Jedan od poslednjih jugoslovenskih predsednika i nekadašnji visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Borisav Jović preminuo je u 93. godini u Beogradu, potvrđeno je Radio-televiziji Srbije u Vojno-medicinskom centru Karaburma.
Na lečenje u VMC Karaburma primljen je prošle sedmice zbog obostrane upale pluća, kao posledica korona virusa.
Jović je bio jedan od najbližih saradnika bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, čiju je politiku javno bezuslovno podržavao, a tokom najvećeg protesta opozicije 9. marta 1991. godine, kao predsednik Predsedništva Jugoslavije, naredio je da se na ulice Beograda izvedu vojni tenkovi i tako razbiju demonstracije.
O tome je govorio Bogić Bogićević, član Predsedništva SFRJ iz Bosne i Hercegovine, navodeći da ih je Jović zvao telefonom da daju saglasnost za upotrebu tadašnje Jugoslovenske narodne armije.
Bogićević je tada dao saglasnost, ali je objasnio da članovi Predsedništva bili obmanuti jer tenkove niko nije spominjao.
- Većina članova Predsedništva, među kojima i ja, za takav predlog nije imala nikakve rezerve zato što se to moglo dogoditi i bez naše saglasnosti. Niko tenkove nije spominjao. Uveče smo imali priliku da vidimo tenkove na ulicama i bili smo šokirani. Naravno, ta odluka je poništena odmah, tenkovi su vraćeni u kasarne, ali se u stvari dogodila još jedna obmana, još jedna prevara aktuelnog predsednika Predsedništva, Borisava Jovića, ispričao je Bogićević za Radio Slobodna Evropa.
- Mesić za BBC: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene“
- Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom – ali to nije uspelo“
- Vasil Tupurkovski: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”
Borisav Jović je kao predstavnik Srbije bio na čelu Predsedništva – rotirajućeg tela sačinjenog od predstavnika svih jugoslovenskih republika koje je rukovodilo zemljom – od 15. maja 1990. do 15. maja 1991.
Tada je već vladala zategnuta atmosfera među republikama i slutilo se da Jugoslaviji dolazi kraj.
Dok su Hrvatska i Slovenija predlagale novo državno uređenje i labavije veze između republika, Srbija i Crna Gora bile su za očuvanje jedinstvene savezne države.
Samo četiri dana po njegovom odlasku, 19. maja 1991. u Hrvatskoj je održan referendum gde su birači velikom većinom glasali za napuštanje Jugoslavije.
Nedugo potom počeće etnički sukobi na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a nekoliko godina kasnije i na Kosovu.
Pogledajte video o demonstracijama 9. marta 1991. godine9. mart 1991: Trideset godina od prvih velikih antirežimskih demonstracijaThe British Broadcasting Corporation
Vasil Tupurkovski, koji je u periodu od 1990 do 1991. godine bio član Predsedništva SFRJ iz Makedonije, kaže da su razlike između njega i Jovića bile ogromne, ali da su se uvek razumeli.
- Znao je da procenjuje ljude i šta oni mogu da urade, kaže Tupurkovski za BBC na srpskom.
Navodi da je Jovićeva zaostavština Ustav Srbije donet 1990. godine.
- On je tada izvojevao veliku pobedu za njegovu opciju, vodio je tu akciju na najbolji mogući način, kaže.
Dodaje da su imali više kontakta posle raspada Jugoslavije.
- Mislim da je bio dobar čovek i zato smo se već 30 godina i gledali i razgovarali. Imao sam informaciju da Bora nije najbolje, ali mi je davalo nadu što je izgledao veoma dobro na sastanku živih članova Predsedništva SFRJ u Beogradu pre dva i po meseca, kaže.
Nikola Šainović, jedan od nekadašnjih najbližih saradnika bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, rekao je za Jovića da će njegovo nasleđe ostati „odbrana Jugoslavije“.
- Bio je vrlo odlučan o odbrani raspada Jugoslavije i onih koji su na silu hteli da promene strukturu zemlje bez saglasnosti njenih naroda. Po tome će, pre svega, ostati zapamćen. Kasnije je sa knjigom o Slobodanu Miloševiću došao u sukob sa njim, ali to ne odlučuje o njegovom političkom nasleđu, rekao je Šainović za BBC na srpskom.
Šainović, funkcioner Socijalističke partije Srbije kojeg je Haški tribunal 2009. osudio za ratne zločine na Kosovu 1999. godine, kaže da je odlazak Jovića „gubitak za one koji su se borili za opstanak Jugoslavije iz pozicije srpskog naroda, za očuvanje prava srpskog naroda na celom jugoslovenskom prostoru“.
- Bio je čovek koji je sebe založio iz ubeđenja u Socijalističku partiju, u te ideje. Verovao je u to. Bio je otvoren, neposredan, bio je čovek koji će vam uvek reći to što misli. Ostao je veran svojim idealima do kraja, rekao je Šainović.
Ko je bio Borisav Jović?
Rođen je 19. oktobra 1928. u selu Nikšić u opštini Batočina u Srbiji.
Studirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, diplomirao 1952. a doktorirao 1965. godine.
Tokom karijere bio je na različitim visokim državnim funkcijama, između ostalih, na poziciji ambasadora SFRJ u Italiji u periodu od 1975. do 1979.
Za potpredsednika Skupštine Srbije izabran je 1983.
Predstavnik Srbije u Predsedništvu SFRJ postaje 28. marta 1989.
Bio je jedno vreme potpredsednik, a kasnije i predsednik Predsedništva SFRJ posle čega dolazi na čelo Socijalističke partije Srbije, gde je bio od maja 1991. do oktobra 1992.
Tu je zamenio Slobodana Miloševića koji je formalno otišao s te funkcije, jer po tadašnjem Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije, ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u stranci.
Jović je napisao više knjiga, među kojima su i Poslednji dani SFRJ (1995), Knjiga o Miloševiću (2001), kao i Kako su Srbi izgubili vek – Tragična sudbina Srba u zajedničkoj državi (2016) i Velika prevara (2020).
- Kako je propao pokušaj britanskog lorda da spreči rat u Jugoslaviji
- Tri decenije od dana kada je Hrvatska odlučila da napušta Jugoslaviju
- Heroji koji su prkosili ratu – zašto 25 godina kasnije o njima i dalje malo znamo
Miloševićev saradnik i kritičar
Kako je kasnije svedočio, knjigu Poslednji dani SFRJ pisao je na osnovu dnevničkih beleški i odmah po njenom objavljivanju 1995. smenio ga je Milošević.
„Nikad nije rekao da je knjiga bila povod (jer smo imali sporova i pre nego što je objavljena) ali mi je posredno rečeno da je knjiga, u stvari, bila `kap koja je prelila čašu`.
„Prvo me je smenio s mesta potpredsednika SPS-a. Onda je tražio da dam ostavku na mesto poslanika.
„Odmah sam se složio, jer sam znao da, ako sam ne pristanem, on će srediti da se to sprovede“, navodi se u arhivi Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Tako je od najbližeg saradnika postao kritičar i oponent čoveka za kog je kasnije govorio da je ciljano gradio sopstveni kult ličnost.
„Ljudi su u prvo vreme naše vlasti nosili Miloševićeve i moje fotografije, kao i fotografije drugih istaknutih funkcionera, što je kod mene izazvalo reakciju i ja sam zamolio Miloševića da to zaustavi.
„Dosta nam je bilo kulta ličnosti Staljina i Tita. Njegova reakcija je bila blaga, kao da je to bila nevažna stvar, ali desilo se da su odstranjene sve druge fotografije osim njegove“, zapisao je.
Za Miloševića je rekao da je „u svakom pogledu bio ključna ličnost, glavni junak ove srpske tragedije“.
Govorio je i o njegovoj nespremnosti da 1993. sluša kritiku vlasti koju je, čak ni u Skupštini koju je raspustio i raspisao izbore.
„Javno je objasnio da narod zaslužuje bolju skupštinu i da treba izabrati novu na koju će da bude ponosan“, zabeležio je Jović.
- „Fatalni zaokret“: Dvadeset godina od otmice Ivana Stambolića
- Sanda Rašković Ivić: „Moj otac je zajednička ratna žrtva Miloševića i Tuđmana“
U knjigama je opisvao i sopstvene nedoumice dok je bio član Predsedništva.
Sa padom Berlinskog zida 1989. godine, sa kolegama je diskutovao kako da se reformiše država, a da se očuvaju interesi srpskog naroda.
„Tada sam bio opsednut shvatanjem da srpski narod ima više interesa i potrebe za Jugoslavijom od nekih drugih jugoslovenskih naroda, zato što Srbi žive u skoro svim delovima Jugoslavije i što sam smatrao da bi u slučaju raspada Jugoslavije veliki deo srpskog življa morao ostati van granica Srbije, sem ako se silom ne bi izborio za drugačije rešenje.
„Bojao sam se genocida nad Srbima u slučaju da postanu nacionalne manjine, naročito u Hrvatskoj. Srpsko pitanje nije bilo lako rešiti.
„Postojao je objektivni rizik od građanskog rata za ponovnu podelu Jugoslavije. Nažalost, moja strahovanja su se u mnogome obistinila“.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju utvrdio je da je počinjen genocid u Srebrenici 1995. gde je za ubistvo više od 8.000 Bošnjaka osuđeno 47 ljudi na više od 700 godina zatvora, a izrečeno je i pet kazni doživotnog zatvora.
Tužilaštvo Međunarodnog suda je sa Jovićem u tri navrata 2002. i 2003. godine obavilo razgovore u svojstvu osumnjičenog, ali protiv njega nije podignuta optužnica.
Borisav Jović je svedočio od 18. do 20. novembra 2003.
Pet godina kasnije, 2008. u izjavi za Radio Slobodna Evropa rekao je „svako rešenje bi bilo bolje od rata“.
- Pad Berlinskog zida viđen očima Jugoslovena
- Kako živi mir na mestu gde je počeo rat u Jugoslaviji
- Oluja 26 godina posle: „Još ima i sa jedne i druge strane ljudi koji podržavaju priču razdora“
„Za raspad Jugoslavije kriva KPJ i odluka iz 1928.„
Poslednjih godina bio je češće gost različitih emisija.
- Za raspad Jugoslavije kriva je Komunistička partija Jugoslavije koja je 1928. donela tu odluku, Josip Broz je bio generalni sekretar koji je poslat ovde da tu odluku sprovede u život, rekao je na TV N1 Jović.
I kasnije će više puta ponoviti da je „neosnovano pripisivanje Miloševiću odgovornosti za rasturanje Jugoslavije“, jer se s tim počelo i pre njegovog rođenja.
- Milošević se pojavio tek kad se zemlja uveliko raspadala da bi pokušao da koliko može zaštiti interese Srbije, što je veoma zasmetalo onima koji su stekli naviku da rade kao da Srbija ne postoji, rekao je.
U tekstu Politike iz 2018. pisalo je da se ovaj bivši predsednik Jugoslavije godinama vozio gradskim prevozom.
- Da sam se vozio u mercedesu, možda bih već propao. Od svih prethodnih vlasti nikada nisam pozvan na državni praznik kao bivši predsednik Predsedništva SFRJ, rekao je tad.
Pogledajte i video o petooktobarskim promenama 2000. godine