Nakon strašnih potresa koji su se dogodili na području Turske i Sirije u prethodnim danima jačine 7,8 i 7,7 stepeni po Rihterovoj skali i stradanja na hiljade ljudi, građani Srbije su zabrinuti. Pitaju se da li postoji mogućnost da se slična pomeranja tla dogode i u našoj zemlji, s obzirom na to da epicentri nisu geografski previše daleko od Srbije. Seizmolozi ističu da nema mesta panici, ali da je briga opravdana. Naglašava se da na prostoru Turske postoje dva raseda na kojima leži zemlja, te da ovakvi zemljotresi nisu neuobičajeni.
Za Euronews je govorila seizmološkinja Slavica Radovanović, osvrnula se na područje Balkana i zemljotres iz 2020. godine u Petrinji jačine 6,3 stepena koji je ostavio značajne posledice. Objašnjava da je praženjenje trajalo dugo, ali lagano. Istakla je da smo mi na Balkanu manje ugroženi, jer je i manji dotok seizmičke energije, tako da se serije brzo završavaju i nema naknadnih udara. U Turskoj su se dogodila dva zemljotresa velike magnitude i veliki broj naknadnih udara, i tome nije kraj, seizmička aktivnost je krenula ka severu i sada će početi pritisak na severno-anadolijski rased. Rekla je da se ne mogu dati pouzdane i precizne „prognozeˮ da li postoji rizik za Balkan od mogućih jačih potresa nakon ova dva koja su zadesila Tursku. Za Euronews je naglasila:
- I mi smo u poslednjih nekoliko godina imali lagani porast. Bilo je nekoliko godina gde smo jedva imali 3,6 i to skoro niko nije primetio. Zadnjih par godina potresi dostižu 4,5 Rihtera i to je jedan dokaz da se lagano podiže seizmička aktivnost u ovom regionu i sigurno je da će se taj trend nastaviti. Sada se uočava da u prostoru Šumadije imamo pojačanu seizmičku aktivnost. Svakako će seizmolozi koji redovno registruju sve te zemljotrese moći da govore o nekoj verovatnoći, a ne o prognozi da će se tog i tog dana dogoditi. Moramo biti svesni da živimo u seizmički aktivnom prostoru gde ima zemljotresa i do 6 Rihtera.
Ono što je bitno kada su predviđanja u pitanju, to je aktivnost raseda za koje se pouzdano zna da mogu da generišu potres u budućnosti. Radovanović je objasnila da se aktivnim smatraju oni u kojima je uočena seizmička aktivnost tokom poslednjih 10.000 godina. Pri istoj magnitudi zemljotresi mogu imati različite posledice, a to zavisi od sledećih elemenata: stepen magnitude, kvalitet gradnje, ali i vreme u koje se zemljotres dogodio. Što je magnituda veća, to je veća i zahvaćenost područja. Kada je gradnja u pitanju, ključni faktor je kvalitet stambenih objekata.
- Najbitniji jeste kako se gradi ̶ da li se gradi u skladu sa propisima, jer ako znate koji su aktivni rasedi imate objekte koji se neće srušiti. Da biste kvalitetno gradili nije dovoljno samo da dobro projektujete, nego da radovi budu dobro izvedeni, rekla je za Euronews.
U jednom od mnogih intervjua koje je dala povodom dešavanja u Turskoj i Siriji, a koji se pre svega tiče osvrta na ispravnost gradnje, istakla je: „Mi imamo dosta objekata koji su zidani pre donošenja propisa odnosno u njihovoj ranoj primeni. To je jedna otežavajuća okolnost. Olakšavajuća je što su naši zemljotresi 100 puta slabiji od ovih noćas u Turskoj. Zato možemo lakše da se branimo, međutim, moramo strogo da kontrolišemo primenu propisa. Naši objekti prema novim propisima ne bi trebalo da se srušeˮ.