Autorski tekst Marice Bursać, diplomirane pravnice, sekretarke Udruženja “Mame su zakon”
U toku je kampanja „Porodiljsko odsustvo – pravo, a ne privilegija“ koju Udruženje Mame su zakon sprovodi kroz projekat #PokretPolet u saradnji sa Trag fondacijom, Centrom za socijalne politike i Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije, a uz finansijsku podršku Evropske unije. Naš je cilj da se prava porodilja koje rade, ali nemaju ugovor o radu izjednače sa pravima onih porodilja koje su sa poslodavcem sklopile takav ugovor. Tema je, verujem u to, široj javnosti manje poznata, pa je na početku red i da vas upoznam sa istom.
Znate li da radno angažovane žene po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima nemaju pravo na trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo? Pored ovih, nemaju ni niz drugih prava poput prava na plaćeni dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Kada ostanu u drugom stanju mogu da dobiju otkaz. Da li ste to znali?
Možda zvuči čudno, ali da – Zakon o radu baš sve to dozvoljava. Potrebno ga je menjati. Hajde da se složimo da to recimo odavno znamo, ali i da se istvoremeno zapitamo – kako? Uporišta za izmenu ima, ne samo u našem Ustavu, nego i u međunarodnim konvencijama, a prema strateškim dokumentima koje je svojevremeno usvojila Vlada, čini se da ima i volje da do promena dođe, pa se sa pravom pitamo gde je zapelo?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2020. godine više od 56 hiljada radnika bilo je radno angažovano na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a prema informacijama koje smo svojevremeno dobili od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju u istoj godini je oko 5.000 žena izgubilo pravo na punu materinsku zaštitu na koju inače imaju pravo majke koje su zaposlene na ugovoru o radu. Da budem do kraja precizna, u ovoj grupi se pored porodilja koje su angažovane na nekom od fleksibilnih ugovora o radu nalaze i one koje samostalno obavljaju delatnost, odnosno preduzetnice. Da li zaista Srbija nema kapaciteta da ne diskriminiše grupu porodilja dok se istovremeno može čuti vapaj nadležnih institucija da žene rađaju više?
Zašto je to tako? Zato što živimo u vremenu kada poslodavaci bez ozbiljnijih posledica mogu da radno angažuju radnike putem ovakvih ugovora, koristeći sve moguće, kako često možemo čuti ”rupe u zakonu”, pa tako umesto da se na ovaj način angažuju samo radnici na sezonskim poslovima, angažuju se gotovo sve (higijeničarke, vaspitačice, pravnice), i to ne na minimum do dve godine kako nalaže Zakon, već i na značajno duži vremenski period. Jasan je interes poslodavaca u privatnom sektoru, ali koji je izgovor poslodavaca u javnom? Mislim, pored toga što se kod oba poslodavca radi o “jeftinijem radniku”, u ovom konkretnom slučaju “jeftinijoj radnici”? Pretpostavljam da bi odgovor bio taj da je razlog takve prakse zabrana zapošljavanja koja je još uvek na snazi. Dok bi, sa druge, naše strane logično pitanje moglo biti – pa, zašto onda ne menjate Zakon o radu i zašto toliko važne izmene odlažete?
Podsećamo nadležne, ali i javnost da prema dokumentima javne politike, a posebno prema Akcionom planu za poglavlje 19, koji nam je, između ostalog, važan u procesu pridruživanja Evropskoj uniji na koji se naša država obavezala, vidimo da Zakon o radu mora da se usklađuje i menja, odnosno da se svi oblici ugovora za rad van radnog odnosa (ugovori o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu i drugi) moraju u pravima i obavezama izjednačiti sa pravima i obavezama koje imaju zaposleni koji su zaključili ugovor o radu.
Udruženje “Mame su zakon” će u narednom periodu nastojati da približi građanima ova prava, razloge i potrebu za izmenu propisa koji ta prava degradiraju i kroz razgovore sa nadležnim organima će glasno zagovarati promenu Zakona o radu, sa posebnim osvrtom na materinsku zaštitu, jer pravo na trudničko bolovanje i na porodiljsko odsustvo moraju da imaju sve radno angažovane žene – to je pravo, a ne privilegija.