Prvi slučaj gripa u Srbiji u sezoni nadzora 2024/2025. godine potvrđen je na teritoriji Šumadijskog okruga, kod pacijentkinje u Kragujevcu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, navodeći da je vakcina protiv gripa najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od zaraze.
U biološkom materijalu (brisu ždrela i nosa), koji je u svrhu potvrde dijagnostike i obolevanja od gripa dostavljen od Instituta za javno zdravlje Kragujevac Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”, molekularnom tehnikom potvrđeno je prisustvo virusa gripa tipa AH1(pdm09), navedeno je u saopštenju.
Virus gripa je potvrđen kod pacijentkinje starosti 39 godina, hospitalizovane u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac. Pacijentkinja pored respiratornih simptoma ima i osnovno neurološko oboljenje.
Epidemiološki nadzor nad gripom započeo je nedeljnim praćenjem i izveštavanjem, a trajaće tokom sezone 2024/2025, uz kontinuirani monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i praćenje uticaja na zdravstveni sistem i opštu populaciju.
Na osnovu kvantitativnih pokazatelja, intenzitet kliničke aktivnosti virusa gripa u Srbiji je nizak. U poređenju sa prethodnom nedeljom registrovano je neznatno povećanje oboljenja sličnih gripu (oko 3 odsto). U poređenju sa istim periodom prošle godine, broj obolelih je viši za približno 9 odsto.
Institut „Batut“ ukazuje da je vakcina protiv gripa najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite, a sprovodi se u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji.
Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog varijabilnosti sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone.
Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine u odnosu na uzrasne kategorije kod kojih se aplikuje, kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija se blaža klinička slika, a moguće su teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.
U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, sprovodi se obavezna imunizacija lica u posebnom riziku vakcinacija kod: trudnica, lica starijih od šest meseci života sa hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu), kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju), metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40), bubrežnom disfunkcijom, hemoglobinopatijom, hroničnim neurološkim poremećajima, lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status, imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.), izvršenim presađivanjem tkiva i organa/pripreme za presađivanje.
Obavezna imunizacija se sprovodi i kod osoba starijih od 65 godina, te kod članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima, kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, naveo je „Batut“ u saopštenju.
Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su: pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže, redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama.
U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.