Naučna saradnica koja radi na projektima iz oblasti molekularne biologije, uporedo na PMF-u i Fakultetu inženjerskih nauka, za svoj doktorski rad ove godine dobila je dve prestižne nagrade – jednu koju dodeljuje Fondacija Ljubijankić i drugu od Privredne komore Srbije
U Privrednoj komori Srbije dodeljene su jubilarne nagrade povodom pedesetogodišnjice postojanja institucije, za najbolje doktorske disertacije u 2016/2017. godini. Od 28 prispelih radova iz raznih oblasti, od medicine i mašinstva do dramskih i primenjenih umetnosti sa univerziteta iz Beograda, Kragujevca, Niša, Novog Sada i Prištine, nagrađeno je deset najboljih naučih radova koji imaju značajnu ulogu u unapređenju privrednog ambijenta i povezivanju nauke i privrede. Među njima je i rad Danijele Cvetković sa kragujevačkog Prirodno–matematičkog fakulteta pod malo dužim nazivom „Uloga molekularnih mehanizama neoangiogeneze kao tumor markera u individualizaciji terapije pacijenata sa karcinomom dojke”. To je softversko sugerisanje izbora terapije i individualizacija terapije u lečenju ove bolesti, a to je bio i povod za razgovor sa autorkom.
Danijela Cvetković je rođena 1982. godine u Rumi. Došla je u Kragujevac da studira biologiju. Posle završetka osnovnih, upisala je doktorske studije iz oblasti molekularne biologije. Već tada se opredelila za svoju buduću profesiju. U međuvremenu je zasnovala i porodicu u Kragujevcu. Prvog januara 2011. godine dobila je posao na Prirodno-matematičkom fakultetu kao israživač – pripravnik. Na samom početku bila je deo projekta, kao i danas, kojim rukovode dr Snežana Marković, docent PMF-a i prof. dr Nenad Filipović sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu.
Od pre nekoliko dana ima zvanje naučni saradnik, a pre toga je radila kao istraživač saradnik, što znači da ima naučno zvanje, a ne nastavno, što joj može biti ozbiljan problem.
- Mogu da govorim u ime svih istraživača. Mi trenutno imamo neizvesnu sudbinu, jer upravao se donosi zakon koji ne predviđa zapošljavanje naučnika na fakultetima. Sada se borimo protiv donošenja člana 126. koji to reguliše. On nas praktično stavlja u pat poziciju, jer se zabranjuje zapošljavanje naučnika po fakultetima, kaže dr Danijela Cetković, čije je opredeljenje da se i dalje bavi naukom, a ne predavačkim radom. Definitivno, nauka je nešto čime bih se bavila i ubuduće, a što se tiče nastavnog procesa to i radim već duži niz godina, ali ne u nastavnom zvanju. Dakle, ne u ulozi asistenta, nego istraživača, na velikom broju predmeta. Radimo iste poslove kao asistenti, samo što nemamo potpisan ugovor o radu na fakultetu, priča Danijela.
Inače, ona je angažovana na veoma ozbiljnim i skupim istraživačkim projektima koje je raspisalo Ministarstvo za nauku, a kojima rukovode već pominjani dr Snežana Marković i dr Nenad Filipović. Tako je šest meseci zaposlena kao istraživač na jednom, a drugih šest meseci na drugom fakultetu.
- Ovaj rad ne samo da ima naučno-istraživački značaj, već ima i veliki značaj sa stanovišta aktuelnog, globalnog problema, a to je karcinom dojke. U okviru moje disertacije mi smo se bavili istraživanjem ove vrlo kompleksne bolesti, gde su bile uključene pacijentkinje koje smo pratili od 2011. do 2015. godine. Pokušali smo da uvedemo jedan novi metod, a to je personalizacija onkološke terapije, budući da važeća terapija ima dosta nus efekata po pacijenta, a sa druge strane i najskuplji je vid lečenja u našoj zemlji, kaže dr Danijela Cvetković.
Uz to, poznato je da žene najčešće oboljevaju i umiru upravo od ove blesti. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija predvidela da će svaka osma žena u ovom veku oboleti od karcinoma dojke.
- Zbog toga smo došli na ideju, ako možemo samo za jedan promil da podignemo lečenje ovakvih pacijenata, mislimo da je naš doprinos izuzetno veliki. U toku eksperimentalnog rada i sakupljanja uzoraka dok smo radili na na ovom istraživanju, nismo razmišljali o nagradi. Tražili smo pomoć za žene koje nas okružuju, a to može biti moja sestra, moja majka, moja koleginica… i sve vreme smo imali takav tretman za te pacijentkinje. Nagrada je došla na kraju, kada je disertacija odbranjena. Prva nagrada za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne biologije dobijena je od Fondacije LJubijankić i to je bilo na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u februaru ove godine, navodi dr Danijela Cvetković.
Nakon toga izašao je konkurs koji je raspisala Privredna komora Srbije i ona je samoinicijativno konkurisala svojom disertacijom. Pozvali su je u oktobru i saopštili joj divnu vest da je dobitnica nagrade.
- To je bila nagrada za značaj disertacije, jer rezultati mogu biti odmah primenljivi, kaže dobitnica nagrade.
Po njoj ovo je tek prvi korak u njenom naučnom radu. Ona će svoju karijeru dalje usmeravati ka novim naučnim dostignućima, jer se u oviru ove doktorske disertacije bavila i istraživanjem nekih novih vidova terapije kao što su elektroporacija (molekulskobiološka tehnika u kojoj se električno polje primenjuje na ćelije kako bi se povećala propustljivost ćelijske membrane) i elektrohemija terapija, fitoterapija. To su nedovoljno ispitane metode, kojima bih, takođe, posvetila pažnju u svom budućem radu, jer smanjuju neželjena dejstva, a povećavaju efekat lečenja raka dojke.
Dr Cvetković kaže da ima dosta ideja za nova istraživanja, koja mogu biti korisna i primenljiva, ali mnogo toga zavisi od opredeljenih sredstava u 2019. godini, potpisivanja ugovora i, pre svega, od statusa naučnika u zemlji. Potrebno je izdvojiti velika sredstva za hemikalije i reagense i slično. Uzgred, kaže da je i njen doktorski rad bio jako skup. Odraditi gensku ekspresiju na velikom broju uzoraka je preskupo. Uzeto je 50 uzoraka karcinomskog tkiva i isto toliko uzoraka okolnog tkiva, jer su smatrali da i to tkivo nije samo pasivni činilac, već preuzima aktivnu ulogu kod karcinoma i ponaša se drugačije u odnosu na zdravo tkivo.
Da li će država (ne)spretno napraviti još jedn grešku u koracima donošenjem propisa kojima mlade naučnike stavlja u inferioran položaj, ostaje da se vidi. Ukoliko se to desi, a svi su izgledi da hoće, država će „proterati” učene ljude spremne da daju svoj doprinos nauci, ili bolje reći dati ih „na tacni” državama koje u njih ništa nisu uložile. Dr Danijela Cvetković ozbiljno razmišlja da ode iz zemlje ukoliko država donese najavljeni restriktivan zakon, koji njoj i njenim kolegama ne bi išao na ruku, pošto nemaju mnogo izbora.
- Konstantno imamo mogućnost da odemo, tako da veliki broj mojih kolega napušta zemlju i odlazi na usavršavanja u Nemačku, Francusku, Englesku, Dubaji… Tamo zarađuju i velike plate. Ali ja sam veliki patriota. Ostala bih u našoj zelji, jer smatram da ovde žive i rade kvalitetni naučnici. Tim pre što rade u uslovima koji su mnogo lošiji u odnosu na inostranstvo. Šta bi tek bilo da imamo laboratorije poput američkih i drugh razvijenih centara, kaže dr Cvetković, dodajući da je ona bila na obuci u Institutu „Kiri” u Parizu.
- Uđete u laboratoriju koja izgleda kao spejs šatl i sve što tredba da radite je da imate ideju. Sve vam je dostupno, sve vam se nalazi u ormaru. Uzimate reagens, bez obzira da li će se on polupati, ili ćete ga iskoristiti na pravi način. Ono što se ceni je ideja. Srpski naučnici imaju baš dosta kvalitetnih ideja, ali nažalost morate da vodite računa oko svake kupovine. Samo jedno antitelo, za jedan marker, za jedan protein koji ja želim da markiram u ćeliji, košta od 70 do 80 hiljada dinara, što se u svetu smatra potrošnim materijalom, pojašnjava dr Danijela Cvetković.
U svetu, napominje, pitaju za vašu ideju i traže obrazloženje zašto biste baš to radili i hoće li taj rad imati nekog šireg značaja. Od tog momenta imate odrešene ruke. Pokažu samo gde se šta nalazi u ormaru, a obezbeđeni su i svi idealni uslovi za rad, koji se ne mogu porediti sa podrumskim prostorom PMF-a u kome mi radimo, a treba obezbediti idealno sterilne uslove. Da ne govorim o tome kako čitav taj rad finansijski pokriti, zaključuje dr Danijela Cvetković.
SUŠTINA ISTRAŽIVANJA NAGRAĐENE DISERTACIJE
Softversko sugerisanje izbora terapije
Rad dr Danijele Cvetković predstavlja studiju koja uključuje pacijentkinje sa dijagnozom karcinoma dojke kragujevačkog Kliničkog centra u petogodišnjem periodu praćenja. U Srbiji 26 odsto svih obolelih i 18 odsto umrlih žena zbog malignih tumora imaju dijagnozu karcinoma dojke, što potvrđuje i Registar za rak centralne Srbije iz 2014. godine, kojima se dr Cvetković služila u svom radu. Uprkos ostvarenom napretku u dijagnostici i lečenju, očigledan je visok morbiditet i mortalitet od karcinoma dojke, što traži nove pristupe lečenju ove bolesti. Kao što je poznato, karcinom dojke je najčešći dijagnostikovani maligni tumor i vodeći je uzrok smrti od karcinoma kod žena širom sveta.
Autorka je težište stavila na izučavanju neoangiogeneze kao jednog od najznačajnijih patofizioloških procesa u nastanku i razvoju maligne bolesti.
- Hipoteza doktorske disertacije zasniva se na činjenici da su današnji onkološki protokoli previše kruti i donekle zanemaruju osobenosti pacijenta i biologiju tumora svakog pacijenta. Shodno tome, cilj kome teži moderna onkologija je individualizacija terapije, što je i osnova primese ove disertacije. U tom cilju su praćeni molekularni parametri neoangiogeneze u tkivu karcinoma dojke, kao jedan od mehanizama koji je krucijalan u procesu pojave i razvoja tumora.
Konvencionalni vidovi onkološke terapije imaju brojna i neželjena dejstva, te je u okviru disertacije posvećena pažnja novim modalitetima antitumorske terapije, koji mogu imati podjednaku efikasnost, a znatno manje neželjenih dejstava, kao što su elektroporacija (proces povećanja permeabilnosti ćelijske membrane primenom električnog polja), elektrohemioterapija i primena fitoterapije. Privremenim otvaranjm pora na ćelijskoj membrani postiže se povećan unos hemioterapijskog sredstva u tumorsko tkivo, stoji pored ostalog u obrazloženju autorke dostavljenom konkursnoj komisiji.
Sledeći bitan segment u okviru disertacije bio je razvoj softverskog paketa koji služi za predikaciju ishoda bolesti i može da sugeriše u izboru terapije. Odavno je primećeno da pacijenti sa istim tipom karcinoma, u istom stadijumu bolesti različito reaguju na iste terapijske režime. Veze između parametara koji utiču na tok i razvoj bolesti uporno izmiču istaživačima. Da bi se smanjio subjektivni uticaj lekara kliničari prilikom donošenja odluke o optmalnom modalitetu lečenja svakog pojedinačnog pacijenta, pribegava se modernim softverskim rešenjima. Oni se zasnivaju na sistemima veštačke inteligencije koji su u stanju da barataju ogromnom količinom podataka i izdvoje one faktore koji imaju najveći značaj u patogenezi karcinoma dojke svakog pacijeta.
Korišćenjem navedenog softvera može se ukazati na grupu pacijenata sa povećanim rizikom od metastaza, što je jedna od najvažnijih informacija na osnovu koje se donosi odluka o daljem lečenju, ali ne treba potceniti ni grupu pacijenata koja biva prekomerno tretirana. Iako jaka terapija ima za cilj sprečavanje progresije bolesti, čak 70 odsto pacijentkinja bi preživelo i bez njega, odnosno bivaju podvrgnute nepotrebno prekomernom lečenju.
Primenom otkrića dr Cvetković u kliničkoj praksi kreirao bi se biološki profil pacijenta i njegove bolesti i sproveo optimalan onkološki tretman, to jest izdvojila bi se grupa pacijenata koji nemaju benefita od primanja veoma agresivne onkološke terapije, koja pored toga što ne deluje na poboljšanje zdravstvenog stanja, ima velika teška neželjena dejstva. Na ovaj način bi se ova grupa pacijenata poštedela nuspojava terapije, a istovremeno napravila i velika ušteda jer je to najskuplji vid lečenja.