Protesti od Pariza do Kragujevca kroz objektiv Lazara Novakovića

Društvo Grad Milica

Lazar Novaković je fotoreporter Glasa Šumadije, o čijoj izložbi pišu i veliki nacionalni mediji. Prenosimo tekst objavljen u Danasu.

Suzavac samo kulja, prosto vam peče oči nos i ždrelo. Dimne bombe, baklje, buktinje od automobila… Pendreci kao i uvek visoko podigniti i u „akciji” po glavama, leđima, ekstremitetima… Građani previjaju povređene, zbrinjavaju ranjene… Ipak, prkosno sa prepoznatljivih spomenika vijore francuske trobojke. Ovi prizori nisu sa nedavnih protesta koji su p(r)otresli Francusku već sa onih prethodnih „Žutih prsluka” koje je ovekovečio kragujevački fotograf Lazar Novaković.

Njegova izložba „Žuti prsluci” (Yellow vest) nedavno je otvorena u Malom likovnom salonu kragujevačkog Narodnog muzeja Šumadije. I, to baš u (ne)vreme kada je Francuska „ponovo gorela”.

Lazar Novaković (33) fotografijom je počeo da se bavi slikajući ekstremne sportove kojima se i sam bavio. Tada, pre skoro deceniju i po nije ni pretpostavljao da će profesionalno o(p)stati na ektremnoj liniji ali ne sportskoj već društvenoj – dokumentujući nasilne demonstracije.

A, protesti, demonstracije, pobune, „dešavanja naroda” (da ne zaboravimo i taj izraz iz skorije prošlosti) obeležili su njegov rad zapažen na stranoj i domaćoj foto sceni.

  • Prvi put sam proteste slikao kod nas 2018. godine. Bili su to „1 od 5 miliona” ili „Krvave košulje” kako su ih nazivali, počinje on svoju profesionalno-protestnu priču.

Protesti su ga „ispratili” u Francusku, protesti su ga tamo i „dočekali”.

U Parizu se Novaković zatekao, bez ikakve prethodne namere da foto dokumentuje tamošnju građansku pobunu. Otišao je samo da obiđe rođake.

  • Ali, prva stvar, čim sam stigao u Francusku, koju sam video na TV-u bili su prilozi o sukobima policije i demonstranata. Znao sam da ću biti na sledećim, ne krije on svoj rasni fotografski nerv.

Elan mu nije nedostajao ali nešto drugo jeste. Na prvim sledećim „Žutim prslucima” dobrano je platio svoj danak neiskustvu i odmah i zauvek shvatio „razliku” između mirnih građanskih šetnji „ovde” i nasilnih demonstracija „tamo”. Kompletnu fotografsku opremu naravno da je imao, koji se pravi fotograf ikada i odvaja od nje. Ali, nije imao onu drugu, „prateću”, za takvu akciju takođe neophodnu…

  • Odmah sam „snimio” da su svi foto-reporteri „spremni” komplet a ja „klot”. Fotografi na „Žutim prslucima” bilisu kompletno obučeni u zaštitne prsluke, prave pancire, šlemove i kacige, gas-maske… Jer, oni su znali „ša sledi a ja nisam”, iskren je Lazar Novaković.

Svaka škola se plaća a on je svoju „edukaciju” (pre)platio gutanjem enormnih količina suzavca i prašenjem pendreka po leđima.

  • Izdržao sve, jer me je „vozio” adrenalin od suzavca, naleta policije, tuče demonstranata sa njima… Kad danas pogledam fotografije koje je sam tog dana sikao, iskreno ne sećam se ni jedne kako je nastala, pošteno priznaje on.

Nije odustao, ali je naredne „Žute prsluke” i on dočekao spreman. Brat mu je pomogao da na nekom francuskom „kupujem prodajem” nabavi najbitniju „dodatnu” fotografsku opremu: šlem, masku i pancir… „Žuti prsluci” su se nizali vikend za vikendom i on ih je aparatom „beležio”.

Što se nemira i demonstracija tiče Lazar Novaković kao da je „magnet za njih”. U pauzi između fotografisanja protesta, supruga ga je „da malo predahne” bukvalno odvukla do Luvra. Trebalo je da to bude mirna, poriodična šetnja i obilazak slavnog muzeja…

  • Još pri izlasku iz metroa čuli smo strahovitu buka. Prepozano sam huk mase. Znao sam da se nešto dešava… Naleteli smo na hiljade ljudi, poreklom iz Alžira koji su ustali i izašli na ulice zbog svog socijalnog položaja, prava na rad, statusa kojim su nezadovoljni…, priča on, dodajući da je supruga „digla ruke od njega” i otišla u Luvr, dok je on ostao da slika pariski protest Alžiraca.

I opet kordoni i ešaloni, štitovi, palice, marice… Sloboda, jednakost i bratstvo u društvu u kome su neki ipak „jednakiji i slobodniji” ostaje na njegovim slikama.

Kao beloput sa fotoaparatom među demonstrantima iz Severne Afrike privukao je njihovu pažnju. Objasnio im je da je iz Srbije i da dokumentuje njihovu pobunu da je prikaže i u ovom delu sveta. Prihvatili su ga a on je nastavio da škljoca sa ove, demonstranske strane kordona. U Luvr nikada nije otišao.

Njegove fotografije sa protesta u Parizu Getty images je objavljivao na svojoj instagram stranci a seriju fotografija sa protesta Alžiraca ispred Luvra izlagao je na konkursu PRESS PHOTO Srbija i Galeriji UK Parobrod u Beogradu.

Po povratku u Srbiju, na kratko, nešto dugačiji profesionalni izazov – korona i fotografisanje danima pustih i praznih gradskih pejzaža i eksterijera, pa opet protesti, ovaj put nasilni i kod nas zbog Vučićevog pokušaja ponovnog lokauta, posle obavljenih izbora u leto 2020. godine.

Taman prođe i to a „naleteše” u Kragujevcu protesti radnika Fijata. Valjalo je i to „nezadovoljstvo” zabeležiti objektivom. Lazar Novaković je bio spreman.

  • Oni su krenuli „malo oštrije” ali su se vremenom „ugasiili”, sumira Novaković socijalne nemire u svom rodnom gradu.

Nije dangubio, na njih su se nadovezali protesti poljoprivrednika i traktorske blokade a iz njih, samo, kako kaže „ušli” u proteste Srbija protiv nasilja. Spremno ih je dočekao, na terenu od prvog dana i polaganja cveća i paljenja sveća u beogradskoj školi „Ribnikar” u kojoj se desila tragedija a zatim paralelno prateći pomene i proteste, šetnje i blokade u Beogradu i Kragujevcu.

Na žalost, kako zaklljučuje, neće oskudevati u temama za fotografisanje. Bunt „iskoči” tamo i gde mu se najmanje nadaš. Lazar Novaković je spreman – Francuska se umirit ne može, a ustala je i Srbija.

Bačen u najveću vatru izašao sa prvim ožiljcima

Izložbu „Žuti prsluci” (Yellow vest) kragujevačka publika je mogla da pogleda u Malom likovnom salonu Narodnog muzeja Šumadije od 23. juna do 3. jula. Na postavci je izloženo 12 njegovih radova, velikog formata, u boji. Zanimljivo je da su sve izložene fotografije nastale na jednom protestu, 2. februara 2019. godine.

Postavka Lazara Novakovića, otvorena je u okviru FOTORAME, kragujevačkog Međunarodnog festivala umetničke fotografije koji se održava već 13 godina, tako da su njegove radove, sem brojnih kolega iz Srbije imali prilike da pogledaju i fotografi iz Japana, SAD…

  • „Žuti prsluci” su jedno od najvećih „dešavanja naroda” u modernoj Evropskoj istoriji, spontanii masovni protesti koji su izbili širom Francuske kao odgovor na ekonomsku nejednakost i političku nesigurnost. Ovi protesti su privukli pažnju celog sveta, a mladi kragujevački fotograf je na svom prvom reporterskom zadatku bačen u najveću vatru iz koje je izvukao svoj prvi ožiljak, ali sa njim i potvrdu svoje nepokolebljivosti i pripadnosti dugačkom nizu velikana kragujevačke dokumentarne fotografije, rekao je na otvaranju izložbe njegov kolega Marko Stamatović, osnivač FOTORAME
Piše: Zoran Mišić, Danas
Fotografije: Lazar Novaković
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.