Prvo organizovano bavljenje sportom počelo u Kragujevcu – Sve počelo sa Atanasijevim „fehtovanjem”

Kao prva moderna prestonica Srbije naš grad je u mnogo čemu bio prvi, pa i u začetku, organizovanog bavljenja sportom, fizičkom i telesnom kulturom. Ove godine je punih 181 godina od kada je rektor Liceja Atanasije Nikolić u Kragujevcu pokrenuo svoju školu „fehtovanja” (mačevanja) što se uzima za početak srpskog sporta. Mačevanje je podstaklo, gimnastiku, streljaštvo, jahanje… Tokom 19. veka većina organizovanih sportskih aktivnosti bila je u funkciji „odbrane otadžbine”.

U Kragujevcu je i zvaničan početak bavljenja organizovanim sportom i fizičkom i zdravstvenom kulturom. Tačnije, 14. decembra biće tačno 181. godina od tog događaja. Početak brige o telesnom zdravlju i fizičkoj spremi i kondiciji poklopio se sa dolaskom u naš grad prvog rektora Liceja Atanasija Nikolića.

Pokrenuvši mnoge stvari u Kragujevcu i Srbiji, od pisanja i štampanja udžbenika, poboljšanja poljoprivrede i stočarstva, preuzimanja Teatra od Joakima Vujića (prvo kod nas a kasnije i u Beogradu „teatar na Đumruku”) one je u naše krajeve doneo i usadio naviku „svakodnevnog telovežbovanja”. Kao rektoru Liceja Nikoliću nije trebalo mnogo da uoči da su učenici kragujevačkih škola – Gimnazije i Liceja izuzetno zakržljali i da se nepravilno telesno razvijaju.

Đaci nezdravi i zakržljali

Tim povodom je 14. decembra 1839. godine zvanično podneo zahtev samom knezu Milošu Obrenoviću da pri Liceju osnuje školu „fehtovanja” – tadašnji izraz za mačevanje, koji je knjaz odmah i odobrio. Sve je to pedantno zapisao i preneo profesor milen M. Nikolić u gimnazijskoj „Spomenici” povodom njene stogodišnjice i taj datum se uzima kao zvaničan početak organizovanog bavljenja sportom u Srbiji „od Beograda pa na niže”.

Pošto se do tada u našim školama nikakav značaj nije pridavao telesnom vežbanju i fizičkoj kulturu rektoru Nikoliću pri obuci kragujevačkih pionira mačevanja pomagao i njegov kolega licejski profesor Nikola Petrović, a Milen Nikolić beleži da su ovu „privatnu školu fehtovanja” sem gimnazijalaca i licejaca pohađala i deca uglednih kragujevačkih građana i Miloševih dvorana.

Ovu činjenicu potvrđuje i naš poznati istoričar sporta Milojko Tubić u svojoj knjizi „Jugoslovenski sport” gde u o odeljku o Srbiji kaže: „U Kneževini Srbiji Atanasije Nikolić 1839. godine pokreće privatnu škole za mačevanje koju pohađaju kragujevački učenici i druga kragujevačka omladina”, evidentirajući da je sličnu školu u Beogradu „tek” 1843. godine osnovao izvesni Jovan Ninić.

Mačevanje iniciralo ozbiljno i organizovanje i ostalim sportskim disciplinama, pre svega gimnastikom, streljaštvom i jahanjem ali i stručnijem prilasku predavanju fizičke kulture u srpskim školama.

I na tom polju zaslužni su ljudi koji su ili rođeni ili radili u Kragujevcu.

Nastavnik koji je predavao fiskulturu u kragujevačkoj Gimnaziji i Učiteljskoj školi – takođe prvoj u Srbiji osnovanoj 1870. godine Predrag Predragović napisao je i prvi udžbenik o fizičkoj kulturi kod nas pod imenom „Kratka upustva za predavanje gimnastike”.

Zbog poboljšanja kvaliteta nastave fizičke kulture u Kragujevcu je tokom letnjeg raspusta 1872. godine u Učiteljskoj školi organizovan jednomesečni kurs za nastavu fizičkog koji je držao Predragović. Na njemu je učestvovalo 75 učitelja i nastavnika što je u ono vreme bilo oko 15 posto ukupnog prosvetnog kadara u Srbiji. Zbog uspešnosti kurs je ponovljen i narednog leta a ministarstvo je školske 1872/73. godine odštampalo Predragovićev udžbenik u 1.000 primeraka i podelilo ga prosvetarima.

Pionirka ženske gimnastike

Na gimnastiku se sa razvojem i jačanjem države i njenim potrebama (prevashodno odbrambenim) nadovezalo i streljaštvo. Još 1881. godine formirana je Kragujevačka streljačka družina (danas „Čika Mata”) koja je svoj objekat za vežbanje dobila šest godina kasnije (sada bokserski klub) na Strelištu u Velikom parku gde se već u to doba odvijaju značajna takmičenja.

Šumadijsko oblasno kolo jahača „Knez Mihailo” osnovano je 1889. godine na inicijativu vojničkog konjičkog kluba (trke su se održavale i ranije) a od kragujevačke opštine za svoje potrebe 1895. godine dobijaju teren na korišćenje na Mihajlovcu u današnjem naselju Vašarište. Današnji Hipodrom podignut je na Stanovljanskom polju (Stara radnička kolonija) 1930. godine.

I prva žena nastavnica gimnastike rođena je Kragujevčanka. Reč je o Nataliji Ristić (rođena 1880. godine) koja je gimnatikom počela da se bavi 1895. godine u Viteškom društvu za gimnastiku i borenje „Dušan Silni”. Ispit za nastavnicu gimnastike položila je 1900. godine i bila pravi primer ondašnjim roditeljima da „puštaju” žensku decu da se bave sportom a kasnije predavala fizičku kulturu u beogradskoj Višoj ženskoj školi „Kraljica Draga”.

Sa ulaskom u 20. vek u Kragujevcu se počinje i sa loptanjem i Danilo Stojanović – Čika Dača 14. septembra 1903. godine osniva Fudbalski klub „Šumadija” (koji još uvek postoji) a koji je uz beogradski SK „Soko” osnovan 18. aprila iste godine danas najstariji fudbalski klub u Srbiji.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Zoran Mišić