Pruga Kragujevac – Kraljevo: Jurimo trideset na sat

Listajući novinsku arhivu dolazimo do podatka koji danas deluje neverovatno: 1987. godine zabeleženo je da brzi voz na relaciji Peć (Kosovo) – Beograd deonicu od Kraljeva do Kragujevca „pregazi” za 36 minuta, što znači da se kretao prosečnom brzinom oko 110 kilometara na sat.

Sada voz od Kraljeva do Kragujevca, naravno isto je i u suprotnom smeru, prema zvaničnom redu vožnje „Srbija voz” sad putuje ravno dva sata, uz napomenu – „ukoliko nema neplaniranih zastoja”. Znači, može i duže. Pošto je reč o razdaljini od 54 kilometra, račun kaže da kompozacija ne „juri ni trideset na sat” (kao limuzina iz „Maratonaca”), već 27 kilometara – prosečno.

Problem nije u vozovima, jer od 2012. godine na relaciji Lapovo – Kragujevac – Kraljevo saobraćaju moderni ruski dizel motornjaci, zvanično se zovu motorne garniture, malo liče na nekadašnje šinobuse i mogu da voze 120 kilometara na sat. Problem je u kvalitetu pruge, koja je bukvalno u raspadanju i prava je sreća što na ovoj deonici nije bilo nesreća poput onih sa prevrtanjem cisterni kod Pirota, Zaječara, Pančeva, Subotice.

Laganica puna dva sata

Da bi se lično uverio kako izgleda to dugo putovanje do Kraljeva, autor ovog teksta „u’vatio” je voz koji je iz Lapova u Kragujevac prispeo ujutru u sedam sati i 26 minuta i pošto nije bilo „neplaniranih zastoja”, na kraljevačkoj stanici zaustavio se u devet i 36 minuta, dakle sa minimalnim kašnjenjem u odnosu na red vožnje od deset minuta.

Od glavne železničke stanice u Kragujevcu (koja je u katastrofalnom stanju, a kod Zavoda za zaštitu kulturnih dobara „upisana” je kao spomenik kulture) u dva vagona bilo je ukupno sedam putnika. Iako je železnička karta poprilično jeftinija od autobuske, očigledno da nema toliko dokonih ljudi spremnih da se dva sata i kusur „klackaju” na relaciji koja se magistralnim putem prelazi za duplo manje vremena.

Ne treba grešiti dušu, voz je izuzetno uredan, čist, sa udobnim i prostranim sedištima.

Dunu otpravnik vozova u pištaljku, mašinovođa mu uzvrati prodornom sirenom, voz krete, klaj-klaj, zaustavi se na Zavod stanici u Palilulama i jedva nekako stiže do Grošnice. Ide dalje, usput svaki detalj pored pruge možeš da osmotriš, ali nikako da stigne do tunela u Vučkovici. Konačno uđe pod zemlju, u tunelu mrkli mrak, a truckanje kroz tunel od dva kilometra traje, čini se, kao da smo pod Lamanšom.

Ipak se pojavi svetlo i voz ide prema Kniću, odnosno Ribešu, teren ravan, pruga prava, ali brzina nikakva. Ponegde malo ubrza i taman kad pomisliš da se zalaufao na četrdeset na sat – on usporava. Tako je i do Gruže i od Gruže, ali tek dolaze Guberevac i Vitkovac. Tu je brzina koja može da se meri sa tempom atletičara maratonca, a nije ni primaći onim „maratoncima” koji „jure trideset na sat”.

E, onda dolazi brzina puža, od Vitkovca, pa kroz selo Šumarice nadomak Kraljeva – sedam-osam kilometara na sat, po proceni konduktera. Poduži deo ove deonice ide jednom kosinom, pruga je iznad magistralnog puta i pogled iz voza na dole, niz oštru strminu, rađa zebnju – ako popuste šine ili pragovi, strmeknuše se vagoni, sve kotrljajući se. Na sreću, promileo je preko ovog opasnog terena, prešao most preko Morave, i onda opet laganica pored „Magnohroma” i tako sve do stanice u Kraljevu.

Pominjani kondukter je škrt na rečima, ali je sasvim dovoljno što je rekao da sve njegove kolege i mašinovođe uvek strepe da li će voz bezbedno preći ovih pedesetak kilometara, čak i kada voze manje od deset kilometara na sat. Putnici verovatno nisu svesni te opasnosti, ili jesu ali, riskiraju.

Nema voza do Beograda

Vraćamo se malo u istoriju. Pruga Lapovo-Kragujevac svečano je otvorena, sa kraljem Milanom Obrenovićem kao jednim od putnika, 10. avgusta 1886, kao krak prve železnice u Srbiji Beograd – Niš, koja je završena 1884, samo dve godine ranije. Još tada je bilo planirano da se napravi i pruga do Kraljeva, kako bi se železnički povezali Sandžak, Zapadna Srbija i Kosovo, preko Kragujevca sve do Beograda. Međutim, ta ideja realizovana je mnogo kasnije, prvi voz u Kraljevo iz pravca Kragujevca stigao je tek 22. decembra 1929. godine.

Iz jednog sačuvanog voznog reda iz tridesetih godina prošlog veka vidi se da je radila železnička linija Beograd – Lapovo – Kragujevac – Kraljevo – Raška – Kosovska Mitrovica – Kosovo Polje – (Prizren i Peć) – Skoplje. Tada se od Kragujevca do Kraljeva putovalo dva sata, znači isto kao danas.

Pruga od Lapova preko Kragujevca do Kraljeva danas ima regionalni karakter, ali je dugo godina, sve do 1999, bila deo međunarodne trase kojom je saobraćao čuveni voz „Akropolis”, od Atine, preko Skoplja, Kosova Polja, Raške, Kragujevca, Kraljeva, Lapova do Beograda, pa zatim do Minhena. To je bila takozvana ekspresna linija.

Istom linijom kretali su se vozovi na relaciji Skoplje – Beograd, Kosovo Polje – Beograd, Peć – Beograd… Bilo je to vreme kada je kroz Kragujevac prolazilo vazdan vozova, ali to je davno prošlo vreme. Primera radi, Kragujevac već petanaest godina nema direktnu železničku putničku vezu do Beograda. Pre nekoliko godina, ali dosta kratko, išao je voz do Mladenovca, gde je putnike preuzimao „Bg-voz”, a to putovanje između prve i aktuelne prestonice trajalo je skoro četiri sata.

Ide voz, ne ide voz

Kako je danas organizovan putnički saobraćaj i do kojih destinacija Kragujevčani mogu da stignu putničkim vozom? Odgovor je kratak – samo do Lapova i Kraljeva ili do sela na usputnim stanicama i to samo dva puta dnevno, isključujući vikende. Tako je od 11. decembra prošle godine, jer od tada važi novi red vožnje koje je usvojilo državno preduzeće „Srbija voz”.

Do ove promene reda vožnje bilo je šest prolazaka vozova kroz Kragujevac, što onih koji su išli od Lapova do Kraljeva ili su saobraćali samo na relaciji Lapovo – Kragujevac i obrnuto. Sada dnevno ima samo dva polaska iz Lapova, ujutru u sedam i popodne u pola četiri, a iz Kraljeva se za Lapovo vraćaju popodne u pola četiri i uveče u pola osam.  Putovanje traje dva i po sata. Međutim, ovo je red vožnje samo za radne dane, jer su linije između Lapova i Kraljeva – ukinute! Dakle, subotom i nedeljom nema vozova, a zašto je napravljena ova drastična redukcija zvaničnog odgovora nema.

Pitali smo jednog starog železničkog radnika na stanici u Kraljevu zašto je to tako? Čovek je prvo zamolio da mu nikako ne pominjemo ime, jer se u firmi naveliko šuška da će biti otpuštanja radnika, pa je strah razumljiv, a onda dao kratak odgovor: nema vozova!  Po nezvaničnim informacijama, jedna kompozicija nemačkog „Štadlera” koja je bila dodeljena Kraljevu „prekomandovana” je u „sokolove” koji lete novom trasom Beograd – Novi Sad, jer mogu da voze do dvesta kilometara na sat.

Kada je reč o pominjanim motornim garniturama koje je Srbija kupovala od „braće” Rusa počev od 2012. godine, neke su navodno otišle da popune saobraćaj na relaciji Pančevo – Beograd, koji je ponovo aktiviran početkom godine.

Može biti da je naš anonimni sagovornik u pravu, jer već ukinute linije po novom redu vožnje od decembra prošle godine danima se dalje redukuju, pa bude samo po jedan polazak od Lapova do Kraljeva. Zato će potencijalni putnik koji telefonom pozove železničku stanicu da pita kada ima voz, na primer, za Kraljevo, dobiti odgovor: ne znamo! Ali, ne treba se ljutiti na ljude koji rade na stanici jer oni stvarno često nemaju blagovremene informacije da li će dotičnog dana ići ili ne.

Evo i konkretnog primera. Na zvaničnom sajtu „Srbija voza”, gde se objavljuje red vožnje, recimo, 31. januara pod naslovom „Privremena izmena saobraćaja voza na relaciji Lapovo – Kraljevo – Lapovo” u 13:49 (jedanaest minuta pre dva sata) doslovce piše: „Srbija voz obaveštava korisnike svojih usluga da dana 31. januara 2023. godine voz koji iz Lapova za Kraljevo polazi u 15:30 časova, kao i iz Kraljeva za Lapovo u 19:35 časova neće saobraćati zbog tehničkih razloga. Zahvaljujemo se putnicima na razumevanju”.

Putnik zaista treba da bude „zahvalan” jer ako je planirao da u pola četiri popodne otputuje u Kraljevo, sat i po ranije može da sazna da taj voz neće ići, ali pod uslovom da „visi” na internetu i čeka obaveštenje „Srbija voza”. Poslovno i uslužno, što bi se reklo  – „do koske”.

Međutim, primer koji smo naveli nije izuzetak, istih obaveštenja bilo je mnogo i prethodnih dana. Bez želje da budemo zloslutni, možda je i bolje što su vozovi na ovoj relaciji toliko proređeni jer je manja mogućnost nesreće ako, daleko bilo, na totalno ruiniranoj pruzi voz ispadne iz šina. 

Pored putničkog, istom trasom ide i teretni saobraćaj, deo koji je u nadležnosti državnih železnica, a od pre nekoliko godina rade i privatne kompanije. Za državne postoji red vožnje, ali je on „rastegljiv”, pa prugom Lapovo – Kragujevac – Kraljevo dnevno prođe jedan ili dva voza, a kada je reč o privatnim prevoznicima, oni uglavnom zakazuju vanredne polaske – onda kada natovare dovoljno vagona. 

Dok je radio „Fijat”, sa stanice u Kragujevcu skoro svakodnevno su odlazile kompozicije sa „fijatom 500L”  do Kraljeva, pa dalje do Luke Bar. Kažu da su zbog velike težine tereta ovi vozovi dodatno izraubovali prugu do Kraljeva.

Teretnjaci – i državni i privatni – prevoze razne tovare, rude, ugalj, jalovinu, gvožđe, limove, otpad… Bude tu i cisterni, ali otpravnici vozova i skretničari naravno da ne znaju šta je u njima, ima li i opasnih materija, jer nije njihov posao da to kontrolišu, a u kompozicijama bude i po petnaestak vagona. 

U svakom slučaju, zbog težine i količine mase koju prevoze, teretni vozovi su na propaloj pruzi u mnogo većem riziku od „iskakanja“ iz šina nego putnički. 

Ostalo samo obećanje

Kada su Vlada Srbije  i „Fijat“ 2008. godine sklapali ugovor o osnivanju nove kompanije u Kraguejvcu, država se obavezala da, pored ostalog, popravi i napravi novu saobraćajnu infrastrukturu. Pred izgradnje Severne i Južne obilaznice, „na spisku“ je bila i rekonstrukcija pruge Kraguejvac – Lapovo, sa rokom kraj 2013. godine. 

Rok je prekardašen, ova deonica od nepunih 30 kilometara opravljena je 2019. godine i tada je rečeno da će ubuduće putnički vozovi moći da idu sto na sat, a teretnjaci šezdeset. Pokazalo se, međutim, da je ova najava bila prenaduvena (ništa neobično za naše političnke vizionare), jer je sada prosek brzine ruskih motornjaka pedeset kilometara. Neka je i tako, važno je da je ova pruga sada bezbedna. 

Inače, prethodna rekonstrukcija deonice Lapovo – Kragujevac rađena je još pre više od pola veka. Između 1962. i 1964. zamenjene su šine, a od 1968. do 1970. postavljeni su novi pragovi. 

Kada je oktobra 2019. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović „presecala vrpcu“ za modernizovanu prugu Lapovo-Kragujevac, navela je da je Svetska banka u jedno studiji „ocenila da je Srbija na železnici propustila dva i po investiciona ciklusa, odnosno 40 godina razvoja“.

Gospođa Mihajlović ispom prilikom najavila je, uz čvrste garancije, da u proleće 2020. počinje rekonsrukcija pruge Kragujevac – Kraljevo, da će sve biti završeno do jeseni iste godine, plus da će biti restaurirana zgrada železničke stanice u Kragujevucu. Evo ga stiže i proleće 2023, a od bombaste najave ostalo je samo prazno obećanje. Inače, za te poslove zaduženo je državno preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“, jedna od firmi koje su nastale kada je razbucana nekadašnja jedinstvena kompanija „Železnice Srbije“. 

Muzička grupa „Severni vetar“ iz Subotice svojevremeno je imala popularnu pesmu „Brzi voz“ sa završnom strofom: 

Od stanice do stanice
mene hvata strah
da l’ ću ikad stići
u moj mili grad.

Piše: Miroslav Jovanović

„Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora „