Tamara Zarić (25), dobila je prošlog meseca težak oblik sepse nakon porođaja u Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu, kada joj je, kako priča za Glas Šumadije, prilikom carskog reza navodno isečeno debelo i oštećeno tanko crevo, zbog čega je imala izlive fekalija u stomak.
Sve je počelo 16. februara ove godine kada joj je u 1 i 45 sati po ponoći pukao vodenjak. Sa suprugom se odmah uputila ka porodilištu u Gornjem Milanovcu, a kako priča, problemi su počeli odmah po prijemu.
- Stigla sam u bolnicu, odradili su mi potrebne analize, stavili su me u sobu za trudnice, i rekli mi da spavam, započela je hronološki Tamara Zarić, gde navodi da joj je bilo nepojmljivo da u takvom stanju spava, obzirom da su kontrakcije krenule da budu „nenormalno jake“,
- Probala sam da šetam, da stojim, da legnem, ustajala sam, plakala, zvala sestre, ali niko nije hteo da dođe, a pritom su mi rekli da sačekam pola sedam ujutru, priseća se.
Ujutru, u pola sedam, kako priča naša sagovornica, ponovo su joj odradili potrebne preglede, na šta su joj rekli da se neće poroditi do sutradan popodne, jer se igrom slučaja nije otvorila dovoljno za porođaj.
- Tada sam već došla u stadijum da ne mogu da stojim na nogama, počela sa da plačem i govorim da ne mogu, a onda mi je prišla babica, Verica Tulović, i sa vrata me „napala“ kako ne mogu nepripremljena da dođem na porođaj.
Tamari je ovo prvi porođaj i kaže da bi svakako došla nepripremljena, jer je za nju ovo novo iskustvo.
- Ja babici govorim da me boli i kako ne mogu da izdržim, a ona mi odgovara- a ta usta koja si radila te nisu bolela.
Tamara je nakon toga zahtevala da se porodi carskim rezom, kako se i prethodno dogovorila sa izabranim ginekologom koji joj je vodio trudnoću, a koji je bio na godišnjem odmoru u periodu kada je trebalo da se porodi.
- Babica mi je rekla da ne mogu da se porodim carskim rezom, na šta sam joj rekla da pozove doktora. Nakon 15 minuta u sobu je došao ginekolog Branislav Petković i kada sam mu saopštila da hoću da se prorodim carskim rezom, počeo je da „mlati rukama“ i da „jauče“ i izašao je iz sobe. Vratio se malo kasnije, jer pretpostavljam da ga je moj ginekolog pozvao u međuvremenu, i počeli su da me pripremaju za porođaj.
Tamara je rodila dečaka i sa njim je, na sreću sve u redu. Ipak, njen najsrećniji dan pretvorio se u pravi pakao, jer sledeće čega se seća nakon što se probudila iz anestezije je da ne može da dođe do daha:
- Mojoj porodici je rečeno da sam imala bronhijalni šok, i kako je to napad panike, iako nisam mogla da dišem ni uz pomoć kiseonika koji su mi davali.
Sutradan su joj vadili krv i rekli kako joj je krvna slika loša, dali su joj infuziju, lekove protiv bolova i jedinicu krvi.
- Niko nije dolazio da mi previje ranu tri dana, sve dok moja majka iz Beograda nije pozvala i pitala zašto nisam previjena tri dana. Babica je pre toga bila „ekstremno“ neljubazna prema meni, ali od poziva moje majke, odmah se promenila, i tu kreće „dušo ajde da se previjamo“ i slično, priča Tamara.
Tamara je nakon toga želela da izađe na svoju odgovornost sa ginekologije u Gornjem Milanovcu, jer kako priča, nije se osećala prijatno i sigurnom.
- Tada su mi doveli psihijatra da mi govori kako imama napad panike, da mi govori kako sam se uplašila i kako sam potresena, gde mi psihijatar daje da pijem bensedin, što ja nisam htela zbog dojenja bebe. Ista babica, koju sam malopre spomenula rekla mi je – šta si ti, Ciganka, rodila pa da bežiš iz bolnice.
Tamara je sa bebom i suprugom nakon četiri dana u porodilištu, otišla kući, nakon što su joj doktori napisali otpusnu listu za nju i bebu.
- Konstatno sam imala preznojavanja, gubila sam vazduh, nisam mogla da spavam… Ujutru sam imala „nenormalne“ bolove u predelu ramena, ali sam sve nekako pripisavala carskom rezu i tom oporavku.
Kako priča, bolove nije mogla da izdrži, zvala je hitnu pomoć, koja je prvi put odbila da dođe, ali kada im je rekla da ne može da hoda, došli su, obavili potrebne preglede i upitili su je na ginekologiju.
- Smestili su me u sobu, gde je došao da me pregleda načelnik bolnice. Poslali su me na rendgen. Doktor na rendgenu je rekao da mi se urade dve klizme. Posle dve klizme, izbacila sam deo vode iz sebe. Nakon toga, doktor je došao, razgovarao sa mojim roditeljima, rekao im da sam dobro i da mogu da idem kući.
Malo posle toga, Tamari je, kako priča, taj isti doktor rekao da hitno mora za Kragujevac, u Univerzitetski klinički centrar, jer doktori iz Kragujevca traže hitnu konsultaciju.
- Kada sam ih pitala zašto moram u Kragujevac, rekli su mi „tražili su tako iz Kragujevca“.
Tamara je oko ponoći sanitetom hitno prevezena za Kragujevac. Nakon svih potrebnih pregleda, smeštena u sobu u UKC Kragujevac, gde je sačekala nalaze i doktora.
- Doktor Radisav Bogojević, sa hirurgije UKC Kragujevac, je odmah došao čim je čuo da je porodilja iz Gornjeg Milanovca tu. Detaljno me je pregledao i rekao da hitno moram na operaciju, jer imam dosta tečnosti u stomaku.
Nakon operacije, Tamara se seća da se budi u zastakljenoj sobi na intezivnoj nezi:
- Svi oko mene mi prilaze i zbunjeno me pitaju da li sam dobro. Ja im govorim da jesam, zašto ne bih bila, ne znajući šta se dešava. Ponovo su mi odradili sve potrebne nalaze. Kada su videli da sam znatno dobro, i da su nalazi bolji nego pre operacije, odveli su me u sobu na oporavak.
Tamara tada saznaje da joj je prilikom carskog reza oštećeno debelo cevo:
- Doktor Bogojević mi je rekao da mi je prilikom carskog reza isečeno debelo crevo, da mi je oštećeno tanko i da sam imala težak oblik sepse. Kasnije saznajem da mi je izvađeno pet kilograma fekalija iz stomaka, priseća se Tamara.
Tamara je na hirurgiji u UKC Krgujevac provela osam dana, i kako kaže, za tih osam dana načelnik Opšte bolnice u Gornjem Milanovcu ju je zvao svaki dan da proveri njeno stanje.
- Poslednji put me je zvao kada sam stigla u Gornji Milanovac, da bi proverio kako se osećam.
Tamara se sada oseća dobro, na terapiji je, oporavlja se, beba je zdrava, raste.
Glas Šumadije, pokušao je da stupi u kontakt sa nekim od navedenih u tekstu iz Opšte bolnice Gornji Milanovac, ali bezuspešno. Na telefonski poziv su nam odgovorili da načelnik ne može da razgovara a na mejl, upućen na zvaničnu adresu bolnice, nismo dobili odgovor.