Ponedeljak, 22. maj u 2100
Kontakt galerija SKC
Jazz Monday
Muzika iz unutrašnjosti je ideja, muzički sastav, događaj, pokret, koji se pune dve godine dešava u beogradskom klubu Ciglana, nastao kao potreba grupe ljudi da potraže način da uspostave duhovno jedinstvo iskorakom iz konvencionalnih okvira muzike.
Sastav muzičara koji će se svojom organizovanom dezorganizacijom predstaviti u SKC-u Kragujevac je:
Branislav Radojković kontrabas
Bratislav Radovanović gitara
Tomislav Marjanović džepna truba, eufonijum
Đorđe Kujundžić bas klarinet, alt sadžofon
Rastko Uzunović tenor saksofon
Aleksandar Škorić bubanj
Utorak, 23. maj u 2100
Kontakt galerija SKC
Koncert – Poil Ueda
Sastav PoiL Ueda je rezultat saradnje Junko Ueda, vokalistkinje i satsuma-biva sviračice iz Japana i francuskog benda PoiL, koji izvodi rok i savremenu muziku.
Njihov nastup i kreacija zasnovani su na japanskoj epskoj priči iz 13. veka – Heike-Monogatari. To je klasik japanske srednjovekovne literature i svedočenje o herojskoj borbi – o hrabrosti, okrutnosti, moći, slavi, žrtvi i patnji.
Kompozicije PoiL Ueda temelje se na tradicionalnom epskom pevanju uz pratnju satsuma-biva i budističkog Shomio pojanja. Kroz fuziju drevne japanske tradicionalne muzike sa hiper modernom evropskom muzičkom tvorevinom, ovaj projekat pruža priliku za otkrivanje jedinstvenog muzičkog univerzuma.
Inovativni performans u kome se neobuzdani eksperimentalni rok PoiL benda stapa sa blagim i vijugavim glasom, ubedljivom naracijom i izuzetnom harizmom Junka Uede.
PoiL Ueda su:
Antoine Arnera, klavijature
Boris Cassone, gitara
Ben Lecomte, električni i akustični bas
Guilhem Meier, bubanj i perkusije
Junko Ueda, glas i Satsuma Biwa
Cena ulaznice je 400 dinara.
Sreda, 24. maj u 1900
Kontakt galerija SKC
Razgovor o knjizi Gluvonemi svet – Dejan Bogojević
“Gluvonemi svet” čine priče koje su objavljivane u raznim časopisima i knjigama u različitim periodima njegovog stvaralaštva.
Svaki segment je posebna zbirka kratkih priča. Sve imaju svoje podnaslove i mogle bi samostalno da funkcionišu.
Priče je izabrao i knjigu uredio Ognjen Petrović.
Dejan Bogojević (Valjevo, 4. jul 1971) srpski je književnik, antologičar, književni kritičar, esejista i likovni umetnik.[1]
Piše poeziju, prozu, haiku, esej, dramu, književnu i likovnu kritiku. Zastupljen u preko dvesta zbornika, zajedničkih knjiga i antologija u zemlji i u inostranstvu. Prevođen je na petnaestak jezika. Objavio je četrdeset autorskih knjiga. Urednik je i priređivač mnogih periodičnih i antologijskih izdanja.
Bavi se i likovnim stvaralaštvom: slikarstvom, ilustracijom, crtežom, stripom, vizuelnom poezijom, mejl–artom i dizajnom.
Predsednik je Haiku društva Srbije i Haiku udruženja Srbije i Makedonije. Živi i stvara u Valjevu. Idejni tvorac i organizator međunarodnog umetničkog projekta „Interkulturalni dijalog kroz srpski i međunarodni umetnički izraz“ (održan u Valjevu 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014). Od 1997. godine član je Udruženja književnika Srbije. Predsednik Haiku društva Srbije i „ART grupe AKT“. Član Udruženja stripskih umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije po pozivu. Član Udruge „DADAnti“ iz Splita (Hrvatska).
Aktivan u brojnim međunarodnim obrazovnim projektima. Živi i stvara u Valjevu.
Prevođen je na engleski, bugarski, slovenački, češki, grčki, albanski, španski, nemački, francuski, rumunski, makedonski, norveški, japanski, ruski, italijanski, poljski, tajlandski, letonski, vijetnamski, bengalski…
Petak, 26. maj u 2000
Kontakt galerija i Galerija SKC
Izložba – Izbor iz kolekcije galerije SKC 2017-2019
Na izložbi će biti predstavljeni radovi dvadeset i četiri autora koji su se svojim samostalnim izložbama predstavili kragujevčkoj publici tokom 2017-2019. godine.
Autori čiji će radovi biti predstavljeni na izložbi Izbor iz kolekcije Galerije SKC 2017-2019 su:
Jelena Jelača, Mariela Cvetić, Ivan Šuković, Milorad Stajčić, Sanja Solunac, Boris Burić, Neda Kovinić, Ivan Petrović, Bojan Otašević, Nađa Stamenović, Srđan Veljović, Goran Stojčetović, Irena Kovač, Šejma Fere, Rade Tepavčević, Nenad Ristović, Veljko Vučković, Nemanja Lađić, Marija Konjikušić, Zoran Ignjatović, Luka Stoisavljević, Nemanja Milenković, Goran Dimić, Lazar Mitrović.
Autori izložbe su Marija Radoš, istoričarka umetnosti i Ivan Arsenijević, urednik likovnog programa SKC. Izložbu prati kvalitetan dvojezični katalog.
IZBOR IZ KOLEKCIJE GALERIJE SKC KRAGUJEVAC 2017 / 18 / 19.
Umetnost kao pokušaj spoznaje
… Stručni tim koji vodi likovni program u dva izlagačka prostora SKCa rad bazira na umrežavanju sa drugim ustanovama, na saradnji profesionalaca, razmenama programa, predstavljanju kako lokalnih tako i gostujućih projekata, omogućavanju sasvim novih početaka i perspektiva mladima ali i podsećanju na prethodne, potvrđene vrednosti i dostignuća. Sadržajan, dinamičan i relevantan program i pristup izdvajaju galeriju SKC Kragujevac na lokalnoj kulturnoj mapi…
… Kada govorimo o umetničkoj kolekciji SKCa, u svetlu aktuelnosti i relevantnosti, a u cilju njenog osnaživanja i funkcionalizacije osvrnula bi se na njen princip i funkciju u savremenim okolnostima…
… Kolekcije imaju materijalnu vrednost i predstavljaju kapital vlasnika. Zatim, one su deo identiteta, fizički trag aktivnosti, politike i statusa kolekcionara (u ovom slučaju institucije). A na osnovnom nivou imaju funkciju baze podataka jer kolekcioniranje je pre svega prikupljanje i uodnošavanje određene vrste informacija. Kao arhive informacija one su potencijalno korisne za istraživanje i razumevanje šireg opsega tema, različitih kategorija saznanja u različitim kontekstima (od pojedinačnih umetničkih praksi i aktera, veza i relacija do društvene i materijalne klime i fenomena datog trenutka, prostora…).
… Prebacivanje usmerenja sa “posedovanja” na “informativnost” pri odabiru materijala za kolekciju moglo bi da motiviše i razvoj u segmentu njene obrade i dalje upotrebe. Pored izložbi i publikacija u cilju prezentacije radova sadržaj bi mogao da se funkcionalizuje na načine da bude permanentno dostupan za potrebe edukacije, istraživanja, interdisciplinarnih povezivanja, što bi bilo potpuno u skladu sa funkcijama jednog studentskog centra kulture. Akcentovanje i razvinjanje ovog aspekta i funkcije umetničkih kolekcija takođe je i u duhu vremena u kom je informacija glavni resurs i kapital.
Izvod iz teksta kataloga, Marija Radoš
Složeni odnosi – Izazovi i prepreke
Suspenzija normalnosti koja predstavlja dominantni tok naše svakodnevice, pomešana sa autističnim odnosom prema umetnosti i kulturi, u turobnom društvu koje je u stanju produžene tranzicije i transformacije, u vremenu koje godinama obeležavamo kao turbulentno i kompleksno, smisao možda pronalazi u rešavanju izazova i prepreka, i iščekivanju radikalno novih pristupa i razumevanja pozicija i uloga koje umetnost treba da ima za jedno savremeno društvo u celini.
Nova, treća po redu izložba Izbor iz kolekcije galerije SKC donosi odabir radova autora koji su svoje samostalne izložbe imali u periodu 2017 – 2019. godine, koji su napravili Marija Radoš i Ivan Arsenijević. Ova izložba je višestruko značajna, pre svega, zbog doslednog programskog kontinuiteta galerije SKC, koji prati aktuelna kretanja na savremenoj vizuelnoj sceni, njegove vidljivosti i značajnog prepoznavanja od strane umetnika, kustosa, istoričara umetnosti i drugih aktera scene, ali i kao važan pokazatelj kvalitetne komunikacije i razumevanja, uspostavljanja novih veza i razmene kreativnih iskustava i međusobnog poverenja na relaciji umetnik – galerija. Galerija SKC Kragujevac je time nastavila da bude mesto prezentovanja inventivnosti i dijaloga, eksperimenta, uvezivanja opipljivog i neuhvatljivog, koje savremenu umetničku scenu čini vidljivijom i aktivnijom van glavnih umetničkih centara. Ova i prethodne dve izložbe zajedno konstruišu jednu moguću mapu za sagledavanje vizuelne prakse aktuelne savremene likovne scene.
Za ovu izložbu izabrani su radovi dvadeset i četiri umetnika i umetnice, čija je aktivnost značajna i prepoznata na našoj kao i međunarodnoj sceni, i čije radove kao i na prethodnim izložbama možemo posmatrati u spoju koji karakteriše raznolikost tema o kojima promišljaju i medijska različitost. Medijska fragmentarnost izložbe uspostavlja konstelacije sa realnim i ličnim prostorima autora, fluidnosti savremenog trenutka i njegovih paradoksa ali i alternativnim prostorima kao mestima otklona od turobnog i nestabilnog društva i svih njegovih oštećenja kojima svedočimo.