Počelo je kao okupljanje protiv novog karantina i policijskog časa, prešlo je u protest protiv režima Aleksandra Vučića, pa se došlo do pitanja sa bezbroj odgovora – šta je sledeća etapa protesta u Srbiji.
Još od 20. juna na platou ispred Doma Narodne skupštine protestuje Srđan Nogo, nekadašnji član Dveri i narodni poslanik u odlazećem sazivu Skupštine Srbije.
Upitan za narednu etapu, Nogo u odgovoru za BBC na srpskom koristi formulaciju u kojoj je teško identifikovati – subjekat.
„Moraju se formulisati jasni zahtevi, da se oko njih narod okupi.
„Mnogi su predlagali razne zahteve, ali će na kraju sam narod koji dolazi na proteste podržati ono što mu odgovara“, smatra Nogo.
- Protesti u Srbiji: Šestog dana mirno, znatno manje ljudi nego u početku
- Dezinformacije o protestima u Srbiji, manipulacije i teorije na društvenim mrežama
- Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
Bez obzira što na proteste dolazi sa drugog kraja političkog spektra, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović deli ideju da je neophodno da protest dobije određenu strukturu.
„Da bi bunt vodio ka promeni sistema, mora da se brani nešto konkretno – rezultat na izborima koje diktator pokušava da ukrade, moraju da učestvuju politički subjekti, da postoje zahtevi, govornici, liderstvo.
„Bez toga, protest može da se nastavi neko vreme, ali mora da uđe u definisanu formu“, kaže Stefanović.
Politikolog i učesnik protesta Vuk Velebit podseća da smo na slična pitanja već tražili odgovore kada se na ulice izlazilo zbog rušenja u Savamali, na protestima „Stop krvavim košuljama“, „Protiv diktature“ ili „1 od 5 miliona“.
„Protesti bez organizacije, konkretnih zahteva i cilja kao i mnogi raniji osuđeni su da se ugase pre ili kasnije.
„Ljudi moraju znaju zbog čega protestuju, da to nije samo nagomilani bes i nezadovoljstvo.“
Proteste u Beogradu obeležila su okupljanja ljudi različitih ciljeva i ideologija, mirnih demonstranata i grupa koje su se sukobljavale sa policijom.
Često uz veliku primenu sile, policija je privela desetine građana, a povređenih je bilo među učesnicima i policajcima.
Šta su mogući scenariji?
Dok se prvih nekoliko dana broj učesnika merio hiljadama, broj demonstranata polako je opadao.
„To je normalno jer protest nema artikulaciju, nema jasan cilj ni plan, a dodatno tome doprinose i represivne mere policije.
„Oni bez razloga tuku i hapse demonstrante i uteruju strah u kosti pa ljudi ne dolaze: narod je nezadovoljan, ali je zastrašen i želeo bi cilj protesta“, kaže Srđan Nogo.
Strah je jedan od ključnih pojmova o kojima govori i Borko Stefanović.
„Ovo je klasičan narodni, građanski pokret bez partija, strukture, plana, govornika – nije mnogo drugačiji od nekih drugih koje smo viđali ranije.
„On će poslužiti svrsi da dodatno približi Srbiju željenim promenama, sruši strah kod građana, a utera strah režimu.“
- U fotografijama: Suzavac, kamenice, policijsko nasilje drugog dana antirežimskog protesta u Beogradu
- Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
- Protesti u Beogradu: Kako su reporterke i snimatelji N1 izneli noć između 7. i 8. jula na svojim leđima
Politikolog Vuk Velebit kaže da su pred učesnicima sada dve opcije.
„Jedna – da dođe do de-eskalacije, a druga da se protesti završe još ozbiljnijim sukobima policije i građana.
„Sa ovim protestom ulazimo u jednu novu fazu koja je posledica ekstremizacije javnog prostora i sve većeg nezadovoljstva građana koje će sve više da raste i na jesen se mogu očekivati još veći protesti izazvani mogućim novim talasom korone, ekonomskom krizom, rešavanjem pitanja Kosova.“
Velebit kaže da je neophodno artikulisati političko nezadovoljstvo.
„Zbog raznovrsnosti ljudi koji protestuju potrebno je naći minimum saglasnosti oko zahteva koji neće biti ideološki i koji će biti merljivi i ostvarljivi jer u suprotnom i ti sledeći protesti će se završiti neuspehom.“
Listu zahteva već je ponudio Srđan Nogo, povezujući ih najpre sa mestom gde se protestuje.
„Ne može se konstituisati Narodna skupština na osnovu lažnih izbora – zato se i skupljamo ispred Skupštine.
„Mora se izglasati tehnička vlada do novih izbora.“
Nogo zahteva i oslobađanje uhapšenih, obustavu postupaka, pokretanje odgovornosti i pravnu obradu „svih koja su odgovorni za prekomernu upotrebu sile, nezakonito angažovanje Specijalne antiterorističke jedinice i angažovanje lica iz kriminogene sredine na prebijanju demonstranata“.
Zahtev za poništavanje parlamentarnih izbora istakao je i lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović.
Njegova stranka učestvovala je na izborima na listi pod nazivom Suverenisti i nije prešla sniženi cenzus za ulazak u parlament od tri odsto.
Čiji su ovo protesti?
I dok se oko neophodnosti formulisanja zahteva učesnici mogu složiti, razlike nastaju kod pitanja ko treba da ih formuliše.
Iako je kod Narodne skupštine sa pristalicama više od tri nedelje, Srđan Nogo kaže da sebe ne doživljava kao vođu protesta.
„Ja sebe vidim samo kao jednog od građana koji učestvuje na protestima.
Tu sam od 20. juna, ali sebe vidim samo kao deo naroda.“
Nogo je u subotu saslušan po zahtevu Tužilaštva, ali je pušten bez određivanja pritvora ili podizanja optužnice.
Stefanović, zamenik predsednika SSP, stranke članice opozicionog Saveza za Srbiju koji je bojkotovao nedavne parlamentarne izbore, kaže da na ove proteste dolazi kao građanin i da stranke ne bi trebalo da se mešaju u njih.
„Ja smatram da mi kao opozicija ne treba da ulazimo u proteste – bilo u organizaciju ili liderstvo, što i ne radimo.
„Treba da budemo tu kao učesnici.“
Stefanović dodaje i da će se teško iskristalisati lider ovih demonstracija.
„Nema nikakve šanse da neko preuzme protest – ili može nastati pauza, ili može prerasti u druge proteste.
„Režim se kruni pred našim očima“, zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
