Ne možemo da kažemo da su planovi ispunjeni, jer ako ćemo iskreno, kada smo pre pet godina pokrenuli portal, nismo bili sigurni u šta ulazimo. Smestili smo jedan lap top i pet kvadrata (to je sada već legenda), jedan mali stočić i nalepili na veliki izlog tog malog lokala plakat sa logom Glasa Šumadije.
I nije bilo dana da neko ne svrati da nam na hodniku u tržnom centru ispred naših „prostorija“ ne predloži neku temu, nešto ne ispriča u poverenju, ili donese važan dokument.
Onda smo se popeli sprat iznad u „veliku“ redakciju od 15 kvadrata. Tu smo ugostili britansku ambasadorku Šan MakLeod, ali i uživo razgovarali sa lekarima, epidemiolozima i infektolozima u vreme vanredne situacije u Kragujevcu. Te razgovore snimali smo mobilnim telefonom, gledaoci su pitanja u „direktnom prenosu“ mogli da postavljaju preko naše fejsbuk stranice.
U petoj godini postojanja, zahvaljujući donacijama IREX-a i DT instituta formiramo studio, imamo video produkciju, imamo ozbiljnu redakciju.
Bilo bi nepošteno da ne pomenemo organizacije i fondacije koje su nam pomogle da opstanemo: Vlada velike Britanije kroz program Media for All, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Evropska fondacija za demokratiju, Građanske inicijative, Medijsko sklonište.
Sve vreme imamo podršku kolega, ali pravimo razliku između novinara i onih koji se tako lažno predstavljaju.
Za ovih pet godina za vladajuću partiju u Kragujevcu bili smo i “žeton novinari” i “lokalni novinarčići”. Ali su kroz studio Glasa Šumadije, u danu prošlogodišnjih aprilskih izbora, prošli političari i vlasti i opozicije. Neke smo, doduše, posle ponoći zamolili da idu, jer smo zaključavali redakciju.
U proteklih pet godina neki su dolazili, neki odlazili ali nas nekoliko smo konstanta.
Marko, koji i nije član redakcije, napravio je sajt ovakvim kakav je danas. Zovemo ga za svaku tehničku sitnicu, strpljivo nam pomaže I nikada ne pita da li ćemo nekad da mu platimo sav trud i znanje.
Lazar, jedan od najboljih mlađih fotoreportera u Srbiji. Kome nikada ništa nije teško. Pod uslovom da je razvezao sve svastike, prijatelje, pomogao svakome ko mu je, a možda i nije tražio.
Marina, koja vodi računa kako da ne potrošimo ono što nemamo. Povremeno ima desna skretanja, pa ne izostanu ni ideološke rasprave.
Suza, upravlja društvenim mrežama, ponekad ulovi neku nelogičnost u saopštenju javnih službi, pa im vrati da isprave. I samo da ne probamo da joj direnemo u visoku lestvicu moralnih kriterijuma.
I ako u prvoj petoletci nismo planirali, za drugu imamo ozbiljne ambicije. Najvažnija – da redakcija postane brojnija.