Večeras je u Kragujevcu posle kraće bolesti preminuo Borivoje Bora Radić jedan od osnivača Demokratske stranke.
Borivoje Bora Radić rođen je u svešteničkoj porodici 1935. godine u Velikim Krčmarima kod Kragujevca gde je njegov otac bio seoski paroh. Završio je kragujevačku Gimnaziju i etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Čitav svoj radni vek proveo je u Zavodu za zaštitu spomenika Kulture u Kragujevcu.
Od 1990. godine se aktivno uključuje u politički život. Bio je narodni poslanik od 1993. do 1997. godine u republičkoj Skupštini, kao i poslanik u Veću republika Savezne skupštine u istom periodu. Bio je predsednik Izvršnog odbora (gradske vlade) Skupštine grada Kragujevca od 1996. do 2000.-te godine.
Pokretač je Foruma za decentralizaciju i u okviru njega NVO Šumadijska regija.
Njegov otac Mihajlo je bio sveštenik u Ravnogorskom pokretu. Tako je i stradao u 33. godini života. Zarobljen je i ubijen u maju 1945. godine u Kalinoviku u podnožju Zelengore. Streljan je u mantiji. Meštani su ga pokopali, stavili krst i narod tog kraja i danas to mesto zove – Popov grob.
To je, kako je umeo da kaže, obeležilo čitavo moje detinjstvo i mladost. Bilo je jako teško živeti u porodici koja je obeležena kao „narodni neprijarelj”. Ali, to je presudno uticalo na njega da se oduvek interesuje za politiku.
U Beogradu kao student osetio je atmosferu velikog grada. Uživa je u godinama studiranja. Živelo se u studentskim domovima i družili su sa ljudima iz čitave Jugoslavije. Još tada je video, kako je kasnije isticao, koliko je štetno i pogubno zatvarati se i povlačiti u neku „svoju avliju”.
Padom Berlinskog zida počinje i da se lično angažuje u politici. U „Dugi” je pročitao da 13 intelektualaca (Slobodan Ilić, Dragoljub Mićunović, Kosta Čavoški, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica…) osnivaju Demokratsku stranku i pozivaju istomišljenike da im se pridruže. Njihovi stavovi bili su podudarni sa njegovim – političkim, društvenim, socijalnim – bez srbovanja, jeftinih nacionalističkih parola i demagogije. Bio je to za njega signal, zeleno svetlo da i sam mora da se uključi u politiku, na pravi način i bez ostatka.
Porodična tragedija u mladosti i odrastanje sa žigom „narodnog neprijatelja” ga je formiralo kao čoveka koji misli drugačije od jednopartijskog, komunističkog ali nije „prelomilo” na onu drugu stranu – nacionalnu i nacionalističku, šajkače, kokarde…
- Nikada ljude nisam razlikovao po nacionalnoj i verskoj pripadnosti već sam na njih gledao kao potpuno jednake. Kao etnolog-antroplog uvek sam smatrao da se čitavo čovečanstvo okuplja samo oko jednog ognjišta – ljudskog, govorio je Bora Radić.
Do poslednjeg daha borio se za demokratske promene u društvu i podržavao studente i njihove proteste. Neko bi reako sudbina, neko viša pravda ali Bora Radić preminuo je večeras u trenutku kada je protestna šetnja u znak podrške akademskoj zajednici u Kragujevcu prolazila pored njegovog stana u Ulici Zorana Đinđića.
Mesto i vreme Borvija Bore Radića biće naknadno saopšteno.