- Kada sam se doselila, prvi utisak je bio kako ću se uklopiti tu, da li ću naići na razumevanje, ali vrlo brzo se to pokazalo kao neki topli dom, velika kuća, veliki topli dom, kaže Mirjana Stojić, jedna od stanarki koja na današnji dan proslavlja i svoj mali jubilej, 20 godina života u soliteru.
Ovu toplu ljudsku priču započeli smo u jednoj od zajedničkih prostorija solitera gde je bilo okupljeno nekoliko stanara zgrade koja postoji 60 godina i danas proslavlja još jednu deceniju. Budući da ih u Kragujevcu ima više, ovaj soliter nalazi se u ulici Nikole Pašića, poznat je kao prvi soliter A.
Priču o suživotu, nedaćama i svemu što čini svakodnevicu ovih ljudi, započinje Jasminka Mirčić, stanarka koja se doselila u zgradu 1971. godine i koja je pravi primer onih ljudi koji pamte „staro stanjeˮ o kome mogu živopisno da progovore.
- Svekar mi je bio domar, tako da sam mnoge ljude poznavala, prošli su mi kroz stan, upoznali smo se i postali prijatelji, mnoga deca su nam bila u stanu. Soliter je veliko jedno selo, sastoji se od različitih mentaliteta, ali smo ipak združeni, imamo zajedničke osobine, interesovanja, želje za druženjem, kaže Jasminka.
Ističe da su se stanari uvek okupljali i pomagali, pamti kako je to bilo kada je bila mlada, a kako se i današnje generacije trude da ostanu na okupu i da održavaju dobre komšijske odnose. Poznato je da većina njih ima ključeve komšija, te tako međusobno brinu o stanu i biljkama kada je neko od njih odsutan. Našalila se i rekla kako umeju da je zovu baka Mileva, po poznatom televizijskom liku.
Na pitanje kada se uselio prvi stanar zgrade, stariji stanari kažu da je to bilo šezdesetih, da je počelo 1. marta useljavanje i trajalo do kraja meseca. Ističu da i dalje u soliteru žive prvi stanari, njih nekoliko.
Soliter ima na svakom trećem spratu zajedničke prostorije koje služe za druženja, stanari je koriste i za slave, proslave rođendana. Imaju i podrum i ostavu za bicikle. Upravnik zgrade vodi računa o svemu i stanari ističu da nema nikakvih problema, da se funkcioniše kako treba.
Najmlađa naša sagovornica, u svom viđenju života u soliteru, ističe da je zahvalna komšijama na tolernaciji koju su pokazivali. Profesionalno se bavi muzikom, te je zbog toga često morala da vežba i tada bi se zvuk klavira širio kroz hodink.
Prisećaju se i svih nedaća koje su prošli, od bombardovanja, zemljotresa i požara. Mirjana Stojić, stanarka koja sa porodicom živi u soliteru dugi niz godina i koja do „dana današnjeg oseća porodičnu atmosferuˮ, detaljno opisuje situaciju kada se dogodio požar i kako su jedni drugima pomogli.
- Uselila sam se 7. marta 2003, a 8. marta je izbio požar. I to baš u društvenoj prostoriji dijagonalno od našeg stana. Tek smo uneli stvari, nikoga ne poznajemo, nemamo struju. Meni su komšije sa nižih spratova, preko prozora, razvukli produžni kabal da imam da podgrejem da jedem, da imam da skuvam kafu. Dvadeset i više dana je trajala adaptacija i toliko dana je visio kabal. Kada se sve završilo i kada sam otišla kod komšija da im se zahvalim i dam deo za struju, oni su rekli da je to situacija kada novac nije bitan i da o tome ne žele da razgovaraju.
Na njenu priču se nadovezuje i baka Jasminka i kaže da su isto tako imali problema zbog trafostanice koja se nalazi tačno ispod njenog stana. Jedne godine umalo nije izbio veliki požar, izbegli su ga zahvaljujući njenom prisustvu. Svi se slažu da im je to glavni problem i da su više puta pokušali da reše da se ta trafostanica izmesti. Dodaju da bi bilo dobro da se reši i problem oko zaključavanja zgrade, jer su oni jedini soliter u okolini koji nije na taj način obezbeđen.
Milovan Glišović, stanar koji živi tu od 2015. godine, daje svoje viđenje zajednice čiji je član, smatra da manje-više sve funkcioniše kako treba i da kao mladi stanar nema zamerki. Budući da drži agenciju koja se nalazi u okviru zgrade, kaže da često ugošćava decu svojih komšija i da uvek ima zalihe gumenih bombona za svoje posetioce.
Možemo zaključiti da ovakve priče treba da dopru do što većeg broja čitalaca, jer svedoče o vrednostima koje nisu zaboravljene i koje treba istaći.