„Tumačenjem povećanog broja nezaposlenih koji su se prijavili na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje kako bi dobili pomoć države u iznosu od 60 evra, režim Aleksandra Vučića potvrdio je dve važne informacije. Ekonomske mere koje je država sprovodila tokom poslednjih godinu dana nisu dale željene rezultate, što je za posledicu imalo povećanje broja nezaposlenih, a pokazalo se da je i broj nezaposlenih znatno veći nego što to zvanična režimska statistika govori. Takođe, građani Srbije su u međuvremenu očigledno izgubili poverenje u Nacionalnu službu za zapošljavanje i jednostavno se više ne prijavljuju, svesni da sami moraju da pokušaju da pronađu posao na neke druge načine, ili u inostranstvu, ili u sivoj ekonomiji,“ izjavila je Dragana Rakić, zamenica predsednika Demokratske stranke.
Osim nezaposlenih, i zaposleni građani se nalaze pred ozbiljnim egzistencijalnim izazovima, iako se predstavnici režima Aleksandra Vučića neretko hvale kako je za vreme njihove vlasti prosečna plata porasla do “neverovatnih 500 evra po čemu su građani Srbije lideri u regionu”. Ova izjava je netačna iz nekoliko razloga, a prvi je to što je rast plata posledica promene obračuna nadoknada koje sada obuhvataju i dažbine koje idu samoj državi. Međutim, čak i sa takvim obračunom, Srbija je daleko od lidera u regionu, s obzirom na to da su ispred nas i Hrvatska i Crna Gora.
„Daleko bitnija statistika za građane, ona koja govori o kvalitetu života u Srbiji mnogo više od one koju koristi režim Aleksandra Vučića, jesu podaci vezani za potrošačku korpu. Naime, za poslednjih 9 godina standard života građana značajno je opao jer je vrednost prosečne potrošače korpe porasla za čak 24 procenata. Značajno su porasle cene skoro svih prehrambenih proizvoda, goriva, komunalija, a plate nažalost nisu adekvatno pratile ovaj skok,“ smatra Dragana Rakić.
Važan parametar predstavlja i visina minimalne zarade, ali i broj građana Srbije koji toliko zarađuje. Svaki šesti zaposleni građanin Srbije prima samo minimalnu zaradu, a čak 60 procenata prima manju platu od prosečne. Cena radnog sata u Srbiji je nedopustivo mala u poređenju sa cenama u Bugarskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, a o razvijenijim evropskim državama da i ne govorimo.
„Činjenica je da režim Aleksandra Vučića već 9 godina građanima „servira“ priču o najvećem rastu u novijoj istoriji, dok uporedo zavlači ruke u džep građana sve dublje i dublje, zbog čega standard i kvalitet života građana Srbije opada iz dana u dan. Ljudi teško rade sedam dana u nedelji, u tri smene, da bi zaradili minimalac, a time nažalost ne mogu da pokriju ni polovinu životnih troškova, jer su im samo za prosečnu potrošačku korpu potrebna čak 2.5 minimalca,“ zaključila je Dragana Rakić.