Od rashodovanog fiće i starudije zarasle u korov i blato, inventivni Nebojša iz Kragujevca, napravio je fijaker, koji umesto konjske zaprege, vuče kabriolet verzija najvoljenijeg jugoslovenskog automobila, piše Nova.rs. Nebojša za taj portal u šali kaže da sada vozi ‘‘fiću i po‘‘, što prema njegovom mišljenju taj automobil i jeste, a gde god da se pojavi nailazi samo na pozitivne komentare i ljude koji žele da se fotografišu u njemu.
Jedinstveni i unikatni fijaker nastao u kućnoj radionici, našao se na mnogim profilima na društvenim mrežama kao atrakcija, a njegov tvorac Nebojša Pavlović (43), kaže da je ispunio svoj davnašnji san.
Noćima je crtao, osmišljavao, prepravljao, dorađivao i na kraju pronašao pravu formulu da od starog fiće napravi fijaker. Sve je, kaže, urađeno ručno, a ova nesvakidašnja prepravka trajala je skoro dve godine.
Za Novu.rs priča da je „materijal“ za fijaker pronašao u jednom selu kod Jagodine, gde je fića godinama trulio ispod oraha – „sav zarastao u neke kupine“. Ono što je za prethodnog vlasnika bio otpad sa kojim nije znao šta će, za Nebojšu je bio potencijal. Napravio je „polovinu“ automobila, koja sija kao da je sad izašla iz fabrike.
- Ugradio sam sve novo, ugibljenje, amortizere, sedišta sam napravio od drveta, savijao sam lukove, produžio šasiju, a kroz drvenu rudu prolazi metalna koja daje stabilnost. Sve sam radio uz pomoć drugara i na kraju je ceo ovaj projekat ispao onako kako sam i zamislio, zadovoljno kaže Nebojša.
Njegov prvi automobil upravo je bio fića, kog je dobio od oca na poklon kao tek punoletan mladić sa položenim vozačkim ispitom. Od tada je fića njegova velika ljubav, koju, kaže on, mogu da razumeju samo oni koji su ga vozili i koji ga poštuju kao automobil koji je motorizovao Jugoslaviju.
Dodaje i da do detalja može da rastavi i sastavi fiću, te da je uživao u svakom danu koji je proveo praveći fijaker.
Sa istančanim ukusom za estetiku, Nebojša koji je inače po zanimanju frizer, za realizaciju svoje zamisli, izabrao je najkvalitetnije materijale. Drvenu klupu obložio je luksuznim crvenim somotom, a nekadašnju „šerpa plavu“ boju fiće, zamenio elegantnom biserno belom.
Sada u svojoj radionici radi na novoj ideji i prepravlja fiću, kojeg će kako kaže, „upariti“ sa fijakerom i ofarbati istom bojom kako bi zaokružio celu priču. Najteže je, objašnjava, doći do originalnih delova, ali zahvaljujući drugim ljubiteljima, na kraju uvek pronađe način da dođe do onoga što mu je potrebno.
- Delovi su retki i mnogo skupi, neke sam čak poručivao i iz Italije, ali mi nije žao nijednog dinara koji ulažem u sve ovo, iskren je on.
Ne želi da otkriva koliko je do sada uložio u prepravku, ali bez griže savesti navodi da je za taj novac mogao da kupi „dobar automobil“.
Ovom istinskom ljubitelju fiće nije žao ni novca ni vremena koje je proveo praveći fijaker, jer mu je, kaže, najveća nagrada, kada na revijama oldtajmera izmami iskrene osmehe ljudi.
- Svako ima svoju priču o fići i meni je to neprocenjivo. Ljudi prilaze i pričaju mi svoja iskustva, gde su sve putovali, kako su se tada osećali i koliko su voleli fiću. Ta ljubav ne može da se odglumi, već su to stvarne i iskrene emocije koje vidim gde god se pojavim, primećuje on.
Nebojša na kraju dodaje da je bilo i skeptika koji su mu govorili da radi uzaludan posao, te da ne može „od babe da napravi devojku“.
Međutim, uspeo je, i to ne samo da napravi „devojku“, već „lepoticu“ za kojom se svi okreću i koja ima „udvarače“.
Priča da je za fijaker dobijao „pozamašnu cifru“ od jednog poznatog beogradskog hotelijera, kao i blanko ugovor od jednog preduzetnika, u koji je, priseća se, trebalo sam da upiše „koliko traži“ da se odrekne svog dela.
A, njegov odgovor je uvek isti i svima kaže „nema tih para“.