Idejno rešenje izgradnje treće faze Državnog data centra, njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt, predstavljeno je danas u prostorijama Državnog data centra u prisustvu Mihaila Jovanovića, ministra informisanja i telekomunikacija. Prezentacija koncepta Inovacionog distrikta u Kragujevcu organizovana je za predstavnike Gradske uprave, akademske zajednice, privrede, civilnog sektora.
- Želimo da Kragujevac bude centar i ogledni grad u kome ćemo razvijati smart city koncept, dok će deo Inovacionog distrikta činiti budući naučno-tehnološki park. Imajući u vidu da već sada najveće svetske IT kompanije smeštaju svoju opremu i podatke u Državni data centar, kao što su IBM, Oracle, sa pravom možemo da kažemo da grad Kragujevac postaje „silicijumska dolina“ Srbije i da će izgradnjom Inovacionog distrikta postati i centar digitalizacije, i inovaciono-kreativnih tehnologija – kazao je Mihailo Jovanović.
Nova zgrada Državnog data centra u Kragujevcu, najsavremenijeg i najefikasnijeg centra za čuvanje podataka u regionu, nalaziće se pored dva već izgrađena objekta, na površini 4,5 hektara, sa kapacitetom izgradnje od 60.000 kvadratnih metara.
Inovacioni distrikt je zamišljen kao kreativno-inovativni, digitalni centar sa zabavnim i sportskim sadržajem u kome će članovi IT zajednice moći da se druže i rade, a razlikovaće se po tome što će biti otvoren za građane i posetioce. Komercijalni zakupci prostora u Državnom data centru će u njemu dobiti potreban kancelarijski prostor, a posebno mesto će imati Nacionalni centar za informacionu bezbednost. Nalaziće se i zasebni prostori za IT (biznis inkubatori, startapovi, deo za primenu veštačke inteligencije u kome će se nalaziti centar za razvoj robotike, Smart city centar, deo za bioinformatiku i bioinženjering sa prostorom za istraživanje i laboratorijama, kao i edukacioni centar za obuke studenata.
Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija je istakao da očekuje da tokom ove godine bude završeno projektovanje prve faze i da već početkom naredne godine otpočne gradnja. Projekti će odrediti vrednost investicije, a država je spremna da sukcesivno krene u investiciju, ali je otvorena i za javno-privatna partnerstva.
Jovanović je istakao da je izvoz u IKT sektoru prošle godine prešao cifru od 2,7 milijardi evra i da je poređenja radi, pre deset godina bio samo 375 miliona evra. U odnosu na 2021. godinu, zabeležen je rast od 45%.
- Mogu reći da je IKT sektor postao naša najbolja izvozna grana, imajući u vidu suficit od gotovo dve milijarde, što je potvrda odluke i vizionarske ideje predsednice Vlade, Ane Brnabić da pre šest godina digitalizaciju postavi kao jedan od prioriteta tadašnje Vlade, kazao je Jovanović.