U subotu, 29. oktobra u Knjaževsko-srpskom tetatru od 20 sati biće izvedena premijera predstave “Ilda Geršner”. Tekst Jelena Kajgo, režija Stevan Bodroža.
Uloge:
- MARIJA VAJCMAN – Ana Colangeli
- ILDA GERŠNER – Nadežda Jakovlјević
- TOMAS MILNER, pisac – Nikola Milojević
- KOLjA, zaroblјenik – Mladen Knežević / Rifat Rifatović
- RITA, bolničarka – Jasmina Dimitrijević
- EDVARD RIHTE, direktor štamparije – Čedomir Štajn
- ELZA RIHTE, Edvardova supruga – Marija Rakočević
- HANS, vojni bolničar – Nenad Vulević
- POLICAJAC, SLUŽBENIK, ČINOVNIK – Mladen Knežević / Rifat Rifatović
Komad Ilda Geršner je baziran na istinitoj priči iz Drugog svetskog rata. To je priča o dve žene koje su četiri godine delile isto ime. Ime koje je jednoj od njih spasilo život.
Komad govori ne samo o stradanju i preživlјavanju lјudi u strašnim vremenima ratnog ludila, već i o lјudima koji su pod rizikom gublјenja sopstvenog života, pomagali drugima. To je univerzalna priča o potrebi da se odupremo zlu. Priča koja se može primeniti na bilo koje vreme i bilo koju zemlјu. Priča o hrabrosti.
Reč reditelja
Ilda Geršner Jelene Kajgo je drama o preživlјavanju uprkos velikom i nesagledivom zlu, drama o intimnom suprotstavlјanju tom zlu i borbi protiv njega. Često se postavlјa pitanje ima li pojedinac ikakvu moć pred licem velikih istorijskih dešavanja, poput ratova, ili je njegova egzistencija osuđena da nestane kao prah pod žrvnjem kolektivne sudbine. Jelena Kajgo ovom dramom dokazuje ono što nas odavno uče razne religije i duhovne discipline – da je čovekova snaga u njegovom umu, u njegovoj veri da će život ipak pobediti besmisao i smrt i da tanka ivica po kojoj čovek hoda nije ona između života i smrti već između vere u bolјe sutra i sunovrata u ambis beznađa. Heroina ove drame, bečka Jevrejka Marija Vajcman, ne gubi nadu i veru u svoj opstanak, ni kada joj čitavu porodicu odvedu u logor smrti, ni kada pod lažnim identitetom, koji joj je pružila prijatelјica Austrijanka, odlazi u samo srce tame, nacistički Minhen, ne bi li se baš tamo, gde je niko ne zna, sakrila zarađujući za život kao bolničarka, pod lažnim, arijevskim imenom Ilda Geršner.
Kajgo piše jezgrovitu, gustu, neraspričanu dramu i time u potpunosti izbegava zamku sentimentalnosti. Režiji to omogućava stvaranje forme u kojoj postoji konstantan saspens, život glavne junakinje je potrošna roba u univerzumu ratne okrutnosti i svaki sledeći događaj, svaki novi lik, svaki novi obrt donosi potencijalnu životnu opasnost. Domišlјatost kojom se Marija Vajcman, alias Ilda Geršner, nosi sa tim nedaćama daje mogućnost za trilersku inscenaciju. S druge strane ovaj tekst evocira drame nemačkog ekspresionizma jer u sebi nosi osnovni sukob koji su pomenute drame obrađivale – sukob između krhkog pojedinca i dijabolične, košmarnom snu slične stvarnosti koja pokušava tog pojedinca da „proguta”, „smrvi”. Kako dramski dinamizam Ilde Geršner izvire iz brze smene situacija i likova tako poetičnost izvire iz pomenutog metasukoba. Pokušao sam da ta ekspresionistička poetičnost ove drame bude okosnica moje reditelјske inscenacije.
U ovom komadu postoji još jedna heroina i to je prava Ilda Geršner. Na neki način ovo je drama o dve Ilde, onoj pravoj i onoj kojoj je lažno predstavlјanje pod tim imenom spasilo život. Prateći povremeno, kroz dramske monologe, priču i te „prave“ Ilde dobijamo uvid u onu posebno bitnu sudbinu – sudbinu dobrog čoveka u vremenu zla. Iako je Ilda na početku naivna idealistkinja, koja sa lakoćom odlučuje da pomogne drugarici Jevrejki, kroz tok komada dočarano je sazrevanje ove idealistične mladosti u zrelu odlučnost da se otpor kolektivnom zlu mora nastaviti. Iza idealizma i ishitrenosti jedne čiste duše pomalјa se jasna svest o bitnosti čina koji je učinjen ali i o njegovoj nedovolјnosti u kontekstu zla koje je počinjeno tolikim lјudima samo zato što su Jevreji. Kroz ovo intimno sazrevanje mi zapravo posmatramo genezu jedne duhovne i intelektualne opredelјenosti za dobro koje je u tolikoj meri pomoglo u denacifikaciji posleratne Nemačke i Austrije. U svetlu sudbine eks-jugoslovenskih prostora, i nasleđa ratova devedesetih, ova naizgled sporedna priča drame Ilda Geršner daje komadu posebnu dubinu.