrebe i potrebe porodice, čisto da znamo šta jedemo. Zasad uspevam sve da postignem, jer treniram jednom dnevno, i to su obično večernji treninzi, a ujutru idem u selo. Na selu sada već nema toliko posla, tako da imam celu zimu da se posvetim porodici i košarci, rekao je Katić.
Za neke Raškove kolege, koje su približnih godina kao i on, košarka je davno prošlo vreme, ali to nije slučaj i sa njim jer se oseća odlično i ne planira da u skorijoj budućnosti kaže zbogom ovoj igri.
- Zasad se osećam veoma dobro što se tiče tela i nalazim se u veoma dobroj formi. Videćemo, to sve može da se promeni u jednom danu, možda se desi neka povreda na koju ne mogu da utičem. Ja trenutno ne vidim nikakvu razliku u odnosu na pre pet godina. Jeste da ne treniram dva puta dnevno, ali u ovom ritmu mogu da igram još nekoliko sezona ako ne budem imao nikakvu povredu, istakao je Raško.
Kao i svaki sportista i Katić je imao ideju kako da provede „penzionerske“ dane. Prvobitno je hteo da se posveti samo uzgajanju borovnica, ali su se u međuvremenu pojavili i neki novi planovi.
- Imam ideju da se oprobam u trenerskom poslu gde se akcenat ne bi stavljao samo na uspešne igrače. Iskustvo me je naučilo da 99,9 odsto klinaca ne uspe. Svi maštaju da budu među tih 0,1 odsto, a ostala deca koja ne uspeju često budu nezadovoljna i to nezadovoljstvo im se kasnije oslika na život. Ja bih se trudio da im objasnim da ne može svako da uspe, ali da to što su tu i što treniraju i što će biti edukovani na neki starinski i tradicionalan način kasnije iskoriste za neke druge stvari u životu. Želim da im košarka i škola koju prođu budu od koristi, a ne da im odmažu, naveo je Katić.
Takođe, osvrnuo se i na današnju košarku.
- Treneri danas treba da imaju malo više hrabrosti i da budu posvećeni. Nije poenta biti trener i od toga samo zarađivati novac, bitno je i da se nešto vrati košarci. Trener ne sme samo da dođe u halu, odradi posao i ide kući. Danas, nažalost, ima malo trenera stvaralaca, danas su svi treneri menadžeri, što se najbolje vidi po našim klubovima koji imaju po sedam-osam stranih košarkaša u timu, za kraj je istakao Katić.