Prvi bal u Srbiji održan u Kragujevcu pre skoro dva veka

Pretečom prvog kraljevskog (ali i uopšte) bala u Srbiji smatra se fešta koju je u Kragujevcu 26. oktobra 1834. godine priredio knez Miloš Obrenović u čast velikog turskog ordena kojim ga je odlikovao sultan lično.

Bal je održan u zdanju Narodnog suda (koje više ne postoji) a pozvano je više od 200 zvanica. Po prvi put za goste su štampane specijalne pozivnice ili kako se tada kazivalo „zapiske“.

O samom događaju pisale su i tadašnje prestoničke „Novine srbske“ koje su izlazile u Kragujevcu.

Muzička družina je u 18 sati i 30 minuta prošla kroz Kragujevac svirajući, a pucnjem iz prangija dat je znak pozvanima (sa „zapiskama“) da bal počinje i da mogu da dođu.

Na fešti su bili prisutni sam knez Miloš, kneginja Ljubica, knez Mihailo i svi ostali članovi vladarske porodice Obrenović, njihovi prijatelji, svi dvorani, činovnici, strani predstavnici koji su tada boravili u Kragujevcu, ugledniji i viđeniji građani… „Novine srbske“ beleže da su sve zvanice bile „u velelepnoj svečanoj i svatovskoj odeći“.

Zdanje suda je bilo svečano okićeno i ukrašeno i dodatno osvetljeno „buretom zapaljenog katrana“.

Goste na balu je svojim muziciranjem zabavljala muzička „banda“ predvođena svojim kapelnikom Josifom Šlezingerom.

Bal je započeo pesmom koju je za tu priliku sačinio gospodin Isailović a horom koji je bio sačinjen od činovnika takođe je dirigovao Šlezinger.

Knjaževska banda je potom svirala srpsko kolo a balskom repertoaru su bile dodate još i bugarske, vlaške, nemačke i menuet igre. Zabeleženo je da je prvi bal u Srbiji trajao „čak do tri sata po ponoći“.

Po istoričaru Boriši Radovanoviću, autoru monografije „Stari Kragujevac“, ovakva vrsta zabave održavana je potom u prestonoj varoši sve do kraja prve Miloševe vladavine 1839. godine. Radovanović pedantno navodi da su se balovi sem u zdanju Narodnog suda održavali i u Gospodar Jevremovom (ili Gostinskom) konaku (nalazio se na mestu gde će potom biti podignut Hotel Dubrovnik, a danas je Rajfajzen banka) i knjaževskoj Tipografiji (štampariji).

• Krajem prve vladavine knez Miloš sve češće priređuje balove u kragujevačkoj čaršiji. Na njih su pozivani svi velikodostojnici, činovnici, otmeni i učeni Srbi, diplomatski predstavnici stranih država, profesori Liceja (mahom Prečani), ugledniji varošani i trgovci, piše Radovanović.

Na tim zabavama, balovima koji bi se obično organizovali povodom nekog praznika, jubileja ili kakvog važnog događaja najpopularnija su i dalje bila srpska kola i tradicionalne narodne igre: „kneževo oro“, „kokonješte“, „sremsko kolo“, „valjevka“, „paraćinka“, „mačvanka“, „neda grivna“, „ostroljanka“, „sitniš“, „zajam“, „jelke tamničarke“, „ustaj, diko, zora je“… A pominju se i strani plesovi poput nemačkih, švedskih, mađarskih (valceri i tramboline)… kao takođe popularne bugarske i vlaške igre.

Kragujevački varošani su na tim balovima imali priliku da u svojoj sredini upoznaju evropski način ophođenja i odevanja jer su među zvanicama bili predstavnici raznih zemalja, učeni ljudi iz Vojvodine (profesori, lekari, činovnici, pisci…), kao i strani trgovci i poslovni ljudi koji su tih godina u četvrtoj deceniji pretprošlog veka posećivali prestonu varoš i sa sobom donosili nove navike i modele ponašanja.

Neke od njih Kragujevčani su primali sa nevericom.

Novina koja je najteže padala tadašnjim žiteljima varoši kragujevačke bila je kako je zabeleženo „igranje zagrljenih ljudi sa tuđim ženama“.

Ondašnjim prestoničanima je to bilo „još uvek strano“.

Piše: Zoran Mišić, Danas

Istoričar Radovanović navodi primer gospođe Hodžes, supruge engleskog konzula Lojda Džordža Hodžesa, koja je bila izvanredna igračica i rado je igrala popularni „veliki mazur“ sa „jednim našim mlađim činovnikom iz preka“, što je na Miloševom dvoru i kod kragujevačkih gospođa davalo „dobar štof“ za razne (najčešće zlurade) komentare i ogovaranja.

Knezu Milošu su se balovi ipak dopali, pa počinje da ih organizuje i u drugim gradovima. Prvi takav upriličen je baš u Beogradu a organizovao ga je 1837. godine pominjani engleski konzul Hodžes u čast vladara, a već posle nekoliko dana Miloš Obrenović je „uzvratio“ organizujući bal u Hodžesovu čast. Ledi Hodžes je i na njima dominirala kao igračica ali i predmet tračarenja, sada beogradske čaršije.

I sa „prelaskom“ prestonice u Beograd balovi su se zadržali u Kragujevcu. Za njihovo organizovanje naročito šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka mahom je bio zadužen Omladinski pokret. Najpoznatija takva zabava u čaršiji kragujevačkoj održana je 1866. godine a njen organizator bio je Stevan V. Kaćanski. Mladi ljudi školovani u inostranstvu donosili su sa sobom nove navike i modu. Ali, po pisanju ondašnje štampe „iako su se oni trudili da damu sa kojom igraju drže na pristojnom odstojanju od sebe“ nisu bili pošteđeni (malo)varoških intriga, naklapanja i ogovaranja.