Rezultati projekta „Ima li života u Lepenici“ Udruženja za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti „Ekomar“, predstavljeni su na Prirodno matematičkom fakultetu.
Projekat je realizovan uz podršku grada Kragujevca u okviru programa finansiranja/sufinansiranja projekata iz oblasti zaštite životne sredine.
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
- Evidentno je da se u Lepenicu direktno ulivaju otpadne vode različitih privrednih subjekata, domaćinstava, ali je neverovatan i broj divljih deponija koje mogu da se vide na obalama i u samoj reci. Naši podaci su pokazali da je reka Lepenica, samo u prvom delu svog vodotoka dobrog kvaliteta, druge klase, i tu smo pronašli interesantne vrste makrobeskičmenjaka i algi, između ostalog vrstu rečnog raka Astacus astacus, koja se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta. Nažalost, od momenta kada reka ulazi u naselja, prolazi kroz grad, kroz Kragujevac, Lapovo i Batočinu, zbog prisustva zagađujućih materija neorganskotoksičnog i organskog porekla dolazi do degradacije biodiverziteta. Opstaju samo vrste koje su indikatori izuzetno zagađene vode. Naši podaci o kvalitetu vode koji su definisani prema najnovijoj zakonskoj regulativi pokazuju da od Grošnice do Lapova, status reke Lepenice je pete klase, odnosno da je Lepenica jako zagađena reka, kazala je prof. dr Snežana Simić, rukovodilac projekta i predsednica udruženja „Ekomar“.
Izložba fotografija nastalih tokom realizacije ovog projekta postavljena je u Akvarijumu PMF-a.
Jednom rečju- sramota. Zagađenje okoline na svakom koraku.
-Ako su Nemci uspeli da isčiste Majnu, a što mi ne bi mogli Lepenicu?