Prvi put posle Drugog svetskog rata Šumarice na današnji dan gotovo puste

Prvi put posle Drugog svetskog rata kragujevačke Šumarice su na današnji dan bile gotovo potpuno puste, a tradicionalna manifestacija Veliki školski čas održana je pred malobrojnom publikom koja je nosila maske.

Gradska uprava je ranije apelovala na građane da zbog pogoršane epidemiološke situacije danas ne dolaze u spomen park u Šumaricama.

Od 1971. godine, u Šumaricama se održava tradicionalna antiratna manifestacija „Veliki školski čas“ posvećena civilnim žrtvama fašističke okupatorske vojske koja je 21. oktobra 1941. godine, u znak odmazde zbog akcije pokreta otpora u kojoj je ubijeno 10 i ranjeno 26 vojnika nemačkog Vermahta,  streljala 2.796  civila iz Kragujevca i okolnih sela, među kojima je bilo 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije.

Ove godine na Velikom školskom času izvedena je drama „Izrešetane duše“ književnika Venka Andonovskog, iz Severne Makedonije, čiji je deda Branko streljan u Šumaricama 21. oktobra 1941 godine.

Dramu u režiji beogradske rediteljke Jana Maričić izveli su je glumci kragujevačkog Knjaževsko srpskog teatra.

Od 2012. godine, u Srbiji se 21. oktobar obeležava kao državni praznik i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Andonovski je rekao FoNetu da je njegov deda Branko streljan na stratištu u Šumaricama, a majka Verica, koja je u to vreme imala četiri godine, celog života oseća traume iz detinjstva.

Oa dirljiva porodična priča deo je mog odrastanja i morala je ući u dramu koju sam pisao često dolazeći u Šumarice, rekao je Andonovski, u čijoj su drami  verno prikazani likovi njegove majke dede.

• Moja majka je jednog jutra tražila od svog oca, a mog dede Branka, da joj kupi kiflu za doručak. Iako se već znalo da fašisti sakupljaju ljude za streljanje Branko je izašao da kupi kiflu, i nikada se nije vratio. Okupatorski vojnici su ga pokupili i odveli u Šumarice gde je narednog dana streljan, rekao je Andonovski.

Dodao je da njegova majka više nikada nije pojela kiflu i danas živi sa pečatom da je ona kriva i da je ona oca oterala u smrt.

Andonovski je izjavio da streljanje nedužnih civila u Kragujevcu predstavlja jedan od najvećih ratnih zločina na ovim prostorima, i da je tragično što se teški zločini događaju i u savremenom svetu.

Prema njegovim rečima „zlo je postalo deo i naše svakodnevice, a ne samo onih koji rešavaju sudbine ljudi na globalnom nivou“.

Zbog epidemije virusa krona ovogodišnji Veliki školski čas održan je bez prisustva publike, a vence na humku streljanih đaka i profesora pored učenika Prve kragujevačke gimnazije, položili su i predstavnici Grada Kragujevcai Republike, kao i predstavnici više ambasada koji su prisustvovali Velikom školskom času.

Piše: Branko Vučković, Fonet