Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu odredio se negativno prema projektu „Jadar“ korporacije Rio Tinto.
Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu osnovan je 2021. godine. Predstavlja stručno i savetodavno telo čija je funkcija da Senatu i drugim telima Univerziteta podnosi predloge u cilju zaštite i unapređenja životne sredine.
Saopštenje za javnost Odbora objavljujemo u celini:
Dana 16. marta 2023. godine Evropska Komisija je usvojila predlog mera u cilju sigurnog, diversifikovanog, dostupnog i održivog snabdevanja kritičnim mineralnim resursima, u okviru Direktive o kritičnim mineralnim resursima (Critical Raw Materials Act, EU, 2023/0079). Jedan od pokretačkih motiva bio je „smanjenje zavisnosti od Kine“, radi čega se ohrabruju države članice EU, države kandidati i one koje to nameravaju da postanu, da stvore što bolje uslove za istraživanje i eksploataciju mineralnih resursa. Očigledno je da EU korporacije pokazuju sve veći interes za snabdevanje kritičnim mineralnim resursima (njih oko 50) koji su neophodni za izradu tehnološki naprednih proizvoda.
Međutim, ekstrakcija i prerada kritičnih mineralnih resursa dovodi do teške destrukcije i zagađenja svih medijuma životne sredine (vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda, šumskih ekosistema, biološke raznovrsnosti), često sa teškim posledicama po javno zdravlje lokalnih zajednica. Primera radi, Srbija ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke, na globalnom nivou, dok svake godine umire oko 10.000 ljudi usled bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha. Kao jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu označeni su rudarenje i procesi prerade ruda. Grad Bor, u istočnoj Srbiji, označen je kao jedna od 50 „žrtvovanih“ zona po ovom pitanju, na svetskom nivou.
Izražavamo svoje protivljenje namerama da se obnovi realizacija projekta „Jadar“ jer taj projekat nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog, socijalnog, niti moralnog stanovišta.
Projekat eksploatacije litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji započet je 2002. godine, a ukinut posle masovnih protesta širom Srbije početkom 2022. godine. Projekat se odnosi na gusto naseljene oblasti oko Loznice i Valjeva, što u potpunosti odudara od aktuelne svetske prakse koja je povezana sa nenaseljenim područjima (Australija, Kina, Zimbabve) ili pustinjama (Čile, Argentina). Negativan stav o realizaciji projekta iskazan je na naučnom skupu u Srpskoj akademija nauka i umetnosti (maj 2021), kao i kroz stavove Akademije inženjerskih nauka Srbije i brojnih profesora i istraživača sa univerziteta i naučnih instituta.
Ukinuti su pojedini dokumenti, kao osnov za realizaciju projekta: uredba o „Prostornom Planu područja posebne namene“, akti o prenameni poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko za više od 300 domaćinstava Gornjeg Jadra (prema rešenju Republičkog geodetskog zavoda) i lokacijski uslovi za postrojenje za preradu minerala jadarita. Posebno je problematičan „Akcioni plan raseljavanja stanovništva“, koji sprovodi „Rio Sava Exploration“. Organizacija „Marš sa Drine“ došla je do podataka da je kompanija potrošila više od 270 miliona dolara od trenutka suspenzije projekta (početkom 2022), a da je od 2002. potrošeno ukupno 518 miliona dolara. Dakle, u periodu 2022-2024 potrošeno je više novca nego za prethodnih 19 godina, uglavnom na nematerijalne tropkove vezane za promociju projekta, marketinško-reklamne usluge, subvencije lokalnom stanovništvu za nabavku poljoprivredne mehanizacije (iako rudnik direktno uništava poljoprivredu).
ARHIVA PPNS KOLEKTIVNO PISMO IZ SRBIJE ZA FAJNENŠL TAJMS: KORPORATIVNO ZAUZIMANJE NAŠE NAJPLODNIJE ZEMLJE NIJE MOGUĆE
Zastupnici „Rio Sava Exploration“ uporno ističu da tehničku dokumentaciju pripremaju „najbolje svetske kompanije“ i da ne postoji razlog za brigu od ozbiljnih ekoloških incidenata, iako planiraju da za sobom ostave deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka.
Ipak, praksa pokazuje sasvim suprotne primere: 4. avgusta 2014. pukla je brana jalovine rudnika bakra i zlata na potoku Mount Polley (centralna Britanska Kolumbija) kada je isteklo 25 miliona m3 jalovine i vode u jezero Quesnel (centralna Britanska Kolumbija). Kompanija „Imperial Metals“ nije kažnjena niti optužena. Između ostalog, došlo je do izlivanja 326 tona nikla, 400 tona arsenika, 177 tona olova i 18.400 tona bakra. Ugroženi su proces vodosnabdevanja stanovništva i najvažnija staništa za mrešćenje lososa. Kada je probijena brana jalovine još jednog rudnika zlata, vlasništvo „Aurul, S.A. Baia Mare Company“ (30. januara 2000. godine) došlo je do isticanja 100.000 m3 materijala sa mnogo cijanida, koji je dospeo u lokalni vodotok (sliv reke Tise). Procenjuje se da je 50-100 tona cijanida, preko Rumunije i Mađarske, transportovano do Srbije, što je izazvalo fatalne posledice po živi svet i vodosnabdevanje stanovništva. Koncentracija cijanida na pojedinim deonicama rečnog toka bila je 100 puta veća od maksimalno dozvoljene količine za pijaću vodu. Oporavak akvatičnog ekosistema je trajao više od pet godina.
Predstavnici „Rio Sava Exploration“ i dalje pokušavaju da kupuju zemljište i nekretnine, najavljuju stimulativne podsticaje lokalnim zemljoradnicima za nabavku poljoprivredne mehanizacije i vrše medijsku pripremu za pokušaj obnove projekta. Ovakvo ponašanje izaziva uznemirenost stanovništva ugroženih područja, ali i velikog broja pisaca, sportista, glumaca, akademika SANU, članova Akademije inženjerskih nauka Srbije, studenata, srednjoškolaca, sveštenika, profesora univerziteta, novinara, policajaca, značajnih ličnosti i običnih ljudi iz srpske dijaspore.
ARHIVA PPNS NAJAVLJEN VELIKI VIDOVDANSKI PROTEST JADRANA PROTIV RIO TINTA
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije je odobrilo veliki broj istražnih prava, uglavnom stranim, privatnim rudarskim kompanijama: zlato – 88, bakar – 79, litijum – 63, bor – 52, natrijum – 51, stroncijum – 51, cink – 39, olovo – 37, srebro – 31, gvožđe – 17, molibden – 8, antimon – 7, barit – 4, arsen – 1. Predmet istražnih prava je 535.966 ha, odnosno, 6% teritorije Srbije.
Podržavamo rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, a nikako glad za profitom privatnih kompanija, stranih ili domaćih, što vodi enormnom ekstraktivizmu i nepovratnom uništavanju zemljišta, velikih rezervoara kvalitetnih podzenih voda, staništa rznolikog biodiverziteta, prostora za život ljudi i drastičnog ugrožavanja javnog zdravlja.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu
dr Ratko Ristić*, red. prof.
*Profesor Ristić je prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu