Prošlogodišnji protesti poljoprivrednika koji se bave mlečnim govedarstvom mogli bi da se nastave i u ovoj godini jer su proizvođači u Šumadiji i dalje zabrinuti zbog smanjenja stočnog fonda, razlikama u ceni predaje mleka koja dovodi do ugrožavanja malih farmi i zabrinutosti da ćemo kao država zavisiti od uvoza. Proizvođači predlažu i konkretne mere i zalažu se za formiranje nacionalnih asocijacija koje će u Poljoprivrednoj komori predstavljati sve grane proizvodnje.
Milija Palamarević iz sela Guberevac kod Knića je jedan od najvećih stočara u Šumadiji, ima 104 krave i predaje oko 2000 litara mleka dnevno po ceni od 65 dinara. Međutim kao predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije zabrinut je za opstanak manjih farmi i proizvođača.
„Takođe treba da se istakne da ova cena mleka koja ide većim proizvođačima nije cena koju imaju mali proizvođači i tražimo od ministarstva i od države da u ovoj godini budu cene jednake, da proizvođači koji imaju 40 dinara ili su ispod 40, imaju cenu mleka veću, da ta cena koja je drastičnom manja i koja ugrožava male proizvođače i otežava im, kao da treba da nestanu i izađu iz ove proizvodnje. To naša država ne sme da dozvoli“, rekao je Milija Palamarević- predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.
Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga tražili su zajedno da subvencija po grlu bude 55 000 dinara dok za junicu da ide iznos od 150 000 dinara. Takođe su ukazali na problem broja muznih krava u registru.
„Tražili smo da očiste registar od fiktivnih krava, to su krave koje su papirološki žive a ne postoje. Mi imamo zvanično negde oko 150 000 živih muznih krava a ove godine smo platili 228 000 muznih krava subvencijom to znači da više od 70 000 su nam krave fiktivne, znači da to plaćamo nekome ko uopšte ne drži te krave. To znači puta 40 000 3,2 milijarde dinara. Naše povećanje koje tražimo sa 40 000 na 55 000 dinara bi koštalo za 150 000 krava oko dve milijarde i 225 miliona i imali bi skoro čitav milion dinara ostatka ako bismo sproveli tu meru da i čipovanje bude odrađeno o trošku države. Mi imamo u proseku oko 30 000 novorođenih junica na godišnjem nivou, a sa 150 000 dinara subvencije koštalo bi 4 i po milijarde, nije davanje ni ozbiljno ni veliko, shodno budžetu od 119 milijardi dinara . Država treba da kaže ajmo idemo junice su naredne tri do pet godina sa 150 000 dinara, prve dve godine neće biti povećanje broja grla, biće četiri i po milijarde, jer ta grla koja krenu da subvencionišu praktično neće moći da se povećaju tek za dve godine kad počnu da se tele“, saopštio je Palamarević.
Proizvodnja hrane za krupnu stoku ide tako da se obrađuje jedan hektar po grlu, međutim troškovi koji odlaze na inpute razlikuju se u Vojvodini u odnosu na ostatak Srbije zbog same konfiguracije zemljišta.
„Pravim to poređenje zbog toga što naša država mora da uradi regionalizaciju svih proizvođača južno od Save i Dunava, jer na ovom brdovitom terenu troškovi su duplirani. Za obradu zemlje i površine od jednog hektara u Vojvodini svi oni će potrošiti od 60 do 70 litara nafte, a mi ćemo ovde potrošiti od 120 do 130 litara jer imamo parcele koje su nastranite i sa manjom mehanizacijom taj čovek ore jedan hektar ceo dan i ne može da ga završi zbog lošije zemlje. Tu je prinos značajno lošiji, on neće imati 10 11 tona kukuruza već do dve do pet tona u nekoj prosečnoj godini i ako se desi da je suša on je praktično uništen“, izjavio je Palamarević.
Proizvođači mleka pozivaju se i na sastanak od prošle godine koji su imali sa predsednikom Vučićem. Članovi Udruženja veruju da obećane mere mogu biti sprovedene a ukoliko se to ne desi krenuće pritisak na ministarstvo a moguće su i akcije na ulici.
Izvor: RTV (Ana Rebić)