Knjiga kragujevačkog pisca objavljena je u Londonu. Reč je o romanu za decu „Baka i unuk” (u prevodu „Grandma’s Stories”) našeg književnika Jovana Gajića kojeg je nedavno objavila poznata britanska izdavačka kuća „Olympia Publishers” iz Londona. Knjiga je kao e-izdanje izašla u junu ove godine a reč je o Gajićevoj trećoj knjizi koja je kod nas objavljena još 1995. godine. Tada je imala promociju u čak 18 gradova u Srbiji i pet u Crnoj Gori a ni put do britanskog izdavača nije bio lak a ni tako brz. Trajao je punih sedam meseci.
Po Gajiću da bi jedna knjiga „zaživela” potrebno je više ljudi: pisac, ilustrator, prevodilac i posrednik (logistika) do izdavača. U njegovom slučaju i „Grandma’s Stories” prepiska i mejlovi sa izdavačem „Olipijom” trajali su sedam meseci do objavljivanja knjige ovog leta. Zato je njegov savet mlađim kolegama da se, naravno znanjem, svojim talentom i maštom, „naoružaju” i strpljenjem (kao i neophodnim veštinama korespodencije) kako bi stigli do velikih stranih, poznatih izdavača.
Doduše za „izlazak” na veliku, svetsku književnu scenu potrebna je i univerzalna ljudska priča poput one u „Baki i dečaku” koju su i engleski izdavači prepoznali. Dečak Marko, čiji su roditelji intelektualci (otac mašinski inženjer a majka šef knjigovodstva) su prezauzeti poslom i zbog tolikog svog angažovanja na radnim mestima veoma malo vremena posvećuju svom detetu. On zbog manjka pažnje počinje da mokri u krevet tokom noći i da muca vraćajući se u regresivnu fazu „kada je bio mali i voljen”…
Tu na scenu stupa baka koja „rešava” problem. Ona uzima dete „pod svoje” (i kod sebe) kako bi mu pomogla. Dete odlazi kod bake u njenu kuću, a i ona ima obaveze, još uvek radi, zaposlena je ali pokazuje Markovim roditeljima kako se sve to postiže i usklađije i posao i roditeljstvo.
– Baka je inače profesorska srpskog jezika koja unuka Marka predškolca vodi na svoje časove gde u kontaktu sa starijom decom tokom nastave dete se emotivno stabilizuje i počinje da napreduje, otkriva nam Jovan Gajić, deo radnje romana dodajući da se baka kao pravi borac ne zaustavlja na početnim uspesima već dete zbog mucanja vodi i kod logopeda. Mali Marko dolazi do velikog poboljšanja.
Gajićev roman za decu „Baka i unuk” („Grandma’s Stories”) namenjen je deci uzrasta od pet do 11 godina ali i ne samo njima već i njihovim roditeljima. Kao što je jedan pedagog na jednoj od ranijih Gajićevih promocija istakao u pitanju je: „fantastično štivo dato ’na dar’ i roditeljima da razmišljaju kako da na pravi način vaspitavaju svoju decu”.
– Knjiga „nudi” nešto što je i danas najvrednije a potpuno je besplatno – ljubav. Baka je nesebično nudi ne samo svom unuku već i njegovim roditeljima kao pravi putokaz kako se razmišlja i radi čak i danas u savremenom društvu, kaže autor Gajić.
Po njemu „Grandma’s Stories” naišla je na topao prijem u Londonu, a objavljivanje u elektronskom formatu omogućilo joj je da bude dostupna svima i da je čita ceo svet.
– Nekada sam svoje knjige promovisao po Srbiji, Crnoj Gori, „dobacio” i do Bosne, Makedonije, a uz „pomoć prijatelja” stigla je i do Kanade… a sada imam planetarno čitateljstvo. Roman „Baka i unuk” (u e-verziji „Grandma’s Stories”) zahvaljući prodajnoj mreži na engleskom jeziku „Olympia Publishers” sem Velike Britanije stigla je i do Kanade, SAD, Argentine, Australija, Novog Zelanda…, nabraja naš sagovornik, ne zaboravljajući da napomene da je „svet zaokružen” jer ni Evropa nije preskočena pošto njegov izdavač „pokriva” i tržišta Holandije, Nemačke, Španije… Kao i svakom piscu želja mu je da ga može (pro)čitati što više ljudi a knjiga se može poručiti za, čak i za naše uslove, pristupačnih 5,5 evra.
Londonsko izdanje je četvrto ove Gajićeve knjige koja je kod nas objavljena pre tačno četvrt veka i od tada doživela još dva izdanja. Kada je izašla bila je to treća Gajićeva knjiga i tada je na „maternjem jeziku” promovisana po ondašnjoj SRJ. Za potrebe njene promocije kako sam „priznaje” Jovan Gajić je godinama usklađivao književne aktivnosti sa svojim poslom i radnim vremenom „zarađivajući” preko potrebne slobodne dane za svoju strast – spisateljstvo.
Ovaj Kragujevčanin (kako se ne libi da kaže „od korena”) iz Karađorđeve ulice po obrazovanju je ekonomista a po opredeljenju, strasti i senzibilitetu – pisac. Preko trideset godina je paralelno pisao i „radio svoj posao” ali ni ne krije da je u njegovoj duši pisanje (od)uvek „imalo primat”.
Za svoje knjige, tada u rukopisu primenjivao je oproban i proveren način dobro poznat u dečijem pripovedaštvu. Napisane priče „probao” je i „proveravao” na deci, kako kaže „i svojoj i tuđoj” i to dečije „prihvatanje” mu je „dalo krila” da se bavi pisanjem i izdavaštvom svojih knjiga.
Do sada Gajić je napisao čak 14 knjiga za decu (10 su doživele više izdanja a četiri su još uvek u rukopisu). Romanu „Baka i unuk” prethodile su: „Zbirka dečijih osmeha” (pesmarica) i „Pesmice o životinjama”… Izdavačka kuća „Legende” iz Čačka (sa kojima sarađuje od 2002. godine) izlagala je njegova dela na 18 beogradskih sajmova i 11 i naših, kragujevačkih revija i manifestacija posvećenih knjizi poput: „Engleski kroz zabavu”, „Najlepša igra”…
Trenutno radi na novoj knjizi (voleo bi d ai ona „doživi” strano izdanje), romanu sa radnim naslovom „Stogodišnjakinja i usvojena devojčica”.
– U planu mi je da i ovu knjigu objavim na engleskom govornom području iz više razloga. Prvo što kod nas ima veoma malo (a, u Šumadiji gotovo uopšte nema) ljudi koji su doživeli tako duboku starost za razliku od Zapada a drugo i zbog samog odnosa prema njima tamo i ovde. Roman „Stogodišnjakinja i usvojena devojčica” za temu ima volju jedne osobe toliko jaku i veću nego kod većine ostalih ljudi da pomaže usvojeno dete pored svojih šestoro, najavljuje pisac Gajić, otkrivajući nam da je deo radnje, likova i motiva nove knjige zasnovan na istinitoj priči i ličnosti a, naravno, da „ostale stvari” u literaturi zavise od mašte i umeća pripovedača. Književnost je ipak fikcija.
– Naš narod je i dalje u stanju da iznedri izuzetno jake ličnosti koje i danas u svremenom svetu i modernim nedaćama nesebično pomažu ne samo pojedincima već i čitavim grupama kojima je neophodna pomoć. Nađu se komšiluku, celom zaseoku, gradskom naselju, kvartu… Pomažu im da opstanu na pravom i pozitivnom putu i smeru u ovo doba, ne bez ponosa ističe naš sagovornik.
Za kraj nada se da će ponovo „smoći snage” (kreativne, organizatorske i korespodentske) da i ovo njegovo delo stigne (uz pomoć dobrog prevodioca) pronađe put i prestižnu izdavačku kuću u svetu poput londonske „Olimpije”. Što i ne bi jer je ta staza zahvaljući „Grandma’s Stories” već dobrano e-utabana.
Piše Zoran Mišić
Fotografije: Predrag Cile Mihajlović i sajt Izdavačke kuće „Olympia Publishers”