Nikada do sada nije bilo toliko negativnih reakcija na borbu grupe radnika za prava, moglo bi da se kaže da nije bilo ni društvenih mreža, ali ni ozbiljnijeg radničkog protesta poslednje decenije, do izlaska Fijatovih radnika na ulicu. Na negativne reakcije na društvenim mrežama reagovala je grupa radnika, koja se potpisuje kao „radnici FCA i Stellantisa“, čije saopštenje prenosimo:
Primetno je organizovano povećanje broja negativnih reakcija na društvenim mrežama, prema borbi radnika Fijata u ostvarivanju njihovih prava. U tom kontekstu predočićemo javnosti neke bitne informacije. Kao što većina vas zna fabrika FIAT Automobili Srbija, kasnije FCA, u Kragujevcu je počela proizvodnju modela fijat 500L 2012. godine. Za 10 godina, koliko se proizvodio model 500L proizvedeno je preko 630000 vozila vrednosti oko 9.000.000.000$ (devet milijardi) ili tri milijarde dolara profita.
Trećina, po vlasničkog udelu države od 33%, ostaje u budžetu Republike Srbije. Pomenutih 630.000 vozila napravilo je oko 2.500 radnika, kroz deceniju rada, nekad i smenama koje su trajale 10 i 11 sati, koje danas mnogi zlonamernici nazivaju neradnicima. Ti “Neradnici” su stvarali preko 600 vozila dnevno u fabričkim halama, u kojima tokom leta preko 30 stepeni.
Taj prekarni rad vrednovan je nominalnim iznosom nešto većim od minimalne zarade. Jedino razliku u zaradi su pravili regres za godišnji odmor i novogodišnji bonus, za one koji nisu odsustvovali duže od četiri sata (sata, ne dana) tokom kalendarske godine. Prekarijat u fabrici je konstantno održavan, čak i nakon štrajka 2017. godine, doduše manjeg inteziteta, dok su u ostalim fabrikama raspoređivani bonusi u iznosima od oko 1.500€ po osnovu raspodele u EMEA regionalnoj grupi (Evropa, Bliski istok i Afrika).
Naravno kragujevačka fabrika, iako sa srebrnom medaljom za organizaciju proizvodnje i kvalitet proizvoda nije bila deo te priče.
Danas smo svedoci da smo ponovo, iako radnici međunarodne korporacije koja je četvrti proizvođač automobila na svetu, zapostavljeni. Dok, primera radi naše kolege u Mirafiori fabrici u Torinu, po rečima Davidea Provenzana, prvog čoveka FIM-CISAL sindikata dobijaju bonus za dobrovoljni odlazak do kraja septembra u iznosu od 20.000€, plus otpremnine u skladu sa godinama staža, što je cirka oko 45.000€ (četrdeset pet hiljada evra), nama nude manje od 2.000€, odnosno trećinu proseka tri zadnje plate uvećane za 20 procenata, pomnožene brojem godina staža.
Mi ne tražimo milostinju. Mi ne tražimo pomoć. Mi tražimo ono što nam pripada kao radnicima Stellantisa. Našim doprinosom je stvoren profit od tri milijarde dolara, tražimo pripadajući deo. Bili smo skromni, uzimajući u obzir da zarade u EU i Srbiji nisu iste. Tražili smo 1.000€ po godini staža za rad u FAS, FCA i Stellantis i 500€ za rad u Zastavi. Sadašnji zahtev je 1.200€, što je 60% bonusa koju dobijaju u drugim zemljama i 500€ za radnike Zastave, po godini staža. Ukupno, to je manje od godišnje plate g. Karlosa Tavaresa, izvršnog direktora Stellantis grupe.
Od tog iznosa, izdvojićemo 1% za humanitarne svrhe, pre svega za lečenje naših kolega za koje skupljamo pomoć i svima kojima zatrebaju sredstva preko fondacije Budi human.
Vlada je izbrisala naša radna mesta iz brojnog stanja, ona su žrtvovana za profit Stellantisa i države!
Zato napred u ispunjenje naših ciljeva! Za dostojanstvo i ponos! Živela borba za radnička prava!
Bravo momci!