Kad od lekova regularno prepisanih ili preporučenih od lekara nema vajde, mnogi „slamku spasa” vide u narodnim lekovima i prirodnim i „proverenim” metodama. Društvene mreže su prava meka za ponude raznih onlajn apoteka, ali oni koji ne veruju „lečenju preko interneta” više pribegavaju potvrđenom dobrom iskustvu ili tradiciju u lečenju narodnim lekovima ili melemima.
Jedno od pomoćnih sredstava za koje se zna i popularno je od davnina je mast od jazavca. Prva pomisao, kada je reč o ovoj životinji je da je to štetočina koja živi u zemlji, međutim, mast ove životinje odavno se koristi kao isceljujući melem, o čemu su najpre svedočili lovci koji su ovu mast i spravljali. Ivana Lalić je supruga strastvenog lovca i sama spravlja ovaj narodni lek.
– Mast od jazavca se pokazala kao jako efikasna kod lečenja pluća, za odrasle kao i za decu. Mnogi su je kupovali za vreme epidemije korone da bi oporavili pluća. Takođe, može da se maže na zglobove, čak i neke opekotine. Jako je dobra i mi je koristimo za svoje potrebe, kaže Ivana Lalić koja pravi ovaj melem.
Za ovu mast se zna otprilike dvesta godina i otkrili su je lovci i od tada se prenosi „sa kolena na koleno”. Ivanin muž je za ovaj narodni lek čuo od svog oca.
– Kada se jazavac ustreli, skine se koža, salo se ostavlja i kuva sa malo vode, dok se ne dobije tečna tekstura. Nakon toga, mast se cedi nekoliko puta da bi ostala sto posto čista i sipa u kutijice od sto grama, objašnjava ona.
Ivana kaže da je miris sala intenzivan, ali kada se sipa u posude je slabiji, najsličniji je mirisu jagnjetine, ali i još specifičniji. Pravi samo čistu mast, dok se u apotekama melem može naći sa nekim drugim dodacima. Najbolje je da se „čuva” u frižideru ili zamrzivaču. Ne postoji opasnost da se mast zaledi, samo se zgusne i brzo se odledi. Nema rok trajanja, ako se drži u hladnjacima, ali je retko ko čuva duže od pet meseci.
Kako se koristi?
– Mast se kod dece namaže direktno na grudi i leđa, sačeka se dva-tri minuta da upije i preko se stavlja pamučna tkanina. Maže se sedam dana ujutru i pred spavanje, jer tada deca miruju. Ovaj melem može i da se pije pomešan sa nekim čajem, po pola kašičice dnevno tri-četiri dana, u zavisnosti od starosti deteta, a odrasli mogu da piju i do sedam dana, kaže Ivana.
Ona kaže da je najbolji lov na jazavce zimi (decembar, januar), jer on „skuplja” biljke tokom jeseni i taloži u svom salu. Preko leta je lov slabiji, jer su jazavci tada „mršaviji” i u njima nema toliko lekovitosti. Koliko će masti dobiti, zavisi od veličine jazavca. Recimo, od pet kilograma sala, dobija se oko trideset posuda od sto grama.
– Mast od jazavca dajem svom detetu, a kupci nam se često vraćaju kada osete tegobe. Uvek se „ogradimo” da nismo lekari i da radimo kako su mog supruga naučili stari lovci. Melem često kupuju i medicinari. Prodajemo preko interneta i cena jedne kutijice je deset evra, kaže Ivana.
Šta o tome misli lekarska „struka”?
– Prvenstveno treba da se koriste lekovi koji su registrovani od strane ALIMS-a (Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije), pa tek onda narodna medinica, ali dok god nema štetnih efekata od narodne medicine, ja sam „za” da to bude dodatak u lečenju, tvrdi specijalizant grudne hirurgije dr Stefan Đorđević.
ANTRFILE
LEKOVITA SVOJSTVA
Čemu služi mast od jazavca
Mast jazavca sadrži linolnu i linoleinsku kiselinu, kao i vitamine A, K, vitamine B kompleksa i tokoferol. Olakšava iskašljavanje i ima olakšavajuće dejstvo na simptome prehlade i upale grla. Uz to, poboljšava cirkulaciju, čime olakšava tegobe kod ovih stanja.
Jazavac pripada porodici kuna. Ova noćna životinja ima skoro nerazvijeno čulo vida, bolji sluh i sjajno čulo mirisa, a njeno stanište je ispod zemlje, gde kopa hodnike povezane sa površinom. Težak je do 25 kilograma, a dužina mu je od 90 do110 centimetara.
Mužjaci su malo veći od ženki, a mogu biti i mnogo teži. Masa im se menja sa godišnjim dobom, povećava se od proleća do jeseni i dostiže maksimum početkom zime.
Jazavac spada u svaštojede i raznovsno se hrani. Voli insekte, gliste, gmizavce i male sisare, vodozemce, jaja, mlade ptiće, larvama bumbara i osa, a hrani se i biljkama – korenjem, žirom, bokvicama, voćem, lešnicima i gljivama.
Jazavac tokom zime ulazi u fazu hibernacije (zimski san) i pripremajući se za taj period praveći svoju „zimnicu”. Jazavac se za ovaj period priprema taloženjem hranljivih supstanci, koje će mu pomoći da prebrodi zimu. Mesto gde se lekovite materije nalaze je masno tkivo i ono je u pogledu zdravlja čoveka, posebno važno.
Autor: Maja Đorđević
Izvor, Foto: Kragujevačke.rs