U Puli, u tamošnjem Srpskom kulturnom centru od prvog septembra svoje radove izlagaće kragujevački umetnici Nebojša Savović Nes, Vidan Papić, Milica Antonijević, Vladimir Ranković i Bojan Otašević. Profesori Filološko-umetničkog fakulteta predstavljaće ne samo svoj fakultet i Odsek za primenjenu i likovnu umetnost, već i grad Kragujevac i Srbiju.
Na putu koji spaja Šumadiju i Istru, kragujevački umetnici polaze sa osvrtom na misao Viktora Peljevina: „Ne menja se svet zbog kreativnog rada umetnika, već naprotiv, haotične i nepredvidive fluktuacije stvarnosti dovode do nastanka novih slojeva kulture koja se prilagođava promenama.”
Nebojša Savović Nes je vajar pod čijom rukom kamen može da postane sjajan i gladak, naizgled mek poput kože ili platna, prividno prozračan, nalik kristalu, ali i da ostane snažan i čvrst, kakvim ga je priroda stvorila.
Grafički dizajner Vidan Papić razigrano i razdragano, s korenima u masmedijskoj i pop kulturi, u duhu stimpanka i na temeljima rok poezije podseća na nevino i naivno doba najbezbrižnije jugoslovenske mladosti, dok koleginica Milica Antonijević uporno krči put od uobičajene forme grafičkog lista do uzbudljivih dela koja stavljaju težište na večitu potragu čoveka za izlazom iz nametnutog životnog laviranta.
„Fragmenti” Vladimira Rankovića čuvaju i reflektuju njegova sećanja koja umetnik ne popravlja, već izmešta, konzervira i predstavlja, trudeći se da bude objektivan u svetu emocija, a nema, gola tela Bojana Otaševića, ponegde samo u skici, zamišljena i ćutljiva, predstavljaju čoveka koji više ne mari za svoju sramotu, sve pitajući se zašto i kuda je krenuo.
Na izložbi kragujevačkih umetnika u Puli stopiće se ne samo dve geografije, već i prošla i buduća vremena koja se kao delovi večnosti mogu uočiti u jednom potezu umetnika ili u jednom treptaju oka posmatrača. Ipak, duh vremena nosi i neke svoje odrednice koje mogu definisati savremenog čoveka.
U planu je još nekoliko izložbi u Ljubljani, Rijeci, Trstu.