Sve drugo (a, nije da nema) na stranu ali Šumadija je možda najpoznatija po proizvodnji domaće rakije.
I sve to što po podrumima vri, kuva, peče se i prepeca jednom godišnje može da se pokaže i iskaže na godišnjem Šumadijskom festivalu rakije, koji po drugi put u Hotelu „Kragujevac” organizuju Asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija” i Gradska turistička organizacija „Kragujevac”.
Tako je bilo i juče gde se na ovom „rakija – šoukejsu” predstavilo dvedesetak proizvođača najpoznatijeg nacionalnog žestokog pića (i, „brenda”) iz samog srca Srbije ali i šireg regiona.
- Oj, rakijo lepi razgovore, šest jezika iz tebe govore”, odjekuje sa razglasa dok brojni posetioci, poznavaoci, stručnjaci i još brojniji poštovaoci uzimaju čašice za degustaciu i kreću od štanda do štanda. A, ima se šta i prodegustirati.
Tu je šljivovica iz Šljivovca (okolina Kragujevac) porodični legat Lukića i rakija iz Rakije (zaseok Gledića) čiji izvozni koreni sežu kada je porodica Đusić u pitanju daleko skoro vek i po.
Pa „Zavet” (star pet godina i duplo više) iz Čumića i „Dostojna” iz Kutlova destilerije „Čolić” sa spektrom punude od šljivovice, preko viljamovke, dunjevače, jabukovače, kajsijevče pa sve do medovine (može i kao aperitiv i ili dižestiv) koje se ne bi postideli ni naši (pra)preci Stari Sloveni.
Podrum „Pevac” iz Cvetojevca (iz Beograda ali sa proizvodnim pogonom u kragujevačkom Cvetojevcu) sa svojim „Zlatnim pevcem” ali i autentičnim konjakom „Debeljko” (po prezimenu tehnologa Debeljakovića) odležalim pet godina i olplemenjenim aromama zelenog oraha, vanile i narandže. Čudo.
Sve to uz meze, svakakve vrste, od suvog mesa i pršuta, svih vrsta sireva (prednost dimljeni ili sa ljutom paprikom) do voća, urmi i naravno, samih šljiva, kao što promocija rakijske kulture i zahteva.
Promocija rakijske kulture i tradicije
Zalogajčić na čačkalicu, pa nazad u akciju. „Dar visova” baš sa pomenutih iz Ramaće sa svojom standardnom ponudom „zlatnom” od 15 godina, klasičnom šljivovicom od tri ali i kajsijom od četiri godinice. Oj rakijo moja mučenice, od tebe mi porumeni lice, šaljivo podseća goste Ilija Stepanović iz kragujevačkog „Abraševića” preko mikorofono sa prigodnim (na)zdravicama.
Za Bojana Pavlovića, direktora GTO Kragujevac rakija je kod nas i lek, antiseptik i anestetik ali definitovno ono što najviše impresionira turiste i strane goste. Za njih ali i domaće posetioce ovog regiona kragujevačka Turistička organizacija stalno organizuje rakijske ture Šumadije.
Takođe iz Cvetojevca i porodični podrum „Dramić” sa svojim ljutim prepečenicama od tri do 30 godina a tik do njih „Kaluđerka” od autohtone vrste kruške iz sela Vlakča kod Stragara i destilerije „Kolarević”. Fino.
Čuje se u daljini pesma Zvonka Bogdana „Ko te nema, taj te sanja” a stih se može primeniti i na samu festivalsku temu i zvezdu dana – rakiju.
Iz Žirovnice na manifestaciji je Podrum „Stari hrast” sa najboljom selekcijom rakije (imaju i vina, kao i „Pevac”) a bez pretenzije da glumio selektora izdvajamo šljivovicu („spoj majčinske blagosti i očinske kontrolisanosti). Od ostalih „čalnova porodice” iz žiirovničke starohrastne famije tu su i rakje od kruške, kajsije, dunje…
Za „Gružansku nit” iz knićanskog Guberevca brend i zaštitni znak je šljiva, prepečenica stara devet godina (preporučljivo je da bude rashlađena i servirana na podrumskoj temperaturi – primil k znanju), dok je za „Staklo mont” (firma po kojoj se zove i destilerija) to rakija od dunje „Jesenje zlato”.
Kad smo već kod „zlatne” ponude tu je i „Vučija zlatna” (šljiva i kajsija) odležala pet godina sa 23 karatnim (jestivim zlatom). Odista zlata vredna rakija subotičkog „Simeksa” sa Segedinskog puta.
Sem šljivovice i rakija od kajsije, dunje, kruške i jabuke, posetioci Šumadijskog festivala mogli su da probaju ovaj nacionalni alkoholni brend i u verzijama od katariona, bosiljka, „pijano voće” (ivanjička „Florina”).
Pa opet potpuri Zvonka Bogdana i „A, što ćemo ljubav kriti” koje posetioci manifestacije prepevavaju na licu mesta „kad ja volim tebe piti”, meze i nastavak promotivnih degustacija.
Destilerija „Staničić” iz Trstenika posvetila je svoj prajm proizvod pradedi Radoju, dok „Respekt” iz Aleksandrovačke župe po tradcionalnoj recepturi i dvostrukoj destilaciji sem šljive, dunje i kajsije, nudi i specijalite rakoju od maline. I sve to ima i malim pakovanjima – bočicama. Milina. Njihov logo je „Živeli” što posetioci rado prihvataju.
Pak destilerija „Jardli” iz Brusnika (okolina Zaječara) radi isključivo za izvoz (Island, Norveška, Danska, Nemačka, Engleska… u planu je i Kina), a vlasnik i osnivač Nenad, pomognut sinom Veljkom ne bez ponosa ističe da kompletno proizvodnju dunja (leskovačkih) za njihovo piće obezbeđuju sa porodičnih zasada ove voćke.
Tajna zatvorske rakije
Na sajmu je i štand kruševačkog „Rubina” koji sem njihovog dobro poznatog vinjaka „petice” promoviše i prepečenicu, lozu i džin ali arhivski vinjak „Hedonik” koji je po priči Miloša Milićevića, njihovog tehologa za jaka pića odležao u hrastovim buradima punih pedeset godina. Naravno, reč je o limitiranoj seriji za prave vinjak-hedoniste i poštovaoce „rubinovih” proizvoda.
Pažnju među svim proizvođačima, destilerima i podrumima (a, kako i ne bi) privalači jabukovača Okružnog zatvora iz Smedereva. Da se svi „odmah začude” za „Danas potvrđuje i upravnik ove ustanove Goran Pavlović.
– U okviru kaznene ustanove imamo veliku ekonomiju i bila je šteta da tolike jabuke, koje nisu sve za prodaju kao voće, propadnu. Ovaj program je potpomognut i od Uprave za izvršenje sankcija a naše proizvode koristi i Ministarstvo pravde za svoje promotivne aktivnosti, poklone, suvenire… Takođe, bitna je i resocijalizacija osuđenika koji učestvuju u ovom programu, jer oni su u svakom koraku pečenja rakije, od biranja jabuka, preko loženja kazana, pečenja ali ne i testiranja i degustacije, ističe on, dodajući da se zatvorenicima koji su uključeni u ovu proizvodnju svakodnevno radi alko test.
Niko nikada do sada nije na njemu bio pozitivan, što ne znači i da neće, realan je upravnik Pavlović.
Po njegovim rečima, njihova zatvorska destilerija je već registrovana za proizvodnju rakija od jabuka, šljiva i kajsija, a od naredne će biti i za žestinu od jagode. Sadašnja proizvodnja im je oko 7.000 litara (odležala tri godine koliko i postoji ovaj program) a godišnji cilj (i mogućnosti njihove ekonmije) je po njegovoj proceni oko 10 hiljada litara domaće rakije.
A, sve to treba upakovati i opremiti. Na Šumadijskom festivalu rakije tu su „Barik” (iz Velike Drenove, jeste, one odakle je Dobrica Ćosić) sa tradicijom proizvodnje hrastvove buradi vrhunskog kvaliteta koja seže do 1873. godine ali i galanterija rakijskih (i vinskih) kutija i pakovanja koja osmišljava i izrađuje „Laser pro” osnivan tek pre dva meseca sa proizvodnim pogonom u kragujevačkoj Dragobraći.
Za svakog ko šta voli, pa i najveće probirače, ukusi i arome, od iskusnih rakijdžija do prefinjenih ženskih nepci. Moderator podeseća u stihu „strasti svoje ume da obuzda, k’o zna piti ne treba mu uzda”. Hm… da računamo da ima i onih drugih, što če sutra na „lađenje tabarke” što nije zanemarljiv proces u ovoj vrsti proizvodnje.