U ponedeljak (22. jul) obeleženo je pet godina od kada je prvi put za, kako sami kažu „grupu ljudi koji su se okupili da se zaustavi degradacija i pljačkanje Beograda u ime megalomanskih urbanističkih i arhitektonskih projekata, pre svega ‘Beograda na vodi’“, korišćeno ime Ne davimo Beograd. Tog 22. jula 2014. održana je javna sednica povodom izmena Generalnog urbanističkog plana Beograda, prvog značajnog propisa koji je „naprednjačka vlast uskladila sa sumornom realnošću otimanja Savskog amfiteatra za potrebe Beograda na vodi“.
U martu 2018. godine otvorili su, kažu, „novi front“ i kandidovali se na izborima za skupštinu grada Beograda. Danas Inicijativa Ne davimo Beograd predstavlja lokalni politički pokret Građanskog fronta zajedno sa 12 drugih autentičnih lokalnih pokreta.
U isto vreme protiv aktivista te organizacije vodi se tridesetak sudskih procesa, a pa pitanjem – u kojoj su ti procesi, trenutno, fazi, počinjemo razgovor sa aktivistom Inicijative Ne davimo Beograd Radomirom Lazovićem:
- Kada je to bilo moguće, mi smo sarađivali sa policijom pri organizaciji protesta i prijavljivali smo okupljanja. Za one proteste koji bi nastali spontano nismo imali vremena da prijavimo skup. Znam da ste i vi u Kragujevcu imali problem sa tim. Na primer, kada je supruga Siniše Malog izašla u javnost sa svedočenjem da joj se tadašnji gradonačelnik Beograda hvalio kako je počistio teren u Savamali ili kada je izašao izveštaj zaštitnika građana iz koga se jasno moglo videti da policija nije htela da izađe na teren na pozive građana. Režim nas čeka na najsitnijim prekršajima kako bi nam pokazali gde leži moć. Oni nam pokazuju da neće odgovarati oni koji krše zakon već oni koji se bore za poštovanje zakona i oni koji brane interese građana. Mi smo do sada osuđeni na preko 400 dana zatvora. Ipak, dokazali smo da prava moć leži u solidarnosti i međusobnoj podršci pobunjenih građana, pa smo prilozima građana uspeli da sačuvamo aktiviste od hapšenja i odvođenja u zatvor.
Svojevremeno ste izjavili da „partije više ne mogu da mobilišu ljude“. Inicijativa Ne davimo Beograd formirala je sa sličnim organizacijama iz drugih gradova Građanski front. Kako se odvija ta saradnja i imate li u Kragujevcu organizaciju sa kojom sarađujete?
- Tradicionalne političke partije izgubile su poverenje građana učešćem u siromašenju zemlje, ogromnom korupcijom, ostvarivanjem kontrole medija, manipulacije institucijama i sveukupno dovele su do toga da danas živimo ovu sumornu naprednjačku realnost. Danas u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu… vlada korumpirana politička elita. Vreme je da budućnost gradimo na drugačijim osnovama, na solidarnosti, podršci, bavljenjem lokalnim problemima i udruživanjima sa autentičnim lokalnim pokretima kao što su oni koji čine Građanski front. Ova ideja Građanskog fronta raste i razvija se. Mi u Ne davimo Beograd smo ubeđeni da će se ideja borbe za „naš grad“ proširiti i na Kragujevac. Kragujevac je veliki i značajan grad koji ima sjajnu istoriju. Znam da u njemu žive ljudi koji vole svoj grad i koji su spremni da se uključe u borbu protiv korumpirane političke elite. Kragujevčani bi trebalo da budu lideri u toj borbi i na nivou naše države, kao što su i činili devedesetih, umesto da se pristaje na sadašnji način života i dešavanja u njemu.
U subotu ste sa grupom intelektualaca okupljenih u udruženju Samoodbrana, ispred Narodne skupštine, protestovali zbog verbalnih napada i uvreda upućenih novinarki Danasa Snežani Čongradin i poverenici za ravnopravnost Brankici Janković. Da li to zajedničko okupljanje podrazumeva i saradnju sa Samoodbranom?
- Grupa Samoodbrana ima izuzetnu ulogu u borbi protiv straha i ulogu u motivaciji ljudi da se otrgnu od učmalosti. Samoodbrana podstiče građane da se bore za ono do čega im je stalo, da se bore za svoj grad i državu. U trenutku kada je kritičko delovanje skoro potpuno zamrlo, kada je ogroman broj građana, pa tako i intelektualaca i stručnjaka, ucenjen ili uplašen, njihove akcije, ali i ono što oni govore je izuzetno bitno. Inicijativa Ne davimo Beograd je imala pojedinačnu podršku nekih od članova grupe Samoodbrana. Mi smo im zato veoma zahvalni, znamo koliko nam njihova podrška znači, i uvek ćemo biti tu da se zajednički borimo za naše gradove i našu državu.
Insistirate na „uključivanju šireg fronta ljudi“ , kako bi „ozdravilo društvo“. Da li u tom širem frontu vidite političke partije i koje?
- Nije problem što se te organizacije zovu partije, već u štetnom delovanju kojim su doprineli ozbiljnoj degradaciji svih delova našeg društva u prethodnim decenijama. Svi smo izgubili poverenje u korumpiranu političku elitu. S druge strane te političke partije čine građani ove zemlje. Oni žele da se bave politikom, ali ne i da budu deo te i takve korumpirane elite. Kada govorimo o širem frontu tu mislimo na sindikate, organizacije civilnog društva, formalne ili neforamlne grupe građana koje se u svojim blokovima, naseljima i komšilucima se bore protiv otimačine javnih dobara ili za bolje uslove života, a bolji uslovi života su i dostupno i efikasno zdravstvo, socijalna briga o ljudima, dobro obrazovanje, radnička prava i plate od kojih može da se pristojno živi… O bazičnim temama razgovaramo i razgovarali bi smo sa svim političkim akterima jer smatramo da su fer izbori, sloboda medija i suprotstavljanje nasilju kao definicija demokratske i uspešne države nešto na čemu svi moramo raditi.
Fer izbori, sloboda medija i suprotstavljanje nasilju prema neistomišljenicima… Ništa od ova tri zahteva nije ispunjeno. Da li pod tim uslovima inicijativa Ne davimo Beograd učestvuje na izborima?
- Mi smo se zaista mogli uveriti da su izborni uslovi pod kojima smo izašli na prošlogodišnje beogradske izbore katastrofalni. Odluku o bojkotu donećemo u razgovorima pre svega unutar Građanskog fronta, a zatim i sa drugim političkim akterima kako bi to bila zaista jedinstvena odluka koja bi onda mogla da uspe.
Da li je moguće razdvojiti lokalne od parlamentarnih izbora?
- Svedoci smo da se u svakoj opštini i u svakom gradu i na lokalnim i republičkim, gradskim ili pokrajinskim izborima, kandiduje jedan isti čovek, koji hoće da vlada našim gradovima. Članice Građanskog fronta su u svojim lokalnim sredinama jedina brana otimačini javnih dobara i štetnim dilovima korumpirane političke elite. Mi smo borbom protiv korupcije i borbom za dostajanstven život svih građana u našim gradovima izgradili kredibilitet da i protiv nacionalnih kampanja ostvarimo dobar rezultat. Insistiranje Građanskog fronta na životnim problemima i rešenjima u našim gradovima je ono što građani podržavaju.
Pre samo mesec dana Beograd je bio poplavljen, do nas u unutrašnjosti stižu informacije da sada Beograđani ne mogu da pronađu autobusku i železničku stanicu… Nekako se nameće pitanje – zbog čega sve to trpite?
Zaista su problemi ogromni, ali s druge strane u Beogradu se svake nedelje pokrene po nekoliko novih protesta nezadovoljnih građana. Ovi otpori jesu fragmentisani i fokusirani na sopstvene borbe. Naša obaveza je da ljudima ukažemo i na uzroke problema kojima se suprotstavljaju, i na to da je rešenje zajednička borba za naš grad. Beograd će biti grad u kome se dostojanstveno živi, u kome se od kuće do posla možete doći u razumnom roku, gde ima ko da nas leči kad smo bolesni, gde ima mesta u vrtiću za svu našu decu, a obrazovanje je dostupno svima.
Ne davimo Beograd postoji pet godina, a naša borba je počela. Mi ćemo u toj borbi za naš grad i našu državu pobediti.