PREJAKE reči mogu da ubiju. Ali, ni one preslabe, neodmerene, eufemizmi, one obmanjujuće i samoobmanjujuće, nisu bezopasne. Takve ubijaju u pojam, zavaravaju, guraju na pogrešan put… Ne daju ti da misliš i zaključuješ, da vidiš istinu, da priznaš sebi i drugima kako ne smeš ili nećeš čak ni ono što bi morao. Pristaješ na imitaciju života, na beznađe, na preživljavanje… Ćutiš i trpiš … Ili ne ćutiš, nego slabim rečima i bezazlenim postupcima obmanjuješ sebe i druge … da nije trenutak, da sam ništa ne možeš da učiniš, da nećeš da se baviš politikom, da su svi oni isti, da si protiv nasilja, a on i oni su spremni na sve…
Kada se pre godinu dana, zbog brutalnog prebijanja Borka Stefanovića i trojice ljudi u Kruševcu izašlo na ulice, na demonstracije, drski i bahati Aleksandar Vučić, ogrezao u bezakonju, ali i strahu – šta će biti kada bude uhvaćen -kukavički je izvalio prejaku reč – da nas na ulice može izaći i pet miliona, on ništa neće dati !
I kakav je odgovor diktator dobio ? Slab i preslab ! Taman onakav kakav je i sam mogao da poželi. Umesto žestokih reči i još žešćih demonstracija, sa konkretnim zahtevima za pad Vlade i njegovo smenjivanje, odgovoreno mu je sloganom – „1 od 5 miliona“ – govorima najčešće slabih reči i šetnjama…
Ej, šetnjama po Srbiji protiv uzurpatora i diktatora koji svoju vladavinu ostvaruje gazeći Ustav i zakone… Koji je Vladu sastavio od živopisnih „originala falsifikata” kako bi sam sebi izgledao veći i originalniji od Vlade… Koji je smišljao, naručivao i sprovodio nedelje borbe protiv „organizovanog kriminala“ kako bi dobro organizovani kriminalci sprovodili svoje zakone i ostvarivali svoje interese … Svoje i njegove !
OD BEDNOG i čemernog života u Srbiji još je strašnije pristajanje na poniženje, na svakodnevno vređanje ljudskog dostojanstva i iživljavanje bolesnog ego manijaka. NJegovi verni saradnici saučesnici, od premijerke i bulumente ministara, preko patrijarha i vladika, do plaćenih „novinara“, „analitičara“ i na javnost puštenih ljubimaca – javno se nadmeću u dokazivanju ljubavi i odanosti Vođi, ujedno spremni i na obračun sa svim njegovim neprijateljima. Od novinara u N1, Danasu, NINu, Vremenu, Kragujevačkim, RTV Šabac, Glasu Šumadije, Južnim vestima… preko čelnika opozicionih partija, sve do običnih građana protiv kojih se uveliko spremaju specijalni zakoni i uredbe.
Jedan običan građanin, koji je odoleo diktaturi, pa radio po diktatu svoje savesti, sakupio je dokaze o kriminalnim mahinacijama vrha države u trgovini oružjem. Zato što je postupao i postupa u interesu svoje zemlje, Aleksandar Obradović je uhapšen, strpan u zatvor i proglašen stranim špijunom.
Nakon objavljivanja činjenica o njegovom slučaju u profesionalnim i slobodnim glasilima i protesta građana pred zatvorom u Beogradu, ovaj građanski heroj Srbije, voljom i strahom Aleksandra Vučića, živi zarobljen u kućnom pritvoru. U njegovom Valjevu organizuju se protesti podrške, a u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu potpisuje se peticija za njegovo oslobađanje … Lepo, ali nedovoljno ! Ako ima dovoljno časnih i hrabrih ljudi u Srbiji i ako ima ko da ih povede, Aleksandar Obradović mora biti oslobođen ! Do njegove slobode i promene diktatorskog režima dolazi se žestokim demonstracijama i građanskom pobunom u celoj Srbiji ! Šetnje više nemaju smisla ! Moraju se govoriti prave reči i raditi prave stvari. Car je go i priznaje da je bolestan ! Bolje ga je sprečiti … Inače će nam „originali falsifikata” tek dolaziti glave.
