Predsednik Vučić za Vidovdan na smotri u Šumaricama

Bi i Vidovdan, veliki narodno-crkveno-vojni praznik i dan kao stvoren idealan dan za  ali i dugo najavljivani „spektakl” – najveći taktičko-tehnički zbor vojnog naoružanja u Kragujevcu. Bivalo je i ranije vojnih „Otvorenih dana” ali u novijoj istoriji sve mora da bude: prvo i najveće. No najveći jeste i bio.

Na platou između Gradskog stadiona „Čika Dača” i Muzeja 21. oktobar u Šumaricama (koji se danima sređivao i doterivao) od jutra gužva. Vrše se poslednje pripreme, naoružanje i oprema su već izloženi a i narod pristiže.

Na putu kroz Veliki park (okolne ulice su zatvorene za saobraćaj) poređani panoi sa prestoničkom (mirnodopskom i ratnom) istorijom Kragujevca, hronika Topolivnice od koje baštini tradiciju naša vojna industrija… Lepo, korisno, poučno.

Vojna sila (naravno, bez nepravde) i oprema je već tu, vojnici takođe a tu je i ministar Nebojša Stefanović, kao prvi čovek Ministarstva odbrane koje sa Vojskom Srbije organizuje ovako koncipirani „Otvoreni dan”.

Posetilaca ima, uprkos paklenoj vrućini, još mnogo pre zvaničnog otvaranja smotre. Znatiželjno vire preko ograde, pitaju gde su ulazi i kad će da počne. Ne treba potcenjivati ljubav našeg naroda prema vojsci i oružju (svih vrsta i kalibara) pa se stiče utisak da su oni pozivi školama za „spontano organizovano” dovođenje dece i deljenje flajera po kućama pokazalo samo kao kontraproduktivno i autogol. Mnoge je to samo iziritiralo a „iskreno, baš im se dolazlo”.

Novinarskih ekipa skoro kao vojnih. Nije vojna tajna da se za ovaj zbor akreditovalo preko 100 novinara, kamermana, snimatelja, fotografa… Tu su i prodavci zastava (patriotski), slamnih šešira (pragmatično) i trubica (valjda, navijački). Očekujući najmlađe na pojedinim štandovima vojne opreme pored bombi stoje i ćase sa bombonama. Simpatično.

Već u podne, gomila ljudi. Ne mogu da dočekaju da uđu. Uz ovoliku vojnu silu i tehniku, korona je pobeđena pa niko ne nosi maske a, i iskreno, suncobranu su veća, bolja i poželjnija prevencija. Lep je patriotizam ali i vrućina uzima svoj danak. Hitna pomaže starijim sugrađankama koje su „poklekle” od vrućine, mada su organizatori obezbelili cisterne sa vodom.

Efekti manifestacije nisu izostali.

– Ovo nije bilo od kada Kragujevac postoji. Dobro da se neko ovog setio, iskreno je fasciniran stariji brka.

Dece ima ali više u roditeljskoj ili deda-baba varijanti nego školskoj. Ona malo starija su se „dovela” sama. Tu su i deca iz škole „Sveti Sava”, sa učiteljicama razgledaju i „baš im se sve sviđa”.

Tu su štandovi svih proizvođača namenska industrije, Vojne akademije („Čast je naša imovina”), streljački klubovi (građani mogu da se oprobaju na vatrenoj liniji), istorijski prikaz razvoja naoružanja i uniformi „Zastava oružja” („Ponosni na tradiciju”)… Građani su konačno mogli da vide mitraljez po kome je nastala izreka „lupa kao maksim po diviziji”.

Tu specijalaci: čovek žbun, piloti, ljudi žabe… poligoni za demonstraciju borilačkih veština – Brigade za specijalne operacije („Za slobodu i čast otadžbine”).

Reka ljudi se sliva kroz kragujevački Veliki park uz zvuk vojnih koračnica sa moćnog razglasa. Ima i transparenata, prednjači naselje Uglješnica.

– Šumarice, skupljamo se oko zastave, podseća jedan mladić očigledno iz organizacije.

To je primerenije, ratničkije, oko barjaka a ne transparenti k’o da ste, ne daj bože, na nekim demonstracijama.

Po nekima je blasfemija što se ovakav događaj odvija na platou gde je pre 31 godine održan čuveni „Koncert za mir” (ali su oni u osetnoj manjini) dok su drugi (nebrojeno mnogobrojni) oduševljeni.

Oko 13 sati muzika stade i pojavi se helikopter sa predsednikom Vučićem. On slete a vojska skloni ograde i masa grunu na plato. Žure da razgledaju i da se slikaju sa svim onim „norama”, „milošima”, „alasima”, „tamnavama”, „šumadijama”, tenkovima i raketama a neki i da se vide sa Vučićem. Za svakoga bi ponešto.

Nije bilo predviđeno zvanično obraćanje predsednika ali on ipak prozbori koju (padoše i fotke sa fanovima i dečicom) sa građanima. Na licu mesta obiđe štandove domaće namenske industrije, obeća da će naredne godine vojska biti duplo jača (zlu ne trebalo) i posebnu pažnju posveti helikopterskim jedinicama.

Izjavi da najviše voli kad naši ljudi ulaze u njih (helikoptere) jer „oni ne trebaju da ih se plaše” već „neki drugi” (verovatno zna on koji), kao i da ovakva dešavanja trebaju da se češće organizuju.

Posle pola sata Vučić odlete istim heliopterom a koračnice sa razglasa nastaviše gde su „stale”. Dohvati se svako onoga što voli: neki nišane iz „stingera”, uzimaju „zolje”, upadaju u tenkove.

Vojnici asistiraju majkama da decu ubacuju i vade iz bornih kola, hamera, PVO i raketnih sistema. Sa svojim maskirnim uniformama klincima su najviše za oko (i fotkanje) zapali pripadnici 72. brigade za specijalne operacije.

Neki i dalje razgledaju, probaju, ciljaju, nišane, voze, okreću radare, drugi se već razilaze a treći su navalili na vojnički pasulj – čuveni specijalitet čija je „vojnička” slava daleko nadživela JNA u kojoj je nastao.

Za pasulj veća gužva nego za Vučića. Rekosmo – ko šta voli.

Zoran Mišić

Foto: Lazar Novaković

(Naslovna fotografija Grad Kragujevac)