Psi lutalice preklali ovce u Trmbasu

Prošle subote u po bela dana stado ovaca u Trmbasu našlo se na meti čopora, najverovatnije nevlasničkih pasa, koji su preskočili ograđen prostor namenjen domaćim životinjama i napali ovce Slobodanke Krstić, koja ih je držala po svim propisima – u ograđenom i zatvorenom prostoru. To joj se po prvi put dešava od kada se bavi uzgojem ovaca, a ovo je već šesta godina. 

Od veterinara je čula da to nije usamljen slučaj. Lutalice su tokom januara poklale ovce još jednom njihovom komšiji iz kraja, a nešto ranije i u susednom Teferiču gde su pričinile nešto veću materijalnu štetu. Ovakva situacija, kaže naša sagovornica, nikoga ne sme ostaviti ravnodušnim, pogotovo ako se zna da je čopor presreo devojčicu koja živi u susednom dvorištu kada je pošla ka autobuskom stajalištu da sačeka lokalni autobus za školu. Dete se silom prilika vratilo kući.

Napad u po bela dana

Slobodanka objašnjava da je to za njih bio jeziv prizor od koga ona i njen suprug još uvek ne mogu da se oporave. Sve se odigralo, kaže, munjevito brzo. Stado je bilo napolju, gladni psi ih spazili i eto nevolje.

• Oko podneva pošla sam da nahranim jaganjce na cuclu. Oni su odvojeni od ovaca u posebnu prostoriju, u staroj štali. A ovce imaju poseban prostor, samo ih zid deli. Čula sam da se nešto komeša. Kada sam ušla tamo imala sam šta i da vidim. Puna štala vune od očupanih ovaca. Koliko je kučića bilo ja stvarno ne znam i ne mogu da ih opišem, jer sam se prosto izgubila kada sam videla prizor. Jedna ovca mrtva leži, iščupana joj je sva utroba, druga gotova da crkne, a ostale počupane, pune rana… Šta da vam kažem, pitanje je šta će biti sa ovom povređenom, za koju sam mislila da neće da preživi. Pitanje je šta će biti i sa ostalima, koje su manje povređene, ali istraumirane, kaže Slobodanka i nastavlja dalje priču. 

• Prostor gde se ovce nalaze zagrađen je pletenom žicom, što je za stoku sasvim dovoljno i u tom prostoru one pasu travu. Oduvek je tako bilo. Uveče ulaze u štalu i mi ih zatvaramo. Tu ni miš ne može da prođe, kamoli nešto krupnije da se provuče. Smatrali smo da je tako bezbedno, nažalost, više nije. Za malo veći čopor lutalica nema prepreka, objašnjava Slobodanka.

Po njenoj priči, kod jednog njihovog komšije iz Trmbasa polovinom januara ove godine naišao je čopor i udavio tri ovce. U Teferiču isto tako, ali ne zna tačan broj. To su čuli  od svog veterinara, koji je došao da ukaže pomoć njihovim ovcama.

• Došao je da ih sve šprica da ne bi došlo do infekcije, ako mogu da prežive i oporave se. Ja to nisam mogla ni da gledam. Da li je to jedna ista gungula ili ima ih više, ne znam, ali ovo je strašno, kako tome stati na put, pita se naša sagovornica.

Posle, ovog napada ovce više ne puštaju iz štale, strahuju da se čopor ne navrati i ponovo napravi pokolj. 

• Jednostavno nam je žao naših životinja. One su za nas više od toga. Zamislite samo njih očerupane i pokidane, krvave, nikakve i preplašene… Značilo bi nam ako neko može nešto da učini da se zaštitimo od te napasti, od tih kučića koji lutaju. Na njih ne smeš ni da pucaš, ni štapom da udariš, a kamoli više od toga,  jer su zaštićene pred zakonom, kao čovek, kaže Slobodanka uz opasku da i ti jadni psi nisu krivi, već njihovi vlasnici koji su ih se odrekli i pustili na ulicu da lutaju i sami se snalazee – bore za opstanak.

Krstići kažu da od ovčica ne računaju na korist, nego su to životinje koje vole, uzgajaju s ljubavlju da imaju neku zanimaciju, da se raduju kad se ovce ojagnje i dobiju mlade. Milo im je da ih pogledaju kako su lepo uhranjene, kako bezbrižno pasu, a jaganci skakuću. One im, napominje Slobodanka, i pomažu –  obrste korov i travu da posle ne moraju da kose, što je za njih velika odmena.

Naplata štete na poslednjem mestu

Po Slobodankinoj priči, do sada nikoga nisu kontaktirali – ni svoju mesnu zajednicu, niti bilo koga u opštini, jer i ne znaju kome treba da se obrate pošto se prvi put susreću sa ovakvim problemom, a ne znaju ni iskustva drugih. Lično smatra da ovaj problem treba podići na jedan viši nivo i po pitanju bezbednosti, a i po pitanju obeštećenja kada već dođe do ovakvih sutuacija. Još jednom podvlači da se to nije desilo na otvorenom prostoru, na livadi, već u štali, u ograđenom imanju. Što je bilo do njih sve su uradili u tom bezbednosnom smislu, a ko će ih sada obeštetiti postavlja se pitanje. 

Grad mora preduzeti neke mere jer Trmbas nije preko sveta,  i trebalo bi brzo reagovati kako bi se doakalo tom čoporu koji očito krstari po kraju. Tek tada se može vratiti mir u ovaj kraj.

Jedini korak koji je Slobodanka preduzela do sada bio je odlazak u policiju da prijavi slučaj. Otdatle ju je kriminalistički inspektor uputio na JKP „Šumadiju”, na „Zoo higijenu”, odnosno na azil za pse, da najpre komunalce kontaktira, pa ako ne bude bilo ništa od toga da se vrati u policiju.

• U azilu su bili baš ljubazni i obećali da će već sutradan izaći na teren da vide ovce i na osnovu toga preduzmu neke mere. Možda i da vode neki razgovor, ne znam ni ja, kaže Slobodanka za koju je ovo jedno sasvim novo iskustvo. 

Iako o nadoknadi štete njena porodica nije razmišljala, obratiće se i nadležnima u Skupštini grada za to,  jer nije fer da vlasnici sami snose štetu. 

GRAD BEZ PRAVILNIKA ZA ODŠTETU 

Ukinuta isplata iz Robnih rezervi

Grad Kragujevac je 24. jula 2018. godine na Gradskom veću doneo pravilnik o vansudskom poravnanju ukoliko dođe do toga da pas lutalica ili mačka ugrizu građane i opredelio visinu nadonknade u rasponu od 20.000 do 80.0000 dinara, u zavisnosti od težine povreda. Međutim, u tom pravilniku nema ni reči šta biva kada lutalice napadnu domaće životinje – pokolju ih ili osakate. Grad je isplaćivao ogromne odštete na ime sudskih i advokatskih troškova i dosuđenih obeštećenja. 

Za povređenu i preklanu stoku, bilo ona umatičena ili ne, ukoliko se nađu na meti napuštenih pasa lutalica grad nije ni jednim svojim drugim pravnim aktom obuhvatio taj problem, kao što je to regulisano, recimo, skupšinskim odlukama nekih drugih gradova – poput Valjeva. 

Valjevo je 2016. godine donelo Odluku o obeštećenju vlasnika usmrćenih životinja – po kojoj su jasno definisali šta se smatra psom lutalicom (onaj koji nema dom ili se nalazi izvn njega i lišen je brige i nege vlasnika, odnosno držaoca koji je on svesno napustio), a oštećeni u smislu ove odredbe je građanin koga je ujeo pas lutalica, odnosno lice kome je pas lutalica povredio ili usmrtio domaću životinju, ovce, koze, živinu i slično.

U Kragujevcu su se nekade odštete poljoprivrednim domaćinstvima isplaćivale preko Odeljenja poljoprivrede, odnosno iz Robnih rezervi. Međutim, to više nije slučaj jer je grad to prosto ukinuo, što nam je potvrđeno u službi informisanja Skupššine grada.

Da li zbog toga što su to ipak sporadični slučajevi napada na domaće životinje, pa kao takvi nisu bili interesantni da uđu u neki zvanični dokument lokalne samouprave, ili je pak bilo i nekih zloupotreba, pogotovo oko umatičenenih životinja, samo se pretpostavlja. Danas postoje samo dva rešenja, ili da se tuži grad ili da svako snosi svoju štetu. 

Uglavnom, vlasnici koji su prijavili slučaj moraju proći propisanu proceduru – da se obrate Komunalnoj miliciji koja izlazi na teren i sačinjava zapisnik o tome šta se kada desilo, šta stradalo, i upućuju ih dalje na „Zoo higijenu” kako bi se uklonile lutacile sa ulica. I tu praktično nadležnost Komunalne policije završava. Takođe, potrebno je informisati i Veterinarsku inspekciju (verovatno na okolnost upotrebe mesa poklanih životinja, kako se ne bi našla uz prometu).

Ovako ostaje da se vidi da li će ovaj slučaj inicirati da se  i ovo uredi nekim pravilnikom ili lokalnom odlukom. Inače, u slučaju da su štetu prouzrokovale divlje životinje odgovarala bi lokalna lovačka društva i Republika Srbija. 

Piše: Elizabeta Jovanović

„Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora „