Napraviti novi korak, izgovoriti novu reč – toga se ljudi najviše plaše. Tim rečima Dostojevski započinje svoj roman „Zločin i kazna“.
A, evo vi ste savladali taj najveći ljudski strah.
Vi se svakako ne sećate, jer ste se rodili posle toga, ali devedesetih godina prošlog veka bila je vrlo česta priča o dekadentnosti, maltene degradiranosti novih generacija. To je postala jedna vrsta veoma raširenog snobizma. Kako sam uvek bio borac protiv snobizma ja sam se suprostavljao tome rečima „deca su dobra, a mi ne valjamo“, ili „deca su mnogo bolja nego što mi to zaslužujemo“.
I evo, sad se pokazuje da ste mnogo bolji nego što su tada ljudi zamišljali. Ja, inače, nisam neki prorok kad su u pitanju svetsko-istorijski događaji, ali tog puta sam, bogami, pogodio.
Vaša pobuna je jedan od najfinijih primera ONTOLOŠKE DELIKATNOSTI koju imaju mladi ljudi. Imam ja poznanike koji se svađaju sa svojom decom oko neslobode koju je doneo ovaj režim, smatrajući da je sloboda ukinuta 2000-te. Ja se ne svađam sa svojom decom i ponosim se svima vama.