PRIVATIZACIJA FABRIKE I(LI) RAZVOJ „PARALELNE VOJNE INDUSTRIJE?

Društvo Ekonomija

Nije više, reklo bi se, nikakva tajna da najstarija i najznačajnija domaća vojna fabrika, Zastava oružje, tone pod teretom dugova od 17 milijardi dinara i gubitaka od oko 30 miliona evra. Naprotiv, za budućnost kragujevačke fabrike oružja, kojom  je davne 1853. godine, počela industrijalizacija Srbije, pored zaposlenih u njoj, kojima se ponovo već mesecima ne uplaćuju doprinosi za penzijsko –invalidsko osiguranje, sve više su zabrinuti i ostali žitelji Kragujevca i Šumadije,posebno oni čiji članovi porodica  rade u „Vojnoj“.

I dok proizvodno – poslovna kriza u fabrici eskalira, predstavnici zaposlenih, odnosno sindikalnih organizacija u Zastavi oružju vode međusobni rat „do  istrebljenja“, iza kojeg, kako doznajemo, stoje navodno međusobno posvadjani predstavnici menadžmenta i predsednik Nadzornog odbora preduzeća, pukovnik Ivica Marjanović, a koje je, sve skupa, na ta mesta postavila država, odnosno aktuelna vlast. Situacijom u fabrici,  kako tvrde zabrinuti stručnjaci i bivši rukovodioci, ozbiljno se više ne bavi niko, pa ni država kao njen većinski vlasnik. U prilog rečenoj konstataciji i činjenica da država, uprkos  tome da je Vlada Srbije još 2013., donela zaključak  o konverziji poreskih dugova najnačajnijih vojnih fabrika u državni ulog u njihovom kapitalu, taj postupak započela ili okončala u svim preduzećima namenske proizvodnje, osim u Zastavi oružju.

Dugovi kragujevačke fabrike i dalje, zbog kamata, rastu iz godine u godinu, a  istovremeno, opet zbog kamata  koje anuliraju dobit iz poslovanja, rastu i gubici preduzeća. Zašto, dakle, država dozvoljava da Zastava oružje koja je, zbog toga što proizvodi pešadijsko naoružanje, fabrika od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost, propada pod teretom dugova i gubitaka, i zašto dozvoljava  dalje „urušavanje  fabričkog sistema“ kojim, kako tvrde pojedini predstavnici zaposlenih, rukovode i upravljaju „nesposobni partijski kadrovi“ i „neodgovorni i bahati predstavnici Ministarstva odbrane“.

Većina zaposlenih u Zastavi oružju, ali i upućeni u probleme oružarskog biznisa veruju da država svesno ništa ne preduzima da Zastavu oružje oslobodi dužničkog ropstva, kako bi ta fabrika bila lakše i brže privatizovana, a zašta su uslovi stvoreni sredinom prošle godine, kad je donet novi Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim je, podsetimo, omogućena i prodaja kapitala domaćih vojnih preduzeća  domaćim i inostranim investitorima. U Kragujevcu i šire sve glasnije se, inače, špekuliše da firma GIM, koja se dovodi u vezu sa ocem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Brankom  (Stefanovićem), planira da, sa italijanskom BERETOM, uđe u Zastavu.

U poslednje vreme, medjutim, ima i onih poznavalaca oružarskog biznisa koji smatraju da država zapostavlja Zastavu oružje i zbog toga što se u Kragujevcu razvija „paralelna vojna industrija“. Postojanje preduzeća DSL Specijalni sistemi, čije je sedište u Beogradu (ulica Milutina Milankovića 27), a proizvodni pogoni u Industrijskoj zoni „Skladište“ u kragujevačkom naselju Ilina voda, budi ovakve sumnje.

 Kompaniju DLS sisteme, prema informaciji na sajtu Agencije za privredne registre (APR) , 31. mata 2015., registovao je  Slobodan Jaramaz, za kojeg nisu čuli ni višedecenijski akteri oružarskog biznisa. Osnivački ulog firme iznosio je 1.000 dinara. Ni anonimnost osnivača ni minorni osnovački ulog nisu, međutim,  predstavljali nikakvu prepreku da DLS Specijalni sistemi već te 2015., kao i potonje 2016., ne postanu, prema vrednosti ugovorenih izvoznih poslovnih aranžmana,  a kako to pokazuju dostupna dokumenta,  jedno od deset najuspešnijih vojnih preduzeća u Srbiji.

 Kako je to DLS-u pošlo za rukom, ne zna se. Ono što se zna, jeste da su među čestim gostima te firme aktuelni predsednik  Nadzornog odbora Zastave oružja Ivica Marjanović i v.d. pomoćnika ministra odbrane Nenad Miloradović, zvani Baća, Kragujevčanin, inače. Oficijelno obrazloženje zbog čega su ova dvojica činovnika Ministarstva odbrane česti gosti firme DLS moglo bi da bude to što je Ivica Marjanović i šef Odeljenja kontrole vojne industrije u MO, dok je Miloradović, pored ostalog, zadužen i za razvoj vojne industrije. Ali, pitaju se u Zastavi oružju, zašto Miloradović i Marjanović više, kako se čini,  brinu  o razvoju privatne kompanije nejasne vlasničke strukture, nego o državnoj fabrici od strateškog značaja ze bezbednost zemlje . Valjanog odgovora, naravno, nema.

Firma DLS Specijalni sistemi, prema raspoloživim informacijama, kooperant (podugovarač) je Jugompotrovog preduzeća “Borbeni složeni sistemi“ iz Velike Plane, i to pre svega u proizvodnji samohodne haubice NORA – B52 i višenamenskih borbenih vozila „Miloš“. Sarađuje i sa Prvom Petoletkom i FAP-om. Proizvodi tenkovske i kupole za borbena vozila u koje ugrađuje topove od 105 i 122 milimetara i puškomitraljez, kako se čuje, inostrane proizvodnje. Prošle godine je, tvrde upućeni, u Ujedinjene Arapske Emirate izvezla veći broj raketnih lansera, koji se montiraju na FAP-ove kamine, dok je nedavno u Mjanmaru (bivša Burma), zajedno sa predstavnicima ukrajinske vojne industrije, radila na osvajanju proizvodnje tenkova u toj dalekoistočnoj državi.

Direktor DLS-a je bivši zamenik direktora Zastavine Fabrike automobila Petar Marinković koji je, po odlasku iz Zastave, radio i u Jugoimportu SDPR,  gde je bio angažovan na projektovanju borbenog vozila „Lazar“, i odakle je, 2015., prešao u to vojno, a privatno preduzeće.                                    

Piše: Zoran Radovanović
Tagovi:

2 thoughts on “PRIVATIZACIJA FABRIKE I(LI) RAZVOJ „PARALELNE VOJNE INDUSTRIJE?

  1. E uvazeni demokratski liste. Vise nije tajna da koristite bivse posrnule direktore Zastave oruzja za informacije. Dakle ovakve netacne informacije plasirs vam licno Zorica Djordjevic i Milojko Brzakovic. Ako to nije tacno dajte navode konkretne ili demantujte navode iz teksta. Zorica Djordjevic je zloupotrebila sluzbeni polozaj prikrivajuci 2.3 miliona evra duga prema Energetici da bi pravila pozitivne bilanse. Prikrivala je Brzakovicev kriminal sklanjala narudzbenice za kupovinu opreme od para koja je drzava dala. Nadalje, pravdala je i Brzakiviceve sumnjive racune do nivoa da je i zenj slavio rodjendan u kafani Krcma o trosku preduzeca. Ova dva lica koje muceno Ilic u raspadu koristi kao poslednji adut za opstanak su pocinili ogromni privredni kriminal o cemu bi se i nadlezni organi trebali pozabaviti. O ovome postoje konkretni dokazi u preduzecu Zastava oruzje pa izvolite. Ne saljite uvazeni novinari pausalne ocene nekvalifikovanog i korumpiranog novinara Zorana Radosavljevica vec dajte konkretne cinjenice i dokaze. O ovome ce i vasem postupanju sva demokratska glasila biti obavestena. Srdacan pozdrav DEMOKRATE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.