Partija radikalne levice smatra da novi set izbornih zakona koji je pred Narodnom skupštinom do apsurda dovodi uticaj novca u izbornom procesu. Ivica Dačić i desničarske stranke koje glume opoziciju postigle su u oktobru sporazum o promeni izbornih uslova koji su najavili kao korak prema više demokratije, a u stvarnosti smo dobili sahranu srpske demokratije bez opela.
Novim zakonima se nastavlja gušenje političkih prava i sloboda u Srbiji započeto donošenjem Zakona o političkim strankama 2009. godine. Kao što je tadašnji režim propisao da se politikom mogu baviti samo oni koji imaju novca da pribave 10.000 overenih potpisa, sada se građanima onemogućava i učešće u lokalnoj politici.
Novi Zakon o lokalnim izborima poskupljuje i otežava, umesto da olakša i pojeftini, proces prikupljanja potpisa za izborne liste. Dosad ste skupljali i plaćali po 30 potpisa za svakog kandidata na listi i morali da imate minimum trećinu kandidata od broja odbornika u skupštini, a sada je po veličini mesta propisan jako visok broj potpisa koji treba da prikupe sve izborne liste bez obzira na to koliko kandidata predlažu.
Apsurd se najbolje vidi kad je na najvećem primeru – u Beogradu. Na izborima za gradsku skupštinu u Beogradu ste dosad mogli da predate listu sa 37 kandidata i da skupite 1110 potpisa. Sada morate da imate minimum 37 kandidata, ali da svejedno skupite 3.000 potpisa, gotovo kao da imate listu sa 110 kandidata, koliko ima i odborničkih mesta u skupštini grada. Na poslednjim izborima za Skupštinu Beograda samo je 5 lista od 23 imalo maksimalan broj kandidata to jest dovoljno para da skupi i preda preko 3.000 potpisa: Vučić, Dačić, Đilas, Tadić i koalicija Radulović-Obradović.
Ni ekspertske grupe ni stručnjaci za praćenje izbora nisu dali nikakve suvisle primedbe na predloge zakona – oni su se malo pozabavili ambalažom radi reda. Očito je da vladajućoj klasi odgovara da se u Srbiji politika što pre svede na kontrolisan proces proizvodnje političara novcem bogatih sponzora, pa svejedno da li iz vlasti, biznisa ili inostranstva. „Ne treba svaka šuša da izađe na izbore“, to je njihov argument, a šuša je za njih svako ko ne dobija ogroman novac da zastupa održavanje ovog tlačiteljskog sistema.
Ispod tog argumenta krije se prezir prema demokratiji, strah od samoorganizovanja građana, novih političkih ideja i snaga koje bi mogle da narastu od lokalnog do republičkog nivoa i uzdrmaju im tlo pod nogama. Kao u vicu u kom Muju udari voz pa on pogazi ekspres-lonac kod kuće, vlast i opozicija nam poručuju: „Takve treba uništiti dok su mali“.
Partija radikalne levice poručuje grobarima srpske demokratije da je mala, ali da je ratoborna, i da je ovu novu objavu rata shvatila ozbiljno. PRL sprema keser za eksere, planira da njim otvori kovčeg i da bauk prave narodne demokratije uskoro izađe i zaplaši gospodu, kaže se u saopštenju PRL.