Izložba Gojka Dutina biće otvorena u utorak (4. jul) u 20 sati u Kontakt galeriji SKC-a.
Evo nekih razmišljanja samog slikara:
- U Mušenu, navodno, svaka druga porodica ima klavir, i sam sam u kući u kojoj sam proveo, tačnije preživeo prvu noć, video i slušao kako je svirati na izvesnom Bezendorferu, koji je bio toliko raštimovan da je i najbljutavija muzika, Šubertova, recimo, na njemu zvučala interesantno; zahvaljujući svojim raštimovanim klavirima, ljudi iz Mušena su, cenim, i Norvežani uopšte , zapravo, i stekli smisao za takozvanu aktuelnu modernu muziku, manje više sami od sebe, budući da o istoj nemaju nikakvog pojma. (T. Bernhard, iz pripovetke „Starom prijatelju“).
Putovanje u Nepoznato
Vodio sam brojne razgovore sa prijateljima u svom radnom prostoru, komentarisali smo slike koje sam naslikao, kao i o onima koje su bile u procesu nastanka. Dok sam razgovarao sa Slobodanom Stošićem, odlučio sam da ću svoje izlaganje ispisati u nekoliko teza, na koje je on odgovorio svojim tekstom. Pa evo teza i kasnijeg Slobinog izlaganja.
1. Umetnost je potreba da se stvori sopstveni svet, koji funkcioniše na principima različitim od onih koji važe u svetu u kojem egzistiramo.
2. Svoj svet kreiram spajanjem različitih fragmenata, metodom asocijacija.
3. Narativna struktura
Muzički album Searching for new land (Lee Morgan) > Glasno Ivanino čitanje Kavafijeve Itake > sećanja sa predavanja o „primitivnom“, Gogenu, Odiseju > lično iskustvo i razgovori sa Vojom, Savom, Ivanom, Slobom, Vladom > isečak iz politikinog zabavnika „Putovanja u nepoznato“ koji čuvam.
4. Odatle na platnima predstave muških odlazećih figura, trijumfalnih osvajača u grču, koji odlaze na put u nepoznato, prolaze kroz različita iskušenja i vraćaju se kući sa trofejima otetim u osvajačkim pohodima.
5. Jasno je da su porivi za putovanja u nepoznato raznoliki. Znatiželja, avanturizam sa jedne strane, a sa druge strane odnos prema zatečenom, „novom“ i drugačijem: pljačka, nasilje, krvoproliće i to su činjenice utkane u sve pore kulture i civilizacije u kojoj živimo.
6. Nakon svakog velikog ekscesa, nasilja, ljudi se pitaju uglavnom isto… „pa odakle toliko nasilje“, „pa zar u sred Evrope“, „ma ko su ti krvoločni monstrumi“…
Gojko Dutina
Povratak u nepoznato
„Postoje i drugi svetovi (oni vam nisu rekli)“ – Sun Ra
Nakon kolonijalnih osvajanja dolazi postkolonijalo, kao imenitelj moći države, sa svojom administrativnom i birokratskom praksom koja stvara svet sopstvenih značenja, u kojem se opscenost konstituiše kao modalitet moći. Prakse onih koji komanduju i onih koji se pokoravaju isprepletane su i u toj nevidljivoj niti dominira nasilje koje se kapilarno upisuje u svakog glasača, pobunjenika, tribuna ili ubicu. Pljačkaš, palikuća i koljač, tipično su evropska zanimanja, pisao je Krleža. Sveprisutna banalnosti moći koja uključuje razmnožavanje arbitrarnih pravila u službi pokoravanja. Situacije nemoći su situacije nasilja par edžcellence. Pred padom u varvarstvo vladanja, usled krađa, previđamo volju za istinom. Tu nastaje disciplina koja utvrđuje granice diskursa jer je sama volja za istinom isključila istinu. Tu nastaje kultura i nama poznati svet, kao mit, svet sazdan od gubitka sećanja na svoje stvaranje. Izgrađena nasleđa. U tom karambolu tela su u grču, torzoi su sačinjeni od gestova farbi, sadržani u delirijumu izbora, i gle zlatnog Vladana Tatarskog. Mnoge glave su svedoci tome, linije koje ih grade ne govore nam mnogo o njihovom sudu, samo je figura oca opominjuća. Ritmovi boja su obistinili sve figure. Nešto se dešava u svim pravcima bez spektakla i reprezentacije i svaka površina je tu da bi nas sprovela do sledeće. Samo u ličnoj mitologiji autora, u njegovom odabiru parole i iz gesta njegovog tela istorija je izuzeta iz svoje dvosmislenosti i upisana jednom za svagda u prostor slike. Tu, u tom formatu, Lee Morgan i Kavafieva Itaka, isečak iz politikinog zabavnika, Gogen i sećanja na predavanja o primitivnom, kao glasovi koji prethode, susreću se iz potrebe da se stvori novi svet. Oni su oni koji odlaze da bi se vratili. Zvuci trube mogu biti i poverenje. Sve su to polemičke provokacije i utopijske hipoteze spojene u jedno, u sliku sveta u kojem je jedan set sloboda – političke, duhovne i estetske, ponuđen kao anegdota. I kakva je to anegdota koja je toliko prelepa da možemo posumnjati da je istinita. Ona koju je Gojko izabrao kao povratak u nepoznati svet, u svet umetnosti. To je svet koji treba braniti.
Slobodan Stošić
Gojko Dutina rođen je 1987. godine u Smederevu. Završio je master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku Crtanje sa tehnologijom, 2016. godine. Sarađuje sa multimedijalnim centrom Šok Zadruga od 2015. godine na svim zajedničkim projektima. Realizovao je značajan broj samostalnih i kolektivnih izložbi.
Izabrane samostalne izložbe:
2014. “Nikad Robom”, Art Klinika, Novi Sad
2016 . “Društveni Disko Diskurs Hernia”, Art Klinika, Novi Sad
2018 . “Mostly Sunny”, EX-14, Dresden
2022. “Novogradnja”, Remont, Beograd
2022. “Blindfolded”, Ozon, Beograd
Izabrane kolektivne izložbe:
2013. “Perspektive”, Muzej Savremene Umetnosti Novi Sad
2014. “Dislocated Materials”, Remont, Beograd
2015. “Umetnost u doba tehničke remediacije”, Požega
2015. “Nikada završeni crtež”, sa Šok Zadrugom, Valjevo
2017. “Collecting is Connecting”, Kuća Legata, Beograd
2021. “Heroji Nekad i Sad”, Narodni muzej, Novi Sad
Radovi mu se nalaze u kolekciji Wiener Stadishe, kao i mnogim domaćim privatnim kolekcijama.