Priča o kragujevačkim „Šangajcima“

Kragujevačke novine nastavljaju serijal tekstova o kragujevačkim „Šangajcima“. Prenosimo priču o dr Neveni Jeremić.

Još pre šezdeset godina engleski teoretičar Maršal Makluan najavio je četvrto doba u istoriji civilizacije – elektronsko doba – i ceo svet „opisao” kao „globalno selo”, prostor u kome nove tehnologije šire informacije „svuda i sa svima”. Mislio je pritom i na naučne informacije.

Zato je i tada, a mnogo više danas, nemoguće živeti samo u svom „dvorištu”, ne može se biti uspešan ako nema neprestane komunikacije i razmene informacija u „globalnom selu”. Tu nužnost blagovremeno je prepoznao i kragujevački Fakultet medicinskih nauka (FMN), zato je dospeo i na svetske liste uspešnih i postao prepoznatljiv na planeti.

Nevena Jeremić (35) je prodekan za međunarodnu saradnju. U Kragujevcu je završila osnovne studije, 2015. godine doktorirala je na matičnom fakultetu, sada je vanredni profesor za oblast farmaceutske hemije i već ima oko 70 naučno-istraživačkih radova objavljenih u referentnim svetskim časopisima. 

• Imamo razvijenu međunarodnu saradnju sa različitim institucijama, pre svega univerzitetima i fakultetima, iz raznih krajeva sveta, iz Rusije, Amerike, evropskih zemalja, sa kolegama u okruženju, Crnom Gorom, Banjalukom. Ove godine potpisali smo ugovor o saradnji sa institutom iz Temišvara i Kanade, Univerzitet Manitoba iz Vinipega. Takođe, imamo kontakte sa našim naučnicima koji rade u inostranstvu, na Ilinoisu, Ohaju…, navodi profesorka Nevena Jeremić.

Objašnjava da se saradnja sastoji u razmeni nastavnika i studenata, ideja i tehnologija, učešću na stručnim skupovima i kongresima i definisana memorandumima o saradnji. 

Kvalitetne veze sa srodnim ustanovama u svetu doprinose i boljoj afirmaciji naših kadrova u svetu, naročito kroz objavljivanje naučno-istraživačkih radova u prestižnim časopisima i prodekanka Nevena Jeremić ekskluzivno otkriva najnoviju, sjajnu vest.  

• Mi smo ovu godinu završili sa 256 objavljenih naučnih radova. Presek smo pravili na dan fakulteta, kada tradicionalno održavamo reviju radova koje smo publikovali. To je mnogo bolji rezultat u odnosu na prethodnu godinu, bolje reći, najbolji rezultat ikada. Bolji je i impakt faktor. Sve više istraživača se aktivira i to je za nas najveća satisfakcija. Ove godine dobili smo i trideset novih nastavnika i saradnika koji su se takođe predstavili svojim publikacijama.

Podsetimo, Univerzitet u Kragujevcu je tri protekle godine bio visoko pozicioniran na prestižnoj Šangajskoj listi upravo zahvaljujući Fakultetu medicinskih nauka u oblasti kliničke medicine, a presudan je bio javno publikovan naučno-istraživački rad. Prošle godine objavljeno je 214 radova, godinu dana ranije 194, a 2018. i 2019 po 196, a rastao je i impakt faktor (kojim se meri stepen uticaja i broj citiranih radova), pa je od 11 u 2009. godini, prošle godine narastao na 1.021, a 2022. skoro je dupliran jer je došao do 2.105. Sada se s nestrpljenjem čeka maj-jun 2023, kada će biti objavljena nova Šangajska lista.

Prodekanku Jeremić pitamo koliko je težak put da se istraživanje publikuje u nekom od vodećih stručnih časopisa u svetu?

• Put je težak i sve se zasniva na ideji. Da biste imali dobru ideju, morate da pročitate dosta literature, da u oblasti kojom se bavite imate dobru zamisao šta želite da ispitate. Nekada će to trajati godinu, nekada dvadeset godina, ne samo istraživanje, nego put ka nekim ozbiljnijim zaključcima. Dakle, imate ideju, onda kreće laboratorijski rad, eksperimenti, provere, vođenje evidencije, obrada rezultata i onda tek ide završni deo, gde se zapravo pokazuje sva ozbiljnost vašeg rada, da se sve upakuje u celinu, gde sve objasnite sa naučnog aspekta. Ono što danas „plasira” radove u najbolje časopise je multidisciplinarnost, što smo mi počeli da radimo u poslednje vreme, da sarađujemo sa drugim katedrama, sa drugim inistitucijama, jer to je trend u svetskoj nauci.  

Ako se sve više insistira na multidisciplinarnosti, koje su to druge naučne oblasti na koje je upućena medicina?

• Medicina danas može i mora da sarađuje sa svima. Mi imamo master menadžment u zdravstvu i tu mora da bude ekonomija, imamo doktorske akademske studije koje su u kolaboraciji sa Ekonomskim fakultetom, imamo doktorske studije u saradnji sa Mašinskim fakultetom, to je bioinženjering. Midicina danas nema oblasti s kojom nema dodirne tačke. Veštačka inteligencija, statistika, sve je to danas vrlo prisutno, uvezano i potrebno. Jedan naš profesor je ostvario saradnju sa Tehnološkim fakultetom, nekada ne biste pomislili da je to moguće, a i te kako jeste.    

Da se vratimo objavljivanju istraživanja u uglednim časopisima. Kaže se da oni prođu „sito i rešeto” pre nego što budu publikovani. 

• Tačno tako, radovi odu u časopis, onda ide recenzija, jedan krug, drugi krug, teći krug. Onda se tu javljaju problemi. Kažu fali jedan rad, a to je proces najčešće od još godinu dana. Moj jedan rad, srećom nije mi bio mnogo bitan, deset meseci je stajao u jednom indijskom časopisu. Zamislite samo da mi je trebao za napredovanje u karijeri. 

Iz kojih užih naučnih oblasti su vaši istraživači imali najviše radova ove godine?

• Ranijih godina to je bila imunologija. Sada su farmakologija i toksikologija, epidemiologija i fiziologija. Na primer, fiziologija je išla uzlaznom putanjom od dva rada godišnje do 34 rada danas, a sve je to zasluga ljudi koji su radili u laboratoriji, njihove snage, volje, želje i pameti. 

Koliko je zastuljen timski rad u istraživanjima? 

• To je individualna stvar. Ja sam naučila da budem individualac, ali više volim da sam u timu. Radi se o tome kako podelimo posao, ako je nas troje – petoro,  posao će da bude brže i efikasnije urađen, svako je specijalista za neku oblast koju dogovorimo da odradi, a kad ste sami ne možete sve oblasti znati sto posto. Više ljudi – više zna. Svaka oblast mora maksimalno da se pokrije i zato je najčešće nužno  da se radi timski.

Sve više se uključuju u naučno-istraživački rad vaše mlade kolege, koje stiču prva iskustva u laboratorijama, pored starijih i iskusnijih mentora, profesora, rukovodioca projekta.

• Vrata svih laboratorija su apsolutno otvorena za sve studente, a studenti doktorskih studija su izabrali da to rade, nemaju drugi izbor, moraju da se bave istraživanjima. Dakle, ja pričam o studentima osnovnih studija, koji se profilišu da možda sutra od njih budu dobri naučnici, nastavnici. Mi moramo da dobijamo nove saradnike u nastavi, asistente, suštinski to su najbolji studenti, koji dobijaju šansu da uče, usavršavaju se i postaju deo velike porodice fakulteta. 

Za fakultet je bitno učešće na konkurskima za međunarodne projekte, kako zbog afirmacije, tako i zbog obezbeđivanja finansija za istraživanja. Kako se u tome kotirate? 

• Tu imamo najveće ambicije, jer želimo da  toga bude više. U Srbiji izdvajaju sredstva i Fond za nauku i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Niko od naučnika neće reći imamo dovoljno sredstava, svima uvek nešto fali. Mislim da i mi treba da snosimo odgovornost, u smislu da tražimo pare međunarodnih fondova. Otvorili smo kancelariju za međunarodne projekte, pozivi se dobijaju, ali to je veliki posao. Naći poziv za apliciranje da može fakultet da bude kandidat – vrlo je teško. Obično su inostrani fondovi otvoreni ka njihovim zajednicama, Nemci ka Nemcima, Amerikanci ka Amerikancima. 

Fakultet medicinskih nauka je na „Šangajskoj” listi za kliničku medicinu, postao je prepoznatljiv i na međunarodnoj sceni, da li mu to pomaže da malo lakše prolazi na međunarodnim konkursima?

• Postajemo prepoznatljivi, ali mi to sada treba da iskoristimo – da nađemo dobre partnere, da dobre inostrane institucije žele da sarađuju sa nama, da budu partneri na projektima. Kada se umrežimo sa dobrim inostranim institucijama i krenemo ka trećim licima – oni vide da su zajedno institucija iz Kanade i institucija iz Kragujevca i kažu – hajde da im damo, posebno ako iznedrimo zajedničku publikaciju, pa oni vide da to nije samo saradnja na papiru. To nama daje veće šanse da dobijemo budžete od inostranih fondova. Sada skoro na nedeljnom nivou imamo pozive ka nastavnicima i saradnicima za otvorene inostrane konkurse, oni pripremaju projekte, ide to, ali za sve treba vremena.

Država finansira nauku, ali čini se da je Beograd preforsiran. Srbija kao da nije dovoljno prepoznala vaš fakultet, a prepoznao ga je svet?

• Ne znam šta je politički korektno da kažem. Predstavnici našeg Univerziteta i dekani fakulteta u okviru Univerziteta vrlo jasno su izneli stavove i prema Fondu i prema Ministarstvu, što se tiče bodovanja i vrednovanja nekih ranijih poziva za projekte. Tu smo vrlo jasno rekli da smo nezadovoljni kako nas tretiraju. Pokušali smo mnogo više ove godine, pa ćemo da vidimo šta će biti. Uostalom, oni koji su dobili u prethodnom krugu u ovom novom pozivu nisu imali prava da budu učesnici, tako da se nadam da će se sada proširiti krug institucija i naučnika koji će u ovom ciklusu imati podržane projekte. Ja sam lično zagovornik  velikog rada i ne kukam uvek na druge. 

Deo međunarodne saradnje je i imati ugledne gostujuće profesore, je li tako?

• Mi imamo veliki broj gostujućiuh profesora i to su imena iz sveta nauke Evrope, Amerike, Azije, Rusije, koji su stvarno prepoznati u svom polju istraživanja kao vrhinski naučnici, a za nas je neko vrhunski istraživač samo na osnovu publikacija, ličnih i profesionalnih dostignuća. 

Da li ih vi pozivate i nudite saradnju?

• Suštinski da, ako vidimo da s nekim možemo da ostvarimo ili već ostvarujemo saradnju u smislu pisanja radova, poseta, prijateljstava u naučnom svetu, a taj neko ima kredibilitet, uticaj u svetu nauke, onda mi pitamo da li je zainteresovan da bude kod nas viziting profesor. Oni nemaju neke posebne obaveze prema nama, niti mi prema njima, ali mi njih izaberemo kao gostujuće profesore i onda katedre predlože i dogovore  dalji rad. Posle toga mi njih lakše dovodimo na naše naučne skupove, razvijamo partnerske odnose.

Mnogo je pohvala za takozvane junior projekte koje fakultet finansira? Kako funkcioniše taj model?

• Junior projekti su nastali sa idejom da se finansiraju naučno-istraživački radovi doktoranata. Oni plaćaju školarinu i kroz junior projekte mi njima omogućimo ulaganje u njihovo istraživanja. Novac  nije predviđen ni za kakve honorare, ni za plate, to je isključivo za opremu, hemikalije, što je preskupo, što će doprineti da jedan doktorat bude izveden iz tog rada. Ovu godinu ćemo završiti sa odobrenih 14 junior projekata i oni će u naredne dve-tri godine biti isplaćivani po potrebi. Istraživači ne potražuju odmah sav novac, nego se daje sukcesivno. Pre dve godine novim pravilnikom smo predvideli dve vrste ovih projekata. Smatrali smo da nije dovoljno učinkovito da tražite dva miliona dinara, a dobijete jedan rad N51, što je niže kategorije. Svakako ne možete da doktorirate bez rada koji je M23, dva rada je 23 ili jedan M21. Zato smo promenili pravilnik – budžet do 10.000 evra obuhvata jedan doktorat i sve uslove koji taj doktorat mora da ispuni, a budžet do 20.000 evra su dva doktorata. 

Malo je takve prakse na drugim fakultetima.

• Gotovo da ne postoji, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću. Mi smo prošle godine milion dinara manje potrošili za istraživanja kroz junior projekte nego ranijih godina, a imamo 40 radova više nego prethodne godine. Za 14 projekata koji su odobreni i koji treba da se realizuju narednih godina planirano je 13, 5 miliona dinara. 

Znači li to da se studentima koji su platili školarinu kroz finansiranje projekata taj novac vraća?

• Da, ukoliko su mudri i informisani. Naši junior projekti prolaze recenzije, ostvaruju bodove i po bodovnoj rang listi ih klasifikujemo. Nije se do sada desilo da kažemo nećemo neko istraživanje da finansiramo, ali potrebno je da kandidati nađu pravog mentora, napišu dobre projekte i imaće sredstva.  Neki od naših profesora rade i na drugim fakultetima u svetu, a to je deo međunarodne saradnje. Profesor Vladimir Jakovljević gostujući je profesor u Moskvi na Sečenov univerzitetu. I ja sam od aprila, Tamara, Ivan i Vlada. Mi smo svi na Sečenovu. Profesor Jakovljević i ja smo i u Americi gostujući u Lujvilu, gde sam ja završila postdoktorske studije. I nismo mi jedini, ima još profesora koji su gostujući na drugim fakultetima u regionu i u svetu. Profesor Mihajlo Jakovljević je u Kini gostujući. To su privilegije za nas koji idemo ka institucijama koje su jače od naše.

Da li pomažete ili posredujete mladim naučnicima za usavršavanja  u inostranstvu? 

• Ako mislite da li oni mogu da idu negde da se usavršavaju, mi se trudimo da im to  omogućimo, ali više je to stvar njihovog ličnog snalaženja. Moraju da budu i najbolji među najboljima jer mnogo je teško nekoga privoleti da sarađuje sa zemljom Srbijom. Ne znam da li imate predstavu o tome da neki ljudi u svetu misle da mi još nemamo ni struju i dovesti ih ovde je poseban izazov. U ranijim godinama je bio još veći. Tu je dekan Jakovljević pokazao sve umeće svog menadžerisanja, uspevajući da dovede mnoge bitne ljude iz oblasti kardiovaskularne nauke u Kragujevac. I onda jedan kontakt po jedan, onaj koji je bio kaže svom kolegi da je ovde super i onda zajedno dođu. Na kraju, mi ćemo nekoga poslati u inostranstvo i garantovati za njega, ali on mora da bude mnogo dobar.

U kakvom je stanju vaš časopis?

• Časopis (SJECER) je kategorisan kao M51 – vrhunski časopis nacionalnog  značaja. U međuvremenu je promenio ime u (EABR), promenio je i dizajn, prvi broj je izašao u decembru u potpuno novom ruhu. Dekan je pokušavao da ga progura na listu međunarodno priznatih časopisa, ali ranije nikako nije bilo razumevanja za nas, jer dok je u imenu bila Srbija to prolazilo. Onda je menadžerski i urednički tim potpuno promenio i naziv i izgled i sada pokušavamo da se približimo medlajnu.

Pišu: Elizabeta Jovanović i Miroslav Jovanović