RADIVOJE KASTRATOVIĆ: VREME BEZAKONJA

Po prvi put u istoriji Srbije“ pozitivni propisi, od Ustava, preko zakona i uredbi, do odluka koje donose lokalne samouprave, nemaju neophodnu specifičnu težinu, odnosno nemaju autoritet koji proizilazi iz njihovog obavezujećeg karaktera, pa sintagma „mrtvo slovo na papiru“ predstavlja najslikovitiji opis opšteg društvenog ambijenta i potonuća pravne države gotovo do nivoa društvenih odnosa plemena i horde.

Model izvrtanja propisa ruglu i njihova zloupotreba u dnevnopolitičke i druge interesne svrhe, koji je planski konstruisan i plasiran sa vrha vlasti, spušten je po dubini, gde je među „lokalnim šerifima“ našao plodno tle za rast i razvoj u različitim pravcima i oblicima, zavisno od njihove osobene kreativnosti i jasno definisanih ličnih interesa.

Vlasnička struktura RTK se menjala, ali su sredstva iz budžeta stizala

Kragujevac se na ovom polju nije obrukao. Aktuelni gradonačelnik Radomir Nikolić se prema obavezama koje mu propisi nameću odnosi po opštepoznatoj Titovoj krilatici „nemojmo se držati zakona kao pijan plota“. Najradikalniji primer napred navedenog jeste Gradonačelnikov odnos prema obavezi raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija. Naime, Zakon o javnom informisanju propisuje obavezu jedinica lokalne samouprave da iz budžeta obezbede deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i ta sredstva rasporede na osnovu sprovedenih javnih konkursa, bez diskriminacije. Odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine dužan je da donosi organ nadležan za poslove javnog informisanja jedinice lokalne samouprave. Međutim, od dana kada je aktuelni gradonačelnik stupio na dužnost do dana pisanja ovog teksta, a tome ima više od četiri budžetske godine, nije raspisan niti jedan konkurs, pa lokalni mediji od Grada još uvek nisu dobili ni dinar, a sva sredstva odvajana po ovom osnovu slila su se u kasu prorežimske RTK-a, što je iznos od skoro 300 miliona dinara. Posebno treba naglasiti da su sredstva gotovo istom dinamikom i u sličnim iznosima uplaćivana RTK-u bez ikakvog konkursa i bez obzira što se pitanje vlasničke strukture u ovom periodu menjalo od javnog preduzeća, preko privatne televizije i natrag pod javne skute.

Nepoštovanje zakona u funkicionisanju lokalne vlasti utvrđeno i pred Višim sudom

Dalje, nepoštovanje zakona i procedura u funkcionisanju lokalne vlasti je nedavno utvrđeno i pred Višim sudom u Kragujevcu koji je presudio u korist bivšeg direktora JKP „Čistoća“, Dejana Raonića, po tužbi podnetoj protiv Skupštine grada, zbog izbora Nemanje Dimitrijevića, za direktora JKP „Šumadija“. Naime, izbor aktuelnog direktora JKP „Šumadija“ je oglašen nezakonitim jer nije ispoštovan zakonski uslov da izabrani kandidat ima tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća (čl.24. st.4 i čl.25. Zakona o javnim preduzećima). Tačno je da ova odluka još uvek nije pravosnažna i da će uslediti žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, ali kako se iz prvostepene presude jasno vidi, izabrano lice nije dostavilo nijadan dokaz koji bi ukazivao na činjenicu da je pre postavljenja obavljao bilo koji posao iz oblasti kojom se bavi JKP „Šumadija“, pa ishod pred drugostepenim sudom tu okolnost ne može da promeni.

Napuštanje principa zakonitosti, bez izuzetka, podrazumeva i napuštanje principa etičnosti i moralne odgovornosti nosioca javnih funkcija u odnosu na one čije su poverenje dobili da bi takve dužnosti obavljali. Pa tako u Gradskom veću sede i pojedinci, poput Ratka Tomaševića, člana Gradskog veća zaduženog za unapređenje položaja penzionera u lokalnoj samoupravi, koji je pravosnažno osuđen za izvršenje krivičnog dela Poreska utaja (Čl.229. st.2. Krivičnog zakonika), a koji nakon toga nije osetio nikakvu moralnu obavezu da podnese ostavku na ovu visoku funkciju i povuče se iz političkog života, niti Gradonačelnik u svemu tome vidi nešto što predstavlja prepreku za dalju saradnju.

Izdvajajući ovih nekoliko aktuelnih primera ignorisanja i zanemarivanja zakonskih obaveza, u mnoštvu drugih, može se vrlo dobro sagledati i oceniti karakter sadašnje vlasti, očigledno utemeljen u makijavelističkoj maksimi da cilj opravdava sredstva. Na žalost svih nas Kragujevčana, lako je zaključiti da njihov cilj nije nikakvo opšte dobro, već realizacija ličnih i uskostranačkih interesa, a ako je zakon ovim interesima suprostavljen utoliko gore po njega.

Autor je advokat i član Glavnog odbora i Resornog odbora za pravosuđe Narodne stranke