Sinoć, čevrtog dana 19. Joakimfesta, međunarodnog pozorišnog festivala na Velikoj sceni kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra odigrana je predstava „Žena himna” po tekstu Davora Špišića u režiji Roberta Raponje.
Kako piše dopisnik http://Danasa iz Kragujevca, http://Zoran Mišić, životna priča pesnikinje Paule Preradović, unuke pesnika Petra Preradovića autorke austrijske himne je koprodukcija Teatra „Fort Forno”, Istarskog narodnog kazališta – Gradskog kazališta Pula, Hrvatskog narodnog kazališta Mostar, Udruženja „Intermezzo” Sarajevo, Hrvatska, Bosna i Hercegovina.
- Zaintrigirao me taj izazovni autorov gest da praktično celu burnu istoriju 20. veka ispriča i prelomi kroz sudbine četiri žene. Guste emocije kojima se služi u oslikavanju njihovih lica sjajan su alat za pozorišnu katarzu koja nam toliko nedostaje, istakao je u festivalskom Biltenu reditelj „Žene himne” Rober Raponja.
Inicijalna ideja za nju, po njegovim rečiam, došla je od Austrijskog kulturnog foruma iz Zagreba jer malo je poznata činjenica da je književnica Paula Preradović napisala tekst austrijske himne.
- Mali ali agilni nezavisni Teatar „Fort Forno” iz Bala odlučio se ući u produkciju ove predstave, naručili smo dramski tekst od Davora Špišića koji je potom s tim tekstom pobedio na takmičenju za uglednu državnu nagradu „Marin Držić” koju dodjeljuje Ministarstvo kulture Republike Hrvatske. Moram istaknuti zadovoljstvo da je vrlo brzo došlo do saradnje sa Istarskim narodnim kazalištem – Gradskim kazalištem Pula, Udruženjem „Intermezzo“ iz Sarajeva i Hrvatskim narodnim kazalištem iz Mostara, tako da je to postao i snažan regionalni projekt, naveo je on.
Po njegovim rečima u ovom fenomenalnom, slojevitom komadu pre svega ga je zaintrigirao taj izazovni autorov gest da praktično celu burnu istoriju 20. veka ispriča i prelomi kroz sudbine četiri žene.
- Guste emocije kojima se služi u oslikavanju njihovih lica sjajan su alat za pozorišnu katarzu koja nam toliko nedostaje. Špišić je jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih pisaca regiona, ovo je naša prva saradnja, a sigurno nije poslednja jer već radimo na nekoliko budućih projekata, naveo je Raponja.
Njega je najviše zanimao taj njen nepokolebljivi integritet žene stvarateljice koji je nije napuštao ni u najgorim časovima njenog intimnog života.
- Da, voleo bih da sam upoznao tu snažnu ženu, punu ideala i vere u ljudskost. Pitao bih je otkud snage da se bori do poslednjeg daha? Neverovatno je da se mi i danas, u 21. sveku, moramo ponovo boriti za prava žena. Da mrzilačka i kukavička muška duša i dalje ili prezire ili doslovce ubija žensku samosvojnost. Ima Paula jako puno, na svim poljima našeg postojanja, ali nedovoljno ih cenimo. One su heroine svakodnevice i morali bismo im dizati spomenike u našim srcima, zaključuje Raponja.
U pratećem progamu 19. Jokaimfesta na Maloj sceni kragujevačkog Teatra održana je je promocija knjige poezije „Heroji bez adrese” Radinka Krulanovića.
Večeras, pete festivalske večeri, od 20 sati, na reprtoaru Joakimfesta je predstava „Očevi i oci” koju po dramatizaciji Kate Đarmati romana Slobodana Selenića u režiji Veljka Mićunovića igra Narodno pozorište iz Beograda.
Na Maloj sceni KST-a od 18 sati u pratećem programu JF odžaće se promocija knjige „Pozorišni život Zemuna – uticaj na pozorišni život Srba”.