Pulmolog i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Ivan Čekerevac istakoa je da kod pacijenata koji imaju umereno tešku i tešku kliničku sliku tokom infekcije koronavirusom, pri otpustu iz bolnice, 90 odsto njih će imati neke promene na plućima – ne samo ožiljke nego inflamacije (upale) u najsitinijim delovima pluća.
On je za N1 naglasio da se ova statistika odnosi na drugi tok bolesti, ne njenu akutnu fazu i da je bitno razjasniti da korona kao bolest ima subakutni, a kod nekih pacijenata i hronični tok bolesti.
Čekarevac je rekao da su zbog toga lekari u Kragujevcu počeli da rade skrining protokol za praćenje pacijenata tri meseca nakon otpuštanja iz bolnice za tih 90 posto pacijenata koji su imali promene na plućima.
- Onih koji nemaju promene pri otpustu nažalost je samo 10 odsto, rekao je dr Čekerevac.
Posle tri meseca lekari su zaključili da od pacijenata koji su izašli iz bolnice, a bilo ih je oko 50- 60 tokom prvog i drugog talasa, da 50 odsto njih ima simptome kao što su lako zamaranje, bolovi u grudima, ali i nerespiratorni problemi psihološke prirode kao što su anksioznost do 60 posto i nesanica u do 40 odsto slučajeva.
Kod 50 odsto pacijenata nakon tri meseca su našli i promene na randgenu pluća, pa čak i na ultrazvuku pluća.
Ako pacijenti imaju značajne promene nakon tri meseca ih šalju na skener grudnog koša, a od 50 odsto polovina ih ima promene na plućima koje se ne mogu smatrati samo ožiljcima već imaju neku vrstu inflamacije.
Naglasio je da su u slučaju kovida prva tri meseca ključna i da se nakon tog perioda zna da li postoje definitivne promene na plućima.
- Ako nema promena, pacijent ne treba dalje da se prati, a ako ima simptome, a 50 posto ih ima, to zahteva dalje praćenje pa čak i uključenje terapijskih modaliteta, kaže Čekerevac.
On je naglasio da je greška koja se ponavlja u Srbiji davanje pacijentima koji obole od korone antibiotika i kardiopirina, jer u akutnoj fazi bolesti to može da napravi probleme kao što su aritmije i dijareje.
Čekerevac je naglasio da se on ne sreće sa blažim oblicima bolesti, pošto radi u bolnici, ali je dodao da je najbolje u prvih sedam dana davati obolelima antivirusne lekove, među kojima je i remdesivir.
Na pitanje šta osim nošenja maski, pranja ruku i držanja distance možemo da uradimo da sprečimo zarazu, doktor kaže da teoretski nema dokaza, ali da je njegov lični stav da je neophodno jačanje imuniteta sportskim aktivnostima, zdravom ishranom…
I menatalno zdravlje je, kaže veoma bitno i moramo da nađemo ventil da ga očuvamo jer se u suprotnom urušava imunitet.
- Druženje na bilo koji način s ljudima, bavljenje omiljenim stvarima, vraćanje filmu i muzici…, neki su od predloga doktora Čekerevca.