Ljudi iz unutrašnjosti Srbije posle određenog vremena uglavnom teže da se ovako ili onako dočepaju Beograda i u njemu ostvare svoje ambicije. Radislav Raša Papeš krenuo je suprotnim smerom. Na Čuburi se rodio, 17. jula 1947, a onda pobegao iz tog ludog mravinjaka, pravo u – Kragujevac, da u njemu postane jedan od poznatijih stomatologa i najpoznatiji aforističar. U Kragujevcu je ostao da živi do samog kraja (2023).
Možda nije slučajno što je Raša Papeš bio stomatolog po vokaciji. Posao zubara po svojoj prirodi ima veze sa zvanjem satiričara i aforističara. Na prvom mestu i jedan i drugi traže kvar. A kad ga nađu, nastoje da ga otklone terajući nas da razjapimo usta da li od samospoznajnog smeha ili od straha pred bušilicom, zavisi od slučaja. To što je Raša krenuo iz Beograda ka unutrašnjosti, a ne obrnuto, nikako ne znači da je bio naopak čovek. Naprotiv. Pamtimo ga kao jednog od najduhovitijih kolega i najbritkijih pera naše satire i aforistike. Iako nisu presudne za lik i delo jednog čoveka, pomenućemo samo neke od najvažnijih nagrada kojima je ovenčano delo Raše Papeša: Ježeva nagrada, nagrada ,,Radoje Domanović“, Zlatna kaciga, Zlatna značka…
Dela su mu prevođena na poljski, makedonski, bugarski, ruski, nemački i mnoge druge jezike prijateljskih nam i neprijateljskih naroda.
Dela: Lomljenje beskičmenjaka, Neposlušni bumerang, Otkucaji peščanog sata, Postludus, Maske likuju…
Omaž su odali Aleksandar Čotrić i Uroš Papeš.