Kragujevčanin Goran Pavlović preminuo je danas od posledica korona virusa. Boem i čovek koji je voleo da se druži. Njegovi prijatelji zamolili su da objavimo vest o smrti, kao i poslednju poruku koju mu upućuju.
Naš KUM, prijatelj, ortak uteha, sreća… Tuga. Ne što je naš , nego što je je bio veliki lik.
Goran Pavlović, naš “ Kefalo”, kako su ga u gradu zvali. Petnaesti dan posle svog 60-og rođendana, otputovao. A prvi put se nije pozdravio sa nama.
Kao u onoj Đoletovoj, “Ne marim ja”… Jer nije mario za sebe, nego za druge, za nas.
A najviše za svoje andjele Kseniju, Anju, Bogdana, Iskru. Svoju Ivanu, kojoj je ostavio amanet i sećanje o divnom suprugu, ocu, dedi…
Mnogo je putovao. I pričao je o svemu. O Parizu I Cirihu 80-ih, Istambulu 90-ih, Sijetlu posle 2000-.te, ili o jednom malom gradu u Kini od 7 miliona stanovnika. Kakva simbolika, Koliko nas Srba…. Jerusalim, odakle je doneo titulu Hadzije. Meleme sa Hilandara. I svakojakih đakonija za sve. Donirao, a da drugi nisu znali za to.
Pitamo se, da nije on to nas malo “zeznuo”, pa otišao u neku daleku zemlju preko sedam gora, sedam mora, kao u bajci.
Pa da opet utka tople reči u naša srca, u našu dušu. A imao bi i šta novo da kaže. UVEK.
Dobri naš,
Sve mislimo, srešćemo se negde i nekada. Gde god da si, opet ćemo biti zajedno i pevati onu našu.. “Bolje biti pijan, nego star”. Sa nama, Snežom, Zlatanom,tvojim velikim društvom…
Putuj Hadzija, do vidjenja…..
Tvoji kumovi
Vlaja, Jaca, Aleksa, Sofija
Duša od čoveka.
Večiti dečak, nasmejan, plemenit.
Dok je ovo selo bilo grad, njegovim ulicama šetali su ljudi kao Goran, Maraš, Slaja, Šare, Cupe, Klempa…
Nema ih više, nema ni grada, nestajemo i mi sa njima.
Odrasli smo zajedno, u istoj zgradi! Proveli detinstvo zajedno, on i njegova sestra Slavica ! Dobar drug , pun humora i pozitivne energije! Slava ti Gorane ! Tvoj drug Sasa(pole)
Divan komšija.
Velika tuga …..😢😢😢
Neka ti je laka zemlja😢😢😢