Uspeh kragujevačkog atletičara Miloša Srejovića i posle više od 40 godina pamti se i prepričava, postavljeni rekord u troskoku od 17.01 metar još uvek nije oboren. Kako je 3. septembra 1978. u Pragu nadmašio svog idola i postao novi rekorder Jugoslavije, kao i najbolji sportista Balkana za naš portal govorio je čuveni Sreja.
Atetlikom je počeo da se bavi u srednjoj školi, kaže „sasvim slučajno i na nagovor treneraˮ. Na sport je bio upućen od najranijih godina, trenirao je karate u periodu kada je u njemu prepoznat talenat za ateltiku. Priseća se da je to bilo u školi, na času fizičkog, postigao je dobar rezultat, te je on bio povod da čuveni trener Vlada Luković bude dovoljno uporan u ubeđivanju da su atletske discipline njegovo polje u kome će biti uspešan.
Srejović kaže da mu je zahvalan što je imao takav pedagoški pristup, jer se posle par meseci bavljenja ateltikom pronašao i nije se pokajao što je sa jednog sporta prešao na drugi. Brzo je napredovao, pa je postao prvak Jugoslavije za mlađe juniore, naredne godine oborio je juniorski rekord i bio u juniorskoj i seniorskoj reprezentaciji. Slede titule seniorskog prvaka Jugoslavije, prvaka Balkana u troskoku, skoku udalj i štafeti. Tada se javljaju prve povrede i prva razmišljanja šta da radi, nakon oporavka menja trenera i počinje sa pripremama za Evropsko prvenstvo u Pragu.
Prekretnica se dešava te 1978. godine kada postaje novi šampion pobedom nad olimpijskim šampionom Vikotorom Sanjejevim. Srejović naglašava da je verovao u sebe da može da postigne uspeh, ali se nije nadao da će biti prvi.
- Takmičio se Viktor Sanjejev, svetski rekorder koga sam ja izuzetno voleo i poštovao i mislio sam za sebe „Viktore, svaka čast, prvi si, ali ove ostale ne priznajemˮ, moraću ja da budem drugi, kaže Srejović.
Budući da je tog dana bilo loše vreme, padala je kiša, mogao je da proceni da će svako od takmičara dati svoj maksimum, ali da same okolnosti i klizava staza diktiraju krajnji ishod. Tako je bilo i u njegovom slučaju:
- Iz skoka u skok sam se popravljao, tek u šestoj, poslednjoj seriji, napravio sam najbolji skok. Bilo je zanimljivo da je Sanjejev imao rezultat 16.93, a ja 16.94.
Priseća se tog trenutka kada je shvatio da je pobedio:
- Zadnji je skok, Sanjejev je skoncentrisan i skače, a onda ga vidim kako izlazi iz jame, gleda rezultat i gestom nezadovoljstva zbacuje pesak. „Ja rekoh, pobedio samˮ, osmehujući se govori Srejović.
Nakon ove pobede, proglašen je za svetsku senzaciju u sportu i najboljeg sportistu Balkana.
Usledile su ponovo ozbiljne povrede, celu sezonu se nije takmičio, a onda je okušao sreću u Sarajevu 1981. godine kada je postigao rekord koji u Srbiji nije oboren do danas. Skok od 17.01 metar upisan je kao najbolji rezultat u troskoku koji čeka nekog novog srpskog atletičara da ga promeni.
Nakon ovog uspeha povlači se iz profesionalnog sporta, jer su povrede bile ozbiljne, i pored sveg truda i pokušavanja, to nije moglo da se nastavi.
Srejović se u razgovoru dotiče i sadašnjeg stanja u atletici i ističe da je ženska atletika u velikoj meri perspektivnija nego muška.
- Što se tiče ženske atletike sve je u redu, ali kod muških tehničkih disciplina nešto fali, verovatno je tu problem i u treneru koliko mogu to da procenim, uglavnom oni odlaze da budu kondicioni treneri fudbalerima i košarkašima, jer je tu veća materijalna dobit.
Kaže još da nikada nije izašao iz sporta, rekreativno i danas trenira, a od 1994. do 1998. bio je i zamenik u Ministarstvu sporta. U tom periodu ističe da su značajni pomaci napravljeni, te da je donet Zakon o sportu koji je i danas aktuelan, kao i da su postavljena određena pravila koja su podrazumevala da svi sportovi uvršteni u posebnu rang listu dobijaju pomoć od države ili grada.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.