Dobro nam je poznata ona stara ‘koliko jezika govoriš, toliko vrediš’. O toj konstataciji već odavno ne razmišljamo, niti je dovodimo u pitanje. Prihvatamo je kao činjenicu. Zato i ne čudi pojava da deca još u veoma ranom dobu pohađaju časove stranog jezika, nekad i više njih. Do skoro, za roditelje koji svoju decu šalju na privatne časove umesto u park, iako jedno ne isključuje drugo, govorilo se da decu maltretiraju i da im oduzimaju detinjstvo. Srećom, stvari su se promenile, a naučnici takvo ponašanje potkrepili činjenicama koje im idu u prilog.
Naučnici tvrde da deca najbolje upijaju znanje u periodu od 3 do 7 godina, odnosno u predškolskom uzrastu. Oni još tada mogu da savladaju po nekoliko jezika, jer kao i ostale veštine tako i jezik oni uče kroz igru i zabavu. U tom periodu, učenje nije obaveza i nema negativnu konotaciju, već dolazi prirodno i zdravo. Rano usvajanje više jezika ima pozitivan efekat i na kognitivni razvoj, na širenje kulturne svesti ali i na mentalno zdravlje deteta.
Kognitivni razvoj kao posledica učenja jezika
Otkriveno je da se mozak bilingvalne dece razvija drugačije u odnosu na mozak dece koja govore samo maternji jezik. Kod takve dece jača izvršni kontrolni centar mozga koji upravlja kognitivnim procesima, što doprinosi rešavanju složenih problema i razmišljanju ‘izvan kutije’. Deca se u ranom uzrastu služe kretivnošću kako bi zapamtili nove reči, konstrukcije i sisteme. Dakle, učenje jezika za njih jeste vežba krativnosti. Te tako i ne čudi, da kasnije tokom školovanja, bilingvalna deca su bolja u rešavanju različitih testova i zadataka, ali ne samo iz društvenih već i prirodnih nauka. Sa razvojem sposobnosti da se lako prebacuju sa jednog jezika na drugi, razvija se multitasking kao i veština selektovanja informacija, kao jedne od najvažnijih kompetencija 21.veka. Učenje jezika, osim što daje neverovatnu pripremu za život i sve što on nosi kroz školovanje i tržište rada, zanimljivo je i da multijezičnost pomaže u borbi protiv demencije.
Naime, naučnici su potvrdili da ljudi koji imaju predispoziciju za razvijanje demencije ili Alchajmerove bolesti su u mogučnosti da tu bolest odlože čak četiri godine ako su još kao mali učili više različitih jezika. Naime, multijezični ljudi su kroz učenje jezika, ali i kroz život istrenirali svoju memoriju tako da se bolest kod njih dosta sporije razvija.
Socijalni aspekt
Privani časovi engleskog ili nekog drugog jezika jesu prijemčiva opcija jer roditelji najčešće polaze od toga da će profesor sve vreme biti posvećen samo njihovom detetu. Međutim, možda je bolje razmisliti još jednom i tu opciju odložiti za koju godinu kasnije. Naime, deca koja uče u grupi sa svojim vršnjacima pokazuju veću zainteresovanost za savladavanje novih veština. Kroz igru i grupni rad, naučiće brže a znanje će upijati bez muke. Takođe, radovaće se svakom narednom času jer će ponovo videti svoje drugare i sa njima razmeniti sreću i radost. Da bi se izabrala adekvatna škola stranih jezika, pouzdano je da vam reper budu nastavnici koji u njoj rade i predaju.
Dobri nastavnici su ono što razlikuju jednu školu od druge. Oni su ti koji će deci privući pažnju i časove im učiniti ne samo zabavnim nego i korisnim. Uz to, kvalitetni nastavnici će deci koja su sramežljiva pomoći da se uklope u društvo i da postepeno otklone barijere i nesigurnosti.
Širenje kulturne svesti
Na kraju se uvek vratimo na glavnu i osnovnu funkciju jezika, a to je sporazumevanje. Poznavanje više jezika otvara mnoga vrata u svet. I tu ne mislimo prvenstveno na posao, iako je i to neosporno. Pre svega ovde ćemo staviti akcenat na to da deca koja od ranog detinjstva upoznaju nove kulture i načine života, razvijaju toleranciju i empatičnost prema različitosti.
Takva deca će kada porastu biti oni ljudi koji će širokog srca prigliti prilike i nepoznanice, i sa lakoćom odstraniti sve barijere, kako jezičke tako i socijalne. Kada to znamo, možemo se vratiti na temu posla. Danas se nalazimo u situaciji da se svet s pravom naziva velikim nomadskim selom. Firme se otvaraju svuda po svetu, ljudi rade za strano tržište bez da napuštaju toplinu svoga doma, a naravno da ima i onih koji zarađuju kao pojedinci i to od putovanja, druženja i snimanja dokumentarno-zabavnih emisija o mestima koje obilaze. Globalizacija je sa sobom donela pristupačnost. Pristupačnost da se bavite čime god želite i to gde god želite. Međutim, to ne možete bez razumevanja jezika i kulture, kako svog tako i drugih naroda.