Povodom besramnog napada zamenika gradonačelnika Vesić Gorana na jednog od najuglednijih naših reditelja u svetu, osnivača i člana Političkog saveta Pokreta slobodnih građana, ukazujemo javnosti na određene „detalje“ koji predstavljaju razliku između Vesić Gorana i Gorana Markovića.
Nazivanje proslavljenog reditelja „lažnom elitom, prevarom koja guši i uništava Srbiju“ nije samo sramota pozornika Vesića kao pojedinca očigledno nesposobnog da uvidi značaj stvaralaštva Gorana Markovića za kulturu Srbije, jer on ne predstavlja samo sebe, već se kao zamenik gradonačelnika obraća u ime velikog broja građana Beograda i Srbije. I njima, kao i gospodinu Markoviću, Vesić duguje izvinjenje, a sebi ostavku.
Naročito je groteskno kada Goran Vesić za bilo koga, a kamoli za Gorana Markovića, izjavi da je „najveći budžetski parazit“ u Srbiji. Ukoliko je usled učestalih promena mišljenja zaboravio, podsećamo aktuelnog zamenika da je poslednjih 20 godina za svoju egzistenciju zarađivao dobijajući novac iz budžeta. Bilo kao narodni poslanik, savetnik ministra, član gradske uprave, predsednik javnih preduzeća, funkcioner košarkaškog i fudbalskog kluba „Crvena Zvezda“…
Ono što je istina i što će ostati zabeleženo, jesu dostignuća po kojima će se neko pamtiti. Goran Marković će ostati upamćen po nizu sjanih filmova, klasi rediteljskih i glumačkih veličina koje je kao profesor izveo na put i beskompromisnoj borbi za zdravo i demokratsko društvo. Iza Vesić Gorana ostaće sećanje na hrabri ulazak u šaht, raskopane ulice koje podsećaju na ratnu zonu, fantome koji ruše gradske kvartove, na kompletne idiote koji su za to (ne)odgovorni, na poplave izazvane kišom i zlostavljanje Beograđana koje se istorija beležiti kao najveću „provincijalizaciju metropole“.
Zbog svega toga Vesić Goranu prosleđujemo savet slavnog ruskog pisca Nikolaja Gogolja “ Ne krivi ogledalo ako ti je lice ružno“.
Fotografija: N1