Uslov da Kragujevčanka Milica Alempijević potpiše ugovor o radu u privatnoj firmi, bio je da u narednih pet godina neće da rađa decu. Kao i svaka mlada žena, a znajući da će do posla teško da dođe, Milica je prihvatila da potpiše takozvani blanko sporazumni raskid ugovora o radu.
Taj „blanko otkaz“ podrazumeva da poslodavac u svakom trenutku može da ga aktivira.
Za Glas Šumadije Milica prenosi svoje iskustvo želeći da ono stigne do svih onih koje su doživele slično, ali i onih koje tek treba da potraže posao, da to bude svojevrsni poziv za ohrabrenje i podizanje glasa protiv ovakve parkse.
- Imam nekoliko motiva zbog kojih ovo iznosim u javnost. Možda je glavni motiv način na koji je to odrađeno. Činjenica je da smo imali taj dogovor, kao i da je to nešto što se generalno radi u Srbiji u mnogo firmi. Kriva sam što sam na to pristala, ali sam i neko ko je baš iz tih razloga obavetio firmu. Verovatno da su mi odmah rekli „dogovor je prekršenˮ, ja to ne bih iznela u javnost, ali pošto mi je rečeno da je sve u redu i što sam na neki način iskorišćena do sedmog meseca dokle sam mogla da radim, a onda sam na tako ružan način ispraćena bez jednog komentara i obraćanja, rešila sam da to podelim.
Milica ističe da, kada bi mogla da vrati vreme unazad, nikada ne bi pristala na takav dogovor.
- Razumem sve koji tako nešto urade, jer je takva situacija i svi se borimo za neku egzistenciju. Kada bi svako krenuo od sebe i kada bi rekao „neˮ na to i na još mnogo drugih neuslova, mislim da bi mnogo stvari bilo drugačije i mnogo toga bi moglo da se promeni i zato se nadam da će neka žena da nauči iz mojih grešaka i da neće da uradi ono što sam ja uradila.
Milica je radila u privatnoj firmi pod nazivom Sales academy četiri godine sa određenim prekidima, da bi joj u sedmom mesecu trudnoće bio prekinut radni odnos aktiviranjem „blanko ugovoraˮ koji je bila uslovljena da potpiše u isto vreme kada je potpisivala i ugovor o radu.
Počinje sa radom u pomenutoj firmi 2018. godine gde prvih godinu dana radi pod ugovorom o stručnom usavršavanju – bez prijavljivanja, za 15.000 dinara, zatim napreduje i dobija platu 25.000 dinara – kolika će joj biti i posle četiri godine. Nakon godinu dana i stručnog usavršavanja prelazi na ugovor o radu. Početak pandemije označio je prekid rada, Milica dobija otkaz kao tehnološki višak. Prijavljuje se na biro gde prima novčanu naknadu, a odmah po otkazu biva pozvana od strane poslodavca sa upitom da radi kod njega „na crnoˮ. Pristaje na to i posle tri meseca poslodavac predlaže da je opet prijavi, ali da narednih mesec dana uzme bolovanje. Dobija ugovor o stalnom radnom odnosu i unapređenje koje je podrazumevalo znatno više posla i odgovornosti, a manju platu.
- Onog momenta kada sam se požalila na svoju zaradu, jer sam očekivala da ću sa većom odgovornošču dobiti i veću zaradu, rečeno mi je da treba da budem zadovoljna što sam dobila priliku, da sam na testu gde između ostalog treba da se vidi i moja skromnost i da nije sve u novcu, objašnjava Milica Alempijević.
Posle tog razgovora vraća se na staru poziciju, a tim liderka počinje da joj sugeriše da će dobiti otkaz i da krene u potragu za drugim poslom. Milica pronalazi drugi posao, tu se kratko zadržava, a u januaru 2022. godine se vraća u staru firmu. Dogovor je bio da se vrati sa naglaskom da se od nje očekuje da pet godina ne otvara bolovanje, niti da ima odsustva, a kada je upitala na šta se to konkretno odnosi, rečeno joj je na trudničko i porodiljsko bolovanje. Milica pristaje na to, ali ne ide sve po planu:
- Pristala sam na te uslove, međutim, u februaru sam saznala da sam trudna. Zbog dogovora, ja sam odmah javila svojoj tim liderki, računajući imamo dogovor i hoću da ga ispoštujem. Prvi komentar koji sam dobila je „ti ćeš dobiti otkazˮ.
Posle par sati od razgovora, tim liderka joj javlja da se čula sa direktorom i da je on rekao kako nema problema, nazvaće je samo da se dogovore oko otvaranja bolovanja. Danima je očekivala njegov poziv, ali se nikada nije realizovao.
Milica ističe kako joj je stalno od tim liderke bilo naglašavano „da ne otvara bolovanje sama na svoju rukuˮ. Dodaje još i kako je krenulo spočitavanje nedovoljno dobrih rezultata, iako su analize pokazivale suprotno. Rečeno joj je da direktor nije najraspoloženiji zbog svega toga, te da će uslediti određene kazne. Sve je ukazivalo da se pripremao teren za ono što će uslediti.
Milica šalje službeni mejl sa pitanjem o kazni i mogućem otkazu i ponovo dobija privatni poziv gde joj se govori kako je sve u redu, samo da ne otvara bolovanje. Sutradan pokušava da pristupi računaru i otpočne radni dan, ali joj se sistem ne pokreće i nema pristupa nijednoj aplikaciji. Nadređeni joj na pozive ne odgovaraju, a kolegenice saopštavaju da sve funkcioniše ustaljenim redom. Posle par minuta koleginica joj javlja kako joj je tim liderka poručila da obriše njen broj telefona i da joj se ne obraća:
- Onda sam počela da zovem advokate da pitam šta ću. Advokat me je uputio da pozovem Zdravstveno osiguranje, ja zovem i oni mi kažu „vi ste odjavljeni jučeˮ. Na dan kada sam odjavljena ja sam radila svih osam sati, trudna u sedmom mesecu trudnoće. I niko me nije obavestio.
Bez ikakvog obaveštenja i objašnjenja posle par dana dobija poštom papir na kojem je stajao njen potpis od onog dana kada je potpisala zvanično ugovor o radu. Obratila se Insepkciji rada i advokatima, ali joj je objašnjeno da je to tako „profesionalno urađenoˮ da ne može ništa.
Pravnik Milan Predojević, autor teksta Nezakonita praksa nekih poslodavaca: Sve o blanko otkazu! navodi da u delu Zakona o radu koji reguliše uslove za zasnivanje radnog odnosa postoji odredba prema kojoj poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. Imajući u vidu ovakvo zakonsko pravilo može se zaključiti da je zakonodavcu poznata ova nezakonita praksa koju primenjuju pojedini poslodavci, te je posebnom zabranom iste naglasio nedopustivost takvog načina uslovljavanja lica koja žele da zasnuju radni odnos. U praksi se ovakva pojava često označava kao „blanko otkazˮ. Radi se zapravo o tome da budući zaposleni pre ili istovremeno sa potpisivanjem ugovora o radu na zahtev poslodavca potpisuje i izjavu o otkazu ugovora o radu koju poslodavac u budućnosti može da „aktivira“ i na taj način, kada poželi, mimo stvarne volje zaposlenog raskine radni odnos uz navodnu saglasnost zaposlenog, odnosno njegov navodni zahtev. Blanko otkaz se zloupotrebljava u situaciji kada poslodavac iz nekih svojih razloga ima nameru da raskine radni odnos, pa aktiviranjem blanko otkaza fingira otkaz od strane zaposlenog ili sporazumni prestanak radnog odnosa, želeći time da izbegne zakonske obaveze koje ima kada bi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca.
Milica ističe da je za četiri godine koliko je radila imala više puta situacije da mora drugim firmama da objašnjava kako prilikom objave oglasa moraju da vode računa šta će navesti, da se ne bi dogodila diskriminacija po rodnoj ili nekoj drugoj osnovi.
O svim iznetim tvrdnjama želeli smo da čujemo i drugu stranu, te smo poslali mejl i zvali firmu Sales academy. Na telefonski poziv, koji je dostupan kao centrala firme, odgovoreno nam je da će naša pitanja biti prosleđena nadređenima, te će nas oni pozvati i prokomentarisati. Do pisanja teksta niko nije oglasio.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.