Prilika da Narodna kuhinja Crvenog krsta dobije odgovarajući prostor

Među korisnicima obroka iz Narodne kuhinje Crvenog krsta u Kragujevcu je i 313 dece do 18 godina. Među decom je 167 najmlađih, odnosno do 10 godina.

Vest je u septembru ove godine objavila agencija Beta a preneli su je gotovo svi mediji

U kuhinji se, inače, godišnje proizvede 240.000 obroka, a za dve decenije, koliko postoji proizvedeno je oko 4.000.000 obroka.

• Posebno smo ponosni, jer smo misiju ublažavanja patnje građana u kriznoj situaciji, još jednom dokazali tokom poslednje krize – dveipogodišnjeg trajanja pandemije. Naime, ni jednog dana kuhinja nije prestajala sa radom, a starijim sugrađanima topli obrok mladi volonteri odvozili su na kućnu adresu. Tada je kapacitet kuhinje uvećan za još 800 korisnika, i sve je stiglo. Time je potvrđena naša hipoteza da možemo bez teškoća pripremati subotom topli obrok i za nedelju, što bi značilo da svaki dan u nedelji naši korisnici imaju jedan besplatan obrok. Pekari su pripremali peciva za medicinske radnike koji su bili angažovani na punktovima za vakcinaciju, a za pacijente je bio obezbeđen topao čaj, priča Nevenka Bogdanović, sekretar Crvenog krsta Kragujevac.

Priča o Narodnoj kuhinji Crvenog krsta u Kragujevcu obično se ispriča kada je tema težak socijalni položaj korisnika. Tema ovog teksta a verovatno će se njom baviti i drugi mediji, je informacija, koja najčešće kad je neproverena budi sumnju u namere, da je parcela na kojoj su Narodna i Školska kuhinja, kupljena.

Da krenemo od početka. Odnosno 2000. godine kada Narodna kuhinja u Kragujevcu počinje sa radom. Zahvaljujući odluci Grada, izuzetno zapuštena parcela, inače, posed više vlasnika, ustupljena je na korišćenje na određeno vreme kragujevačkom Crvenom krstu, što je bio preduslov italijanskog Crvenog krsta da se na tom mestu izgradi montažni objekat površine oko 300 kvadratnih metara i potpuno opremi najsavremenijom italijanskom kuhinjskom i pekarskom opremom za pripremu obroka za socijalno ugrožene građane. Koji će pravo na ishranu ostvarivati po odluci Centra za socijalni rad „Solidarnost“.

Tako je 2000. godine počeo rad Narodne kuhinje u Ulici Svetozara Markovića broj 7, i bez prekida funkcioniše gotovo 23 godine.

Sve i da parcela na kojoj se nalazi montažni objekat Narodne kuhinje nije prodata jednom vlasniku, neprekidni dvadesetčetvoročasovni rad zahteva renoviranje, kako opreme, tako i prostora. Prostor je tesan a oprema, pre 23 godine savremena, sada je zastarela. Zato Nevenka Bogdanović kaže da očekuje da će i grad, ali i novi vlasnik parcele, koji je „veliki filantrop“, biti uz Crveni krst, ali i najranjivije sugrađane:

• Prema neslužbenim informacijama ni grad, ni novi vlasnik parcele neće dozvoliti da se prekine rad Narodne i Školske kuhinje. Već je pozitivno reagovao povodom medijskog apela objavljenog u vezi sa rekonstrukcijom kuće u ulici Vojvode Putnika broj 4, kaže Nevenka Bogdanović.
  

Podsetimo, na početku Ulice Vojvode Putnika, preko puta kafane „Paligorić“, kuću površine 230 metara kvadratnih, doktorka Desanka Desa Milosavljević Branković, poznati dečji lekar i humanitarna aktivistkinja zaveštala je Crvenom krstu Kragujevca. To nije uradila testamentom, već ugovorom, verovatno zbog jednostavnije pravne procedure, koji je 4. februara 1988. godine potpisala sa Ljiljanom Krstić, tadašnjim sekretarom gradske organizacije Crvenog krsta.

Danas, više od trideset godina posle smrti doktorke Dese, njena kuća-poklon je zaključana, u njoj se ništa ne dešava, nema nikakvih programa. Kuća ima i veliko dvorište koje dozvoljava novu gradnju a kako Glas Šumadije saznaje, novi vlasnik parcele u Ulici Svetozara Markovića raspoložen je da potpuno renovira kako sam objekat, tako i da opremi kuhinju. Prema nepotvrđenim, ali dosta pouzdanim informacijama, vlasnik neće ulaziti u posed parcele u Ulici Svetozara Markovića, dok Narodna i Školska kuhinja ne budu u funkciji na drugoj lokaciji koja je i primerenija za tu namenu.

O ovome se, saznajemom razgovaralo na sednicama Upravnog odbora i Skupštine Crvenog krsta, čiji su članovi zadovoljni podrškom gradonačelnika Nikole Dašića i glavnog gradskog urbaniste Ivana Radulovića a posebno, kažu, „stavom novog vlasnika parcele“.

• Svesni smo da, bez obzira na nova dešavanja (novi vlasnik parcele), Narodnoj kuhinji je odavno bila potrebna modernizacija, proširenje i njeno izmeštanje iz centra grada, kao i novi znatno prostraniji i funkcionalniji magacinski prostor, jer kamion Crvenog krsta Srbije, od 8 metara dužine, 4 metra visine i dva metra širine, jedva ulazi u Ulicu Svetozara Markovića i dvorište Crvenog krsta, gde je skučen magacinski prostor, a robu volonteri i zaposleni istovaruju i pakuju ručno, što je izuzetno naporan i dugotrajan proces, kaže Nevenka Bogdanović.

U Crvenom krstu podsećaju da je nekada magacin bio prostraniji, ali zbog kriznih vremena i nedostatka sredstava za nabavku namirnica i pripremu obroka, magacinski prostor je pretvoren u prostor za izdavanje da bi kuhinja nastavila sa radom. Danas se u jednom od tih prostorija sastaju članovi Kutka za kvalitetnije starenje, koji odavno iniciraju da se i za treću generaciju priprema obrok u Narodnoj kuhinji, kako bi nakon druženja zajedno i obedovali.

Sećam se da su nam u pandemiji prestale sa radom obe komore, kupovina novih je bila milionski iznos, a potreba da nastavimo sa kuvanjem je bila prioritet. Dok su zaposleni donosili svoje frižidere i zamrzivače da spasemo namirnice, donatori su već odgovorili na apel i za neverovatno kratko vreme od humanih preduzetnika smo dobili nove komore. Bio je to dodatni podsticaj za sve zaposlene koji su bez prestanka rada u kuhinji svakodnevno bili na prvoj liniji, hrabro, razumno i profesionalno na usluzi građanima medicinskim radnicima i drugim institucijama angažovanim u vanrednom periodu.
Ima dosta sličnosti između nas i naših korisnika i oni i mi umemo da budemo zahvalni. Citirala bih našu korisnicu Miru koja kaže: “Kuhinja nama mnogo znači,da nije nje ne znamo šta bismo. Iskreno fala onome ko je ovo osnov`o za ovaj narod!““, ističe Bogdanović.

Pored Narodne kuhinje, u okviru Crvenog krsta radi i Školska kuhinja. Nakon rebalansa budžeta za 3000 besplatnih užina grad je obezbedio za 2022. godinu 15.200.000,00 dinara, što znači da je cena jedne užine za jedno dete trenutno 26,00 dinara.

Ukoliko se ispune nadanja zaposlenih u Crvnom krstu i namere novog vlasnika, bila bi to velika promena u kulturi odnosa prema javnom interesu.

Naslovna fotografija: Montažni objekat u kome je sada smeštena Narodna kuhinja